Порекло становништва села Тршће, општина Какањ. Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Положај села, комуникације и воде.
Села овога насеља су готово сва на окупу око места где се састаје неколико долова, тако да је цело насеље опкољено брдима. Од Зеничке Нахије на западу деле брда Мокра Њива, Овнов Рог, па коса Комарица до Склопне Стијене. Низ Склопну Стијену коса силази на Тршћанску Ријеку и иде узводно до Марушића, тако да пола овога села припада зеничком срезу. Ту граница оставља реку, пење се на Брце, које дели од Горње Згошће, затим понова прелази Тршћанску Рику, и пење се на Стипан, па на Дебело Брдо, које чини југозападну границу. Седло Макљенак веже Дебело Брдо и Мокру Њиву, a дели Тршће од Бијелих Вода.
Од Марушића дола поток Тршћанска Рика извире под Кршћап–буквом. Тршћанска Рика прима с десна поток Драгињевац, што постаје од два поточића испод Субашића. Испод Субашића пролази са западне стране дуг и сув до. Насупрот Драгињевцу улива се у Тршћанску Рику поточић Лисковик, који извире у шуми Лисковику. Тршћанска су села већином око ушћа поменутих потока.
Табаци су у пристранку између Рике и Драгињевца а испод Овнова Рога. Субашићи су у благој страни, на ивици Дола и стрме стране Мокре Њиве. Баишћи су под Дебелим Брдом, а између Дола и реке. Отес је на мањој коси под Брцетом, лево од Лисковика, а десно од долића Крча. Макљенак је на коси према Мокрој Њиви, а Бањевац је на заравњеној коси. Око један сат хода уз Тршћанску Рику је село Марушић или Паочине.
У Марушићима је вода Марушић. Табаци носе воду c Потока иза кућа а лети c Рике. У Субашићима су врела Ораховац и Куљевина. Башићи имају чесму у селу. На Макљенку је вода Шукаревина под селом, а на Бањевцу врело .Бањевац.
Земље и шуме.
Зирати, њиве и чаире, већином су испод кућа, али их има и по странама изнад села. Зову се: Шукуревина, Полужја, Суходоли, Врбице, Подгај, Пивнице, Куљевине, Шумерак, Мравињак, Загребља, Гребља, Селишћа, Кућиновац, Баре, Хасе, Јаз, Луке, Стране, Буква, Вино, Сиће, Паљевине, Мокра Њива, Водица, Ситна, Лазина и Балићковине, а уз поток су: Залишћа, Пушкарине и Марушићи. Дебело Брдо, Мокра Њива, Овнов Рог и Брце су под шикаром; ту су и испаше.
Тип села и остали подаци.
На Макљенку су 4 куће православних Танасића, а на Бањевцу су католици: 4 куће Хргота и 2 Брноса. У Башићима су 4 куће Близновића, 9 Челиковића и 1 Фетића; у Субашићима је 9 кућа Субашића, а у Табацима су 5 кућа Делића, 2 Фејзића, 1 Мркоњића и 1 Јашаровића. Под Табацима је џамија, саграђена пре 45 година. На Јамама под Башићима су 1 кућа Зелића православних. На Отесу су 2 куће католика Бркића, те куће православних: 3 Ђурића и 1 Бараћа, а у Марушићима је једна кућа православних Вулића. У Табацима, Башићима и Субашићима су куће ублизу, а остале су све раштркане.
По доловима је било много трстике, па се искоренила. Ту су трстику сељани продавали у зеничку Врховину, где су од ње прављена брда. Вероватно је и насеље прозвано по тој трстици. Село Табаци добило је име по томе, што су преци Делића били табаци.
На Маклијенку су стара муслиманска гробља; једно је на самом Маклијенку, а друго је под Висом. Кад је суша, муслимани чине дову код првога. Прича се, да су ту вођене-борбе, кад су Турци Босну освајали, и да су у тим гробљима сахрањени изгинули војници. На том је месту војска стајала три године. Причају да је топ босанске војске био на Смрдану изнад Липнице и пуцао на Пале. Тај је топ помакао турску војску с Макљенка, и отуда ово име, а место Русава на Бијелим Водама прозвано је по томе, што се од тог топа није могла глава помолити. На Макљенку је тада погинула и „Фата из Багтата“, која је дошла да освети погинулу браћу. Прича се, да је на Бањевцу био бан и имао тамницу; капела му је била на месту Керешчићима под Бањевцем.
На Паочинама или Марушићу је неколико „грчких“ гробова. Уз ово су гробље Дјевојачки Храстови, неко старо муслиманско гробље и гробље православних из Осретка (зенички срез). По причању, код Девојачких су Храстова изгинули сватови, и ту је брат посекао сестру. Кад ју је посекао, усадио је у земљу две главње, и рекао да се приме, ако је сестра погинула невина. Главње су се примиле, и то се место зато зове Дјевојачки Храстови. Уз муслиманско и православно гробље је један гроб са спомеником у облику ступа, а на њему је израђен крст. Православне жене одбијају комаде од тог камена и држе поред млека, да чинилице не би што причиниле млеку. По „планини“ се још налазе разори, калдрме и гвожђарија, а познају се и места на реци где су били млини.
Било је време, када су у целом Тршћу живели само муслимани.
Пре куге било је кућа и на Кућишћу до Суходола. На Керешчићу између Суходола и Бањевца су били некакви Добујани, и све доскора су сељаци из Добуја имали велики зират у Тршћу. Прича се да је у Тршћу, пре куге, било 76 а на Паочинама 46 муслиманских кућа. Док је у Какњу држан пазар, на Паочинама је било 12 кућа муслимана Марошлија. На какањски пазар дојахивало би њих 12 на коњима седленицима, каквих није било у других посетилаца. На пазар би ишли својим калдрмисаним путем преко брда Овнова. Одавде су, „давни година“, одселили у Посавину. Док је у Какњу држан пазар петком, био је „курисан“ и пазар на Мокрој Њиви, па је и тај пазар укинут због убиства. Неки човек из Посавине убио је ту једнога из Какња. Брат убијенога сачека убицу на Гредици између Мокре Њиве и Овнова Рога, и убије га. Тада је укинут овај пазар. После куге, на Паочинама су се били населили православни Суботићи, који су сада на Бањевцу у Бијелим Водама.
Порекло становништваа.
Муслимани:
-Близновићи (4) су старинци. И Фетићи (1) су „од Близнове фамилије“.
-Фејзићи (2) су старинци, а од њих су и Мркоњићи (1).
-Делићи (5) су такође старинци. Њихови су ,старјеници“ имали своју табану и израђивали кожу, па је продавали у Травнику. Једном приликом, деду ових Делића неко однесе у Травнику, на превару, бисаге сребра, и он помери памећу. Од тада не израђују кожу. За тим је ударила „мубарећија“, и од Дедића је остао само један мушкарац.
-Челиковићи (9). Њиховог је претка довео неко из Коње.
-Субашићи (9). Неки ага довео је претка Субашића такође из Коње и поставио га за субашу.
-Jaшаpeвић (1) је дошао из Десетника, где Јашаревића још има. Дошао је на матеревину.
Православни:
-Танасићи (4) су старином с Купреса, одакле им је утекао дед Танасија Живковић. Побегао је због крви. Служе Ђурђевдан, а „завјет због дјеце“ им је Св. Василије.
-Бараћи (1) су старином Комљеновићи од Гацка у Херцеговини. Неки Крајишник Бараћ оженио се њиховом бабом, удовицом, и зато су се и њезини синови од првог мужа прозвази Бараћима; сам Бараћ није имао синова. Славе Ђурђевдан.
-Зелићи (2) су старином из Крајине. Славе Илиндан, а прислужују Св. Василија.
-Ђурићи (3) су старином из Крајине. Има их и у Скопарановићима. Славе Никољдан, а прислужују Аранђеловдан.
-Вулић (1) се зове и Топаловић. Око 1880 прешао је из Тршћа на Паочине. Служи Стјепањдан.
Католици:
-Хрготе (4) су старином из Далмације. Има их и у Добују.
–Брноси (2) су такође из Далмације.
-Бркићи (2) су дошли пре 20 г0дина из Вукановића.
Гробља.
Муслиманско и православно гробље су у долу између Башића н Субашића. Од католика, Бркићи се копају у Вукановићима, а остали у Попима.
ИЗВОР: Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)