Порекло становништва села Бијеле Воде, општина Какањ. Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Положај села, комуникације и воде.
Село је у страни брда Кићеве које дели од Какња. Између Кићеве и Брезовица је пр0доље До, у коме је насеље Кучићи. Зирати Кучића и Бијелих Вода су измешани. На југу су села Хаусовићи и Мрамор; од Хаусовића дели шикара Равне, а од Мрамора дели Кићева. Источну границу чини коса са бреговима Боровима и Равнама; на тој коси је село Бањевац.
Испод села тече Бјеловодски Поток; извире под Макљенком. Важан је још извор Дубовик. На Бијелој Њиви је истоимена вода. Код Зајимовића кућа је вода Усјелина, а код џа.мнје, на средини села, врло снажна чесма. Сви ови извори отичу у поток, и у њима има воде преко целе године.
Земље и шуме.
Зирати су по долини око потока и по странама. Зову се: Равне, Баре, Дубовици, Отеси, Данаве, Сливља, Селишћа, Округљаче, Погребнице, Јасици, Ћаламовине и Крћевине. Испаша је по шикари по Кићеви, Палама и Равнама. Све су муслиманске куће у страни испод Кићеве и око џамије.
Тип села и остали подаци.
Најгорње су 9 кућа Зајимовића, а испод њих су 6 кућа Шахинбеговића, 1 Шехића, 2 Силајџија, 1 Церића, 2 Дедића, 1 Омеровића, 1 Хоџића, 1 Агановића, 1 Казазовића.
Изнад муслиманских кућа је на Бијелој Њиви кућа православних Петровића и на Кауровини кућа Блажановића.
На Русави је један „грчки камен“. Кад је држан пазар у Какњу, ишао је пут преко Бијеле Њиве. Прича се још и ово. Кад би зенички кадија долазио на пазар у Какањ, понео би собом и секиру. До подне би судио, а после подне би усекао товар дрва, натоварио на коња и отерао кући. Раније је џамија била под селом, крај потока, док су у њу долазили и муслимани из Тршћа.
Порекло становништва.
Изумрли су муслимани Кахвеџићи, који су били дошли с Вртлишћа на Бијелу Њиву.
Муслимани:
-Зајимовићи (9) су старином из Казанлука, сад чувају један бакарни суд, донет из тога места.
-Силајџије (2) су старином из Анадола. „Старјеник“ им је дошао некој удовици у кућу.
-Шаинбеговићи (6) су однекле дошли с турском војском, али се не зна одакле. Кад су дошли, три су их брата овде погинула.
-Хоџићи, Дедићи, Шехићи, Омеровићи и Агановићи. Сви су један род (6), и заједничко им је презиме Хоџићи.
Дошли су однекле:
-Церић (1) не зна ништа о своме пореклу. Стари су му били спахије.
-Казазовићи (1) су дошли из Сарајева пре окупације.
Православни:
-Петровићи (1) су најстарији досељеници од православних. Чине један род са Цвијићима у Кучићима, и старином су из Крајине. Недавно им је дошао кућу Миле Недић—Шкорда, који служи Јовањдан.
-Блажановићи (1) су непознатог порекла. Служе Миољдан, а прислужују Св. Арханђела. По „диду“ Блажану су прозвани Блажановићима.
Гробља.
Православно је гробље на Русави изнад села, а муслиманска су гробља код џамије, на Округљачама и на Подгребницама.
ИЗВОР: Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)