Порекло презимена, село Караула (Какањ)

Порекло становништва села Караула, општина Какањ. Према књизи  Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Положај села, комуникације и воде.

У овом су насељу села Караула, Чифићи и Доца. Брдо Блата дели од Какња на западу, од Вртлишћа на северу деле стране Базве изнад терасе Равни, а од Пландишћа на истоку дели Биливодски Поток или Маљеш. Река Босна чини јужну границу.

Куће овога насеља везане су, углавном, за терасу. Испод Блата су два дола који се састају под кућама. То су Доца, чији се нижи део зове Калеми. У присоју десног дола је село Доца. Лево од Доца су Чифићи по доњој ивици терасе Равни, на срту између терасе и мале Главице што се диже испод села. Између Чифића и Карауле је до којим тече поток Јонђа, што долази с Базве. Куће села Карауле су већином на левој страни овог потока, а по доњој ивици терасе Селишћа или Равни и ниже, на Подима. Испод овога села диже се с терасе Подлипа, а тераса се врло стрмим одсеком спушта у Поље. Према истоку, до Маљеша је вис Градац или Градина.

У Доцима је Вода под Стијеном, која лети пресуши, и онда се носи вода с Баре под селом. У Чифићима су Корито и Бунар; на корито је доведена вода чунковима сБазве. Кад Корито и Бунар пресуше, онда носе воду с Бешљевине на Базви. На Караули (у два корита.

Земље и шуме.

Једна трећина њива је на тераси на којој је и насеље, а две трећине су по странама, доловима и пољу под селом. Зову се: Хаса, Текија, Главичица, Добрич, Селишће, заноге, Подврто, Равне, Гај, Равница, Хендеци, Громиле, Врпоље, Поде, Грацеви (Градац), Базве и Дријен. Испаша је по Блатима и Панађуришту.

Тип села и остали подаци.

Доцима су раштркане куће. На Силинама, под Стијеном је 1 кућа муслимана Буљугића. У долу су 2 православних Лазића и у врху Дола, на Великој Њиви, 1 Векића. У Чифићима су у чопору 2 куће Паћариза и 3 Хрустића; муслимани су. На Караули су 1 кућа Векића на десној страни Јонђе, а на левој страни Јонђе, по доњој ивици Селишћа, 2 Лазића, 2 Векића и 1 Рашковића, а, ниже њих, на Подима, 2 Крајишника; сви су православни. Изнад ових села, на граници према Вртлишћу и Попима је 1 кућа муслимана Спахића. У Врпољу, под градином је 1 кућа католика Јурковића.

У селу има много старина. И у самом имену села сачувана је успомена на неку караулу.

Пољем испод села је ишла калдрма Високо–Зенице. У Врпољу је био камени мост, којим је пут прелазио преко Босне. И сада се познаје место, где је био тај мост. Поље испод моста зове се Панађуриште. У том пољу је њива Текија или Текије; прича се, да је ту била текија. До Текије је одмах једно врло старо муслиманско гробље с великим нишанима. У том гробљу је један шеховски гроб. На нишану изнад главе је израђена рука у рељефу. Има и један цилиндричан нишан; остругани прах од овога камена пије се у води као лек од унутрашњих болести, а употребљавају га и жене које немају млека. Друго је старо гробље на Хасама, и врло је велико. Има ту датираних споменика од пре 120 година. Према Какњу је место Царина, и до ње Приврата.

На „брдељку“ изнад Карауле је Дедино Гумно. Казују, да је ту било гробље. Има плоча којима су ограђивани и покривани гробови, као што се и сада чини код православних. Под православним гробљем су темељи неке мање четвртасте зграде, од камена, можда куле. Под Караулом (у ужем смислу) је стара пашинска кула, сада својина С. Лазића. Муслимани на Чифићима знају да су им стари одлазили на какањски пазар, који се вероватно скупљао на Панађуришту. Где је сада кућа Марка Векића била је кућа у којој се родио Фазли-паша. Његово је било село, на Азапагића и, најзад, Карамехмедовића.

На православном гробљу има највише података о ранијем становништву. Међу најстарије по типу спада гроб Лазара Гутића из Карауле, али му је година оштећена. Затим је ту гроб Маре, жене Миладина Милетића, која је умрла 1858. године (Миладиновићи су у Доњој Згошћи). Из 1854. je гроб Ђорђа Вулића; Вулића има у Тршћу и на Пландишћ.у На Грацу је била кућа Мандића који су изумрли, а род су им Цвијановићи у Тичићима.

Порекло стаановништва.

Православни:

-Лазићи (4) су старином из Медне у „Крајини“. Звали су се Лазаревићи. Лазићи у Доцима зову се и Илатовићима. Исти су род и Лазићи у Бијелим Водама и Рашковићи (1) у овом селу и на Јавору. У сеоском гробљу је гроб Лазара Лазаревића, који је умро 20. јануара 1851, а у својој 71. години. У натпису стоји да је родом из Медне, а 1849. умрла је Десанка жена Јована Лазића. Год. 1854. умро је Илија Рашак, предак Рашковића. Славе Ђурђевдан, а прислужују Аранђеловдан.

-Векићи (4) су старином из Врбљана у Крајини. Славе Никољдан.

-Крајишници (2) су старином из Крајине. Има их и у Зимчи. Славе Стјепањдан, а прислужују Аранђеловдан.

Муслимани:

-Паћаризи (2) су старинци.

-Хрустићи (3) су можда старинци.

-Cпaхић (1) је доселио из Обара пре 30 година.

-Буљугићи (1) су старином из Дувна. Има их и у Какњу.

Католик:

-Јурковић (1) населио се 1923. Родом је Личанин, а у околини је радио као грађевни предузимач.

Гробља.

Муслиманско је гробље на Хасама, а православно на Глоговику под кућама.

ИЗВОР: Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан.