Порекло становништва села Вртлиште (Вртлишће), општина Какањ. Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Положај села, комуникације и воде.
„Село је у равни, малко прислонито“. Изнад села су главице Трчинога и Игришће и брдо љиља, што веже за Радину Главу. Око 10 минута од Вртлишћа је ново село Студе у „обрешку“, источно од Вртлишћа.
Према Караули, на југозападу, граница полази од брега Граца, иде на воду Бешљевину, па уз до Баре на Дедину Њивицу. Сухе Смреке и Радина Глава деле од Мрамора на северу, а Загуље, Рујевишћа и Црвене Стиене од Попа на истоку. Источно од села протиче Стрикин Поток; извире под Радином Главом и тече у Маљеш.
Вртлишће носи воду са врела Славине Воде и са Ћишине Воде. На Ступама је Студенац.
Земље и шуме.
Село је у средини зирати. Њиве и чаири зову се: Равне, Загуље, Десетци, Баре, Паревине, Подастијене, Будивој и Оштрила. Стране око села Сухе Смреке, Радина Глава, Барица, Бризе, Драголози и Радино Гребље су под ситном шумом и служе и као испаша. По селу има остатака од правих шума.
Тип аела и остали подаци.
На Вртлишћу су у чопору ове куће: 6 Ћишија, 3 Механовића, 2 Шолба, 1 Машића, 1 Ћорбаџића, 3 Скелеџија, 1 Аганхоџића, 1 Халаћа, 4 Хусагића, 1 Алиђановића и 1 Омеровића, а башчама су одељене 5 кућа Стрика. Изван села, према Попима је 1 кућа Бећирхоџића. На Ступи или Ступама су раштркане куће: 1 Миоча, 1 Козле и 1 Хаџића. Сви су муслимани.
У Парћеву Долу је један муслимански гроб, који је, по причању, постао преко ноћи, и не зна се чији је. Изнад села „под запад“, на Ђурину Бриегу је један стари гроб, а тако и на њиви Прибикову Гребу под селом. „Грчко Гребље“ је у Загуљу, поред Градине, идући Босни. Не зна се ништа о Радину Гребљу и Глави, али су та имена (Раде, Ђуро и Прибик) доказ да је на Вртлишћу раније било хришћана.
Порекло становништва.
-Стрике (5) су старинци.
-Хусагићи (4) и Механовићи (3) чине један род, и старинци су.
-Козло (1) се сматра „старосидиоц“-ем. Одавде су његови селили у Добује.
-Скелеџије (3) су се раније звали Гоје, и старинци су. Имали су спахилук. Држали су скелу изнад места где је била какањска ћуприја, и зато се зову Скелеџијама.
-Ћишије (6) се деле на Хајдаровиће и Мехмедовиће. Њиховог рода има у Мостару и у „Прушцу“, али не знају да ли су одавде селили тамо или ·одонуд овамо.
-Шолбе (2) су давно доселили из Десетника. „У вриеме“ су се звали Бирлије.
-Аганхоџићи (2) су досе.лили из Десетника.
-Алиђановић (1) је дошао пре окупације из Горице у зеничком срезу.
-Машић (1) је дошао с Брња пре окупације.
-Халаћ (1) је дошао из Сарајева пре окупације.
-Хаџић (1) је дошао после окупације на женовину. Дошао је из Ричице.
-Миоч или Бегичић (1) је доселио после окупације из Миоча (зенички срез) на женовину. Има рода на Брњу.
-Омеровић (1) је дошао из Ричице пре 20 година.
-Ћорбаџић (1) је родом из Прозора, а дошао је овамо за време рата као мухаџир с Пала.
-Бећирхоџић (1) је дошао пре 3 године из Попа.
Гробље је под селом, на месту Огорелици.
ИЗВОР: Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)