Poreklo stanovništva sela Kakanj, opština Kakanj. Prema knjizi Milenka S. Filipovića „Visočka nahija“. Pripremio saradnik Porekla Milodan.
Položaj sela, komunikacije i vode.
Selo je stešnjeno između brda Krša—Stijene—Usjeli ili Blata, reka Ribnice i Bosne, i kuće su mu pod pomenu–tim brdom. Jedan vir u Bosni, pod Lukom, zove se Rumanac.
Vodu nose s Rijeke i s dve česme kod džamije.
Zemlje i šume.
Njive su većinom po stranama. Zovu se: Janjće, Vino, Krćevine, Prijedoli, Krš i Luka. Ispaša i šuma su po Blatima iznad kuća. Iznad kuća je hrastov Gaj Aličkovića.
Tip sela i ostaali podaci.
Kuće su u dva čopora. U strani pod Vinom su 2 kuće Aličkovića. Oko 200 m. niže niz reku, kod džamije, u „Kaknju“ su 1 kuća Delibašića, 1 Požara, 1 Buljugića, 1 Torlakovića i 1 Alajbegovića. Svi su muslimani. Između ova dva čopora, u Bašči je još jedna kuća Aličkovića.
U prošlosti ovo je mesto bilo mnogo važnije nego danas. O njemu ima dosta istoriskih podataka, a u samom selu dosta ostataka i predanja. Bašagić smatra jednim naseljem Kakanj i Dobuj, i veli da su „Kakanjdobojani“ 1697. god. Dali snažan otpor vojsci princa Evgena Savojskog, i pri tom svi izginuli, a on spalio „Kakanjdoboj“. U jednom austrijskom izveštaju iz 1718—1739. god. Kakanj je trgovište sa 50 kuća samih muslimana. Pisac sutješkog letopisa, fra Bono Benić priča, kako je 1737. sreo u putu Turke koji su išli na pazar u Kakanj. Bosanski geograf Jukić označava 1851. god. Kakanj kao muslimansko selo na drumu, nekada poznato sa svojih sajmova?
Kroz selo je išao kaldrmisan drum Visoko—Kakanj—Zenica. Kod kakanjske džamije odvajao se od ovog druma drugi, koji je prolazio uz Ribnicu, pa se malo dalje delio na drumove za Mramor—Bijele Vode i Subotinje. Po predanju, u selu su bili čaršija i bezistani. Iznad džamije, a pod Usjeli je mesto Carina. Tu se još poznaju ostaci Velikog i Fazlipašića Hana. U Velikom Hanu je odsedao zenički kadija, koji je petkom dolazio na kakanjski pazar, vodio parnice i svršavao venčanja. Na Carini se još poznaje gde su bile kuće; jedan deo se zove Tišin Milać. Taj rod – Ćišije —sada je na Vrtlišću. Na Carini je bila jedna nalbantica, a blizu nje kasapnica. Na toj je kasapnici poginuo neki mušterija. Tražio on meso, a kad mu je kasapin izmerio, nije bio zadovoljan. Kasapin mu je još nekoliko puta merio, ali ga nikako nije mogao zadovoljiti. Najposle taj čovek zatraži natrag svoje pare. Kasapin mu izvadi novac, a on mu reče: „Nisu to moje pare“. „Poinade se“, i mušterija odseče kasapinu ruku, i pobegne uz cestu. Kasapin dohvati šišanu, stigne ga na Gazu, i ubije. To je bio, po predanju, razlog da se u Kaknju ukine pazar. U Vrtlu iznad Alajbegovića dućana iskopavano je zemljano suđe i lule. Kad je „kupljen“ pazar u Kaknju, pričaju, meso i so bili su po paru oka. Do podne bi prodavali meso za novac, a posle podne bi davali besplatno ko je hteo.
Poreklo stanovništva.
-Buljugići (1). Ded im je došao iz Duvna. Bio je subaša na Karauli. Ima roda u Duvnu i na Karauli.
-Alajbegović, (1) je prešao iz Ribnice. Opširnije o poreklu u opisu Ribnice.
-Delibašić (1) je takođe prešao iz Ribnice.
-Požari (1) su starinom iz Požarevca u Srbiji, i po tom se zovu Požari. Bili su u Loznici, i tu su imali timare. U Kakanj su doselili još dok je u Kaknju držan pazar, dakle u 18 veku.
–Pravi Aličkovići (2) ne znaju poreklo, a s njima srođeni Hodžići-Lenđeri (1), koji su sa Svinjaca u Desetniku.
Beli Cigani:
-Torlakovići (1), kovači, došli su pre 40 godina iz Zenice.
Groblja.
Alajbegovići se kopaju u Ribnici, a ostali na ,Hasama pod Karaulom.
IZVOR: Prema knjizi Milenka S. Filipovića „Visočka nahija“. Pripremio saradnik Porekla Milodan.
Komentari (0)