Бадањ је село најближе Дрнишу (Далмација), на западном ободу Петровог поља, у подножју планине Промине. Под тим именом је поуздано постојао 1345. године, а исти назив се јавља у турским дефтерима из 16. вијека. У Бадњу се налази стара римокатоличка црква Св. Ивана са гробљем, које је уједно и дрнишко гробље. Село је било чисто католичко у прошлости (од 1700. године сигурно).
Попис становништва 1830. године: римокатолика 285 (укупно 285).
Попис становништва 1991. године: Хрвата 401, Срба 12, осталих 5 (укупно 418).
РИМОКАТОЛИЦИ
ЖИВКОВИЋ
- 1705. Јуре Живковић; 1712. Мате Живковић; 1715. Петар Живковић; 1948. године пописано је 135 Живковића у Дрнишу (Бадањ је био дио Дрниша на том попису).
ПОЊЕВИЋ (огранак Накића)
- 1756. Грго и Јуре Накић; 1787. Иван Накић-Поњевић; 1948. године пописано је 7 Поњевића у Дрнишу (Бадањ је био дио Дрниша на том попису).
ГРЦИЋ
- 1714. Фране Грцић; 1948. године пописано је 75 Грцића у Дрнишу (Бадањ је био дио Дрниша на том попису).
МИХАЉЕВИЋ
- 1648. велики кнез Мате Михаљевић из Дрниша; 1706. Лука и Бартул Миаљевић у Бадњу; 1948. године пописано је 75 Михаљевића у Дрнишу (Бадањ је био дио Дрниша на том попису).
АНДАБАКА
- 1720. Мио Андабака; 1948. године пописано је 134 Андабака у Дрнишу (Бадањ је био дио Дрниша на том попису).
ШИРИНИЋ
- 1712. Илија Ширинић; 1725. Иван Ширинић; 1948. године пописано је 11 Ширинића у Дрнишу (Бадањ је био дио Дрниша на том попису).
ДИЧАК
- 1725. Илија Дичак; 1948. године пописано је 36 Дичака у Дрнишу (Бадањ је био дио Дрниша на том попису).
БУЈАК
- 1728. Илија Бујак; 1948. године пописано је 13 Бујака у Дрнишу (Бадањ је био дио Дрниша на том попису).
КНЕЗ
- 1785. Јуре Кнез; 1948. године пописано је 40 Кнезова у Дрнишу (Бадањ је био дио Дрниша на том попису, али је презиме постојало и у Дрнишу).
БРИЦА (постојали у 18. и 19. вијеку)
- 1718. Марко Брица
МЕГДАНЏИЈА (постојали у 18. и 19. вијеку)
- 1756. Иван Меданџић; 1786. Јуре Мегданџија
ПОЉАКУШИЋ (постојали у 18. вијеку)
- 1706. Јаков Пољакушић
Извори:
- подаци из турског периода су преузети из књиге “Петрово поље у врелима османског раздобља (1528-1604)”, Александар Јаковљевић и Невен Исаиловић, 2019. год.
- подаци из млетачких докумената 17. вијека (у овом чланку само о Михаљевићу) су преузети из књиге “Стари и Нови становници Шибеника и његових предграђа у другој половици 17. и почетком 18. стољећа”, Кристијан Јуран, 2016. год.
- подаци о презименима са пописа становништва 1948. године преузети су из “Лексика презимена СР Хрватске”, 1976. год.
Коментари (0)