Порекло презимена, село Какањ (Какањ)

Порекло становништва села Какањ, општина Какањ. Према књизи  Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Положај села, комуникације и воде.

Село је стешњено између брда Крша—Стијене—Усјели или Блата, река Рибнице и Босне, и куће су му под помену–тим брдом. Један вир у Босни, под Луком, зове се Руманац.

Воду носе с Ријеке и с две чесме код џамије.

Земље и шуме.

Њиве су већином по странама. Зову се: Јањће, Вино, Крћевине, Приједоли, Крш и Лука. Испаша и шума су по Блатима изнад кућа. Изнад кућа је храстов Гај Аличковића.

Тип села и остаали подаци.

Куће су у два чопора. У страни под Вином су 2 куће Аличковића. Око 200 м. ниже низ реку, код џамије, у „Какњу“ су 1 кућа Делибашића, 1 Пожара, 1 Буљугића, 1 Торлаковића и 1 Алајбеговића. Сви су муслимани. Између ова два чопора, у Башчи је још једна кућа Аличковића.

У прошлости ово је место било много важније него данас. О њему има доста историских података, а у самом селу доста остатака и предања. Башагић сматра једним насељем Какањ и Добуј, и вели да су „Какањдобојани“ 1697. год. Дали снажан отпор војсци принца Евгена Савојског, и при том сви изгинули, а он спалио „Какањдобој“. У једном аустријском извештају из 1718—1739. год. Какањ је трговиште са 50 кућа самих муслимана. Писац сутјешког летописа, фра Боно Бенић прича, како је 1737. срео у путу Турке који су ишли на пазар у Какањ. Босански географ Јукић означава 1851. год. Какањ као муслиманско село на друму, некада познато са својих сајмова?

Кроз село је ишао калдрмисан друм Високо—Какањ—Зеница. Код какањске џамије одвајао се од овог друма други, који је пролазио уз Рибницу, па се мало даље делио на друмове за Мрамор—Бијеле Воде и Суботиње. По предању, у селу су били чаршија и безистани. Изнад џамије, а под Усјели је место Царина. Ту се још познају остаци Великог и Фазлипашића Хана. У Великом Хану је одседао зенички кадија, који је петком долазио на какањски пазар, водио парнице и свршавао венчања. На Царини се још познаје где су биле куће; један део се зове Тишин Милаћ. Тај род – Ћишије —сада је на Вртлишћу. На Царини је била једна налбантица, а близу ње касапница. На тој је касапници погинуо неки муштерија. Тражио он месо, а кад му је касапин измерио, није био задовољан. Касапин му је још неколико пута мерио, али га никако није могао задовољити. Најпосле тај човек затражи натраг своје паре. Касапин му извади новац, а он му рече: „Нису то моје паре“. „Поинаде се“, и муштерија одсече касапину руку, и побегне уз цесту. Касапин дохвати шишану, стигне га на Газу, и убије. То је био, по предању, разлог да се у Какњу укине пазар. У Вртлу изнад Алајбеговића дућана ископавано је земљано суђе и луле. Кад је „купљен“ пазар у Какњу, причају, месо и со били су по пару ока. До подне би продавали месо за новац, а после подне би давали бесплатно ко је хтео.

Порекло становништва.

-Буљугићи (1). Дед им је дошао из Дувна. Био је субаша на Караули. Има рода у Дувну и на Караули.

-Алајбеговић, (1) је прешао из Рибнице. Опширније о пореклу у опису Рибнице.

-Делибашић (1) је такође прешао из Рибнице.

-Пожари (1) су старином из Пожаревца у Србији, и по том се зову Пожари. Били су у Лозници, и ту су имали тимаре. У Какањ су доселили још док је у Какњу држан пазар, дакле у 18 веку.

–Прави Аличковићи (2) не знају порекло, а с њима срођени Хоџићи-Ленђери (1), који су са Свињаца у Десетнику.

Бели Цигани:

-Торлаковићи (1), ковачи, дошли су пре 40 година из Зенице.

Гробља.

Алајбеговићи се копају у Рибници, а остали на ,Хасама под Караулом.

ИЗВОР: Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“.  Припремио сарадник Порекла Милодан.