Порекло становништва села Бањевац, општина Бреза. Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Положај села, комуникације и воде.
Цело је село на брду, на почетку дуге косе која почиње испод Макљенка, продужава се према југу између Црначког и Бјеловодског Потока, и завршава се брегом Вардом крај Босне. Страном и гребеном косе иде пут до на Црквицу и у Доњу Згошћу, и тај пут дели Бањевац да један део припада Тршћу.
Воду носе с извора.
Земље и шуме.
Зирати су по странама косе: по Вртаћама и Сухим Смрекама. Пале и Равне су под шикаром, и служе као испаша.
Тип села и остали подаци.
Куће су раштркане. Највиша су тачка на коси Борови и ту су 3 куће православних Суботића. Под Суботићима ближе Макљенку је 1 кућа католика Дрена. На Баћима под Палима је још 1 кућа Суботића. Идући низ косу, на Равнама су 4 куће православних Лазића и 2 католика Живановића.
Ниже Живановића су 2 куће Кристића. Уопште, куће православних су на десној, а куће католика на левој страни косе. Прича се, да је у Стијени на Буковића Њиви била тамница некога бана.
Цео је Бањевац био под шумом, па је искрчен на неколико година пре окупашце.
Порекло становништва.
Православни:
-Суботићи (4) су старином од Невесиња, а дошли су пре окупације. Има их и у Грђевцу. Служе Илиндан.
-Лазићи (4) су се одвојили од Лазића на Караули.
Католици:
-Дрене (1) су старином из Боровице, а на Бањевац су дошли c Брња.
-Живановићи или Лугоње (2) су однекле досељени, али не знају одакле, н род су са Живановићима у Црнчу.
-Кристићи или Криштићи (2) чине један род с Кристићима у Буковљу и Лашви.
Гробља.
Католици се копају у Попима, а православни у Тршћу.
ИЗВОР: Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)