Порекло становништва села Пландишће, општина Какањ. Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Положај села, комуникације и воде.
Насеље је на обе стране око доњег тока Згошћице, пред њеним ушћем у Босну. До Старевац у Барама дели од Обара на југу тако да Миле припадају Пландишћу, Босна дели од Добуја, а поток Маљеш од Карауле. Према Попима и Доњој Згошћи нема изразите границе; међу њима је рудник, а од Буковља дели поток Шкрге. Село Варда је на десној, а Пландишће на левој обали Згошћице. Варда је терасирани завршетак косе c које се диже незнатно узвишење. Пландишће је тераса од неких 15 M. над Згошком Ријеком. Изнад терасе је страна Грабље—Јасике—Надограде, Тркуша–Кривача–Мила. Испод Грабаља извире Барски Поток, и тече у Згошку Ријеку.
Варда носи воду из Маљеша, а на Пландишћу су бунари. Зирати су по терасама и зову се: Подобала, Раван, Крчевина, Поткућница, Шљивици, Бара, Страна, Потпут, Коса, Закућница и Варда. Испаша је у Барама, а шуме нема. Око села је раније било ситне шуме па је искрчена, а у Барама је све до скора било борова. Зграде и постројења угљеног мајдана „Какња“ и железничка пруга од станице „Какња“ до рудника, притисле су многе пландишке зирате поред реке Згошће: Пополнице, Видушице, Преко-Ријека, Лушчић, Страна, Луг, Занога, Раван и Газ.
Тип села и остали подаџи.
На Варди су куће раштркане. Крај самог врха Варде је 1 кућа католика Пенде, а под овом су кућом Цигани: 2 куће Хусића и 1 Панђића. У десној страни Варде је кућа католика Врце–Врчића, а крај Босне, у Хади, 1 кућа Дроњића. На Пландишћу су старе куће по горњем оквиру терасе. На самом почетку те терасе, десно од Барског Потока је 1 кућа католика Стиепића, а изнад њега Влајићи. Затим долазе по једна кућа православних Драгића и Кајтаза, па по једна муслимана Јаширспахића, католика Ћорића и Кнежевића. Идући у Баре, на Крчевини је кућа католика Иванковића, а на Кривачама, на путу за Расно, по једна кућа православних Вулића и Маркановића. Под селом, крај пута је више кућа и кафана које припадају рударском насељу „Какњу“.
Кад је изграђена железничка веза главне пруге и рудника, уништено је једно старинско муслиманско гробље непосредно поред Босне. На Пландишћу су раније живели православни Алимпије, који су одавде отишли у Модриње.
Порекло становништва.
Православни:
-Кајтази (1) су старином од Кључа. Опширније у опису Тичића.
-Драгићи (2) су старином из Вељевичког Камена код Гостовића. Били су раније у Дањцима, Конџилима (зеничким) и Попима, а на Пландишће су дошли пре 50 година. Славе Никољдан.
-Маркановић (1) је доселио c Крњеваца 1925.
-Вулић (1) је доселио из Марушића 1925. Слави Стјепањдан.
Католици:
-Ћорићи (1) с надимком Крижани. Дошли су пре 60 година са Храсница. Има их још у Копривници.
-Кнежевић (1) је дошао с Тешева пре окупације.
-Иванковић (1). Његов отац изишао је с браћом пре 50 година из Јабланице у Херцеговини, и овде се населио. Један му се брат населио на Сеоцу, други у Попима, а тројица у Брестовском.
-Влајић (1) се родио на Мандовини у Доњој Згошћи, где их још има,а доселио је с Попа пре 35 година.
–Врца (1). Отац му је доселио пре 23 године из љетовика код Кисељака на Гуњаче, а пре 25 година је прешао на Варду.
-Пендо (1). Довела га је мати „из Дижнице из Јелашак“, а отхранио га Анто Лозанчић.
-Дроњићи (1). Била су их тројица. Отхранио их је Паво Јелачић на Попима, који није имао своје деце. Кад се с њима поделио, дао им је један чифлук. Старином су од Бусоваче, где још има њиховог рода.
-Стиепић (1) је дошао пре десет година с Горе „на пунчевину“.
-Јовић (1) је од Јозића на Вишњици, а родио се у сарајевским Каменицама.
Муслимани:
-Јашарспахићи (1) су давно дошли из Добуја.
Цигани:
-Панђићи (1) и Хусићи (2). Хусићи су раније живели на Ступама изнад Ораха, па на Ђулића Стјенама, у Кукачи, и онда су „пришли“ на Варду.
Гробља.
Католици се копају у Попима, православни на Караули, а Јашарспахићи имају своје гробље за кућом.
ИЗВОР: Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник сарадник Порекла Милодан
Коментари (0)