Порекло становништва насеља Згошћа (у књизи Доња Згошћа), општина Какањ. Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Положај села, комуникације и воде.
У овом су насељу села: Доња Згошћа, Равне, Феризовићи, Мандовина и Смрике. Од Горњег Џемата (Буковља и Ивнице) на северу деле брда Кревник и Градина, затим од Црнча страна Лисине или Бриста и муслиманско гробље на њој. На западу, према Попима, пут што иде косом Гребеном чини границу. Према југу се сеоски атар _смањује у колико се шири рударско насеље и рудник „Какањ“. На истоку је Буковље, од ког Доњу Згошћу деле поток Приимаћ, Поток испод Кревника и Ријека.
Кроз насеље тече Бијела Ријека или Згошћа или, обично, Ријека. Извире под Кршћан-буквом. У самој Доњој Згошћи прима с десна Црначки Поток, а с лева Поткревник.
Село Згошћа је делом по коси а делом у Равни између Бијеле Ријеке и Црначког Потока. Лево од Бијеле Ријеке, у страни брда Мандовине су Ферзовићи и, даље, Брдо. На Мандовини је истоимено село, а Врховски Поток је дели од Равни, које су изнад тог села. Смрике су у страни косе Гребена, на десној обали Ријеке.
Изнад села избијају из Стијене y клисури Бијеле Ријеке девет врела — Деветак. У насељу се носи вода с реке и с бунарева, па с врела Араповаче под Араповим Брдом, затим с врела Прико Риеке и с врела под Неимаровским Путем.
Земље и шуме.
Зирати су по странама око реке и у равни поред ње. На десној су обали њиве: Вино, Поцгребље, Баре, Црквине, Прико Риеке, Велика, До, Лука, Подвино, Кулаши, Кобиле, Припоточнице, Врбице, Смреке, Фереџе, Трешњице, Котлови и Лисине, а на левој су обали: Барице, Селишћа, Дријен, Ошћин, Главичица, Дубак, Калеми, Осоје и Долац.
Испаша је по Кревнику и Рудинама, где има и ситне шуме.
Тип села и остали подаци.
У Згошћи су, између Бијеле Ријеке и Црначког Потока: 1 кућа католика Миоча, 1 муслимана Алагића, 1 православних Гороњића, 1 католика Шимића, 2 католика Антићевића–Миочевића, 1 православних Миладиновића и муслимана Ћоба; преко потока су још 2 куће Алагића, а на Равни су 7 кућа Веизспахића, 1 Варешлића, 1 Захировића и 1 Ловрића; Ловрићи су католици, а остали су муслимани. У Ферзовићима или Горњем Селу, око Неимаровског Пута су куће муслимана: 3 Ганибеговића, 2 Шехагића, 1 Халваџића, 1 Веизспахића, 1 Барјактаревића, 1 Алагића, 1 кућа имама Мехмедагића из Лијешеве и 1 кућа католика Дувњака. На Брду под Мандовином је 1 кућа муслимана Алефендића, а на Мандовини 1 католика Ружића–Кириџија и на Равнама 1 католика Крешића. На Смрикама изнад Црквина су 2 куће католика Шимића. Под селом Доњом Згошћом је и џамија. Најважнија старина у Згошћи, а једна од најзанимљивијих у целој Босни, јесте Црквина. То је тераса на десној обали Ријеке, и на том је месту била у средњем веку црква. Око те цркве, по тераси и поред пута испод те терасе, има много стећака у облику плоча, саркофага и паралелопипеда. Највећи стећак с особитим украсима и један обелиск су пренети у сарајевски музеј. Ова је некропола опширно описана у Гласнику Земаљског Музеја за Б. и Х., Год. 1891, Стр. 122—141.
За обелиск се прича да су га Ћобе преносили у своје гробље у Буковљу, и да би он увек освануо на свом старом месту. Год. 1706 умро је у Славонији, у селу Сибињу, фрањевац Gregorius а Schosta. Овај нам податак сведочи, да је у Згошћи и тада било католика, јер су сви данашњи католици досељеници и то не тако давнашњи. Можда је фра Гргур доспео у Славонију приликом велике сеобе из Босне 1697 год.
У сиџилу височког кадије забележено је 1810. год. венчање Ибрахим–Спахије, сина Абдулаха Мулића из Згошће, c Латифом шех-Салиховом из Високог; у Згошћи нема више Мулића.
На Ферзовићнма су раније живели Неимарлије. Успомена на њих је сачувана у називу Неимаровског Пута.
Порекло становништва.
Муслимани:
-Алефендићи (1), бегови, старинци су. Имали су тимар у Десетнику. У сутјешком је летопису забележено, како је Мула Омер Алефендић из Згошће погинуо у ашиковању на Гори, 1779 год.
-Веизспахићи (8) се сматрају старинцима. Имали су тимар код Лашве и „на Соботињу кмете“.
-Алагићи (4) су такође били бегови. Можда су старинци.
-Ганибеговићи (3) су дошли из Добуја пре 80 година.
-Ћобе или Хасанбеговићи (1). Прадед им је дошао из Буковља.
-Шехагићи (2) су дошли 1884 год. из Ричице.
– Захировићи (1) не знају одакле су, али су у Згошћи били и прекуге. Били су бегови. Одавде су селили у Добуј.
-Варешлић (1). Отац му је био имам „ходалац“, родом из Вареша, па се овде стално населио.
-Халваџић или Халвеџић (1) је родом из Језера код Јајца, а доселио је у Згошћу из Зенице, пошто је отворен мајдан угљена.
-Барјактаревић (1) је доселио пре 6 година из Високог.
Католици:
-Дувњаци или Крајиновићи (1) су стари из Дувна, из села Црвенице. Дошли су пре 60 год на Челиковину у Ричицу, а пред окупацију су прешли у Згошћу.
-Ружићи или Кириџије (1) су старином из Херцеговине и заједничког су порекла с Видићимау Буковљу.
-Крешић (1) је старином из Херцеговине, а није род Крешићу у Буковљу.
-Миоћевићи или Антићевићи (2) су дошли с Буковља, где их још има.
-Шимићи (3) су се после окупације одвојили од Шимића у Буковљу.
-Mиочи (1). Отац им је дошао из Клопча y зеничком срезу пре окупације. Био је у најму код Ловрића, и стално остао у селу.
-Ловрићи (1). Опширније у опису Црнча.
Православни:
-Миладиновићи (1) су старином Милићи из Пљеваља. Има их и у Тичићима. Дед им је дошао у најам Хасанбегу Ћоби у Буковље. После су „пришли” у Згошћу. Славе Ђурђевдан, а прислужују и Аранђеловдан, дедов завет. Нико Миладиновић се заветовао за време рата Св. Илији, те прислужује и овоме свецу.
-Гороњић (1) је дошао 1917. с Попржене Горе „жени у кућу“. Слави Ђурђевдан.
Гробља.
Муслиманска су гробља код џамије (на Дријену) и на Шаргану у Буковљу. Ћобе имају своје гробље у башчи „за даром“. Католичко је гробље на Мандовини; једино се Антићевићи копају у Јукама. Православни се копају на Караули.
ИЗВОР: Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)