Порекло презимена, село Буковље (Какањ)

Порекло становништва села Буковље, општина Какањ. Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Положај села, комуникације и воде.

У овом су насељу села Балићи, Буковље, Јуке, Мрчевићи, Пирићи, Пуховац и Житељ. Коса Житељ—Сријетеж—Пуховац чини границу према Ричици на истоку, поток Шкрге дели од Пландишћа на југу, Згошка Ријека чини западну границу, а према Горњој Згошћи на северу, граница иде десном страном потока Поткревиика и брдом Кревником на Житељ.

Житељ или Житељи су најгорње село на седлу поменуте косе између Тешева и Житеља. У страни под Сријетежему Јуке. Ниже њих су Мрчевићи; ово је село у страни изнад Буковског Потока или Потока, што долази од Јука, те изнад долова Бакотића и Пољаница (у ком су „ливоде“). Испод овога села је Буковље које се дели на два дела. Под местом Крижима, код куће Влахића извире поточић Поток из Бара, и притиче с десне стране у Буковски Поток. У страни, лево од тог поточића су Бабе или Оџак, а с доње (десне) стране потока су Сафунџије; остале су буковске куће у десној страни Буковског Потока или Прихода. Под Житељима је извориште потока Приимача или Приимаче, који се салива у Ријеку. Под брдом Кревником извире поток Поткревник или Росуље, који такође тече у Ријеку. На коси Котлови–Брешчић између тих потока су Пирићи, а на коси лево од Приимаћа Вилићи. Неколике су куће и на брду Пуовцу.

Балићи носе воду с Принмача, врела између кућа Миочевића и Божића. Пирићи c Приимаћа и врела Дријенова, Житељи с врела Житеља, Јуке с Козаровца под селом, Мрчевићи с истоименог врела под кућама, а у Буковљу је више врела: Ћехајићи и Карзићи носе воду с Ковачице под кућама, Сафунџије с врела Мањушића под кућама, Ћобе са снажног Сопота, а Демири и Бећирхоџићи с врела крај потока Прихода.

Под Житељима су зирати Брегови, Гај. Крчевиие и Бегова Раван, а у ричичком „удуду“ Житељ. Под Јукама су зирати: Јаревишћа, Загребница, Хуме, Диљке, Надгајнице, Горњи и Доњи Козаревац, Ораси и Мрчевић. У Пирићима су: Котлови, Дријенови и Рајина Башча. Око Буковља су: Радава, Прањићи, Виноград, Отаве, Ораси, Козаревац, Диљке, Торине, Подкрижи, Поткуће, Ковачица, Рикочи, Лазина, Вртли, Се.тишће, Долине, Кале, Дражњеви, Шаргани, Вина, Праскице, Брус, Вино на левој обали Приходи и Баре. Испаша је по Барама (према Бјелавићима), Кремнику или Кревнику и Тешеву. По Кремнику има ситне шуме.

На Житељу су пет кућа католика Пилиповића; стога се ово село зове и Пилиповићима. Једна кућа је изнад пута и, по управној подели, припада Ричици. Крај пута од Житеља на Сријетеж, на месту Лијесци је 1 кућа католика Радоша. У Јукама су католици: 3 куће Јука, 1 Барића и 2 Криштића. На Пуовцу су 1 кућа Крешића и 2 Влајића, такође католика. На Мрчевићима су 3 куће Видића и празна кућа Барића. У Буковљу су у Оџаку или у Ћобама 8 кућа Ћоба и 1 Неимарлија, који су муслимани, а на равни Орасима изнад Ћоба је кућа католика Верска-Марковића; под Ћобама су 2 куће муслимана Сафунџија, а испод њих раштркане 1 кућа Карзића, 3 Ћехајића и 3 Бећирхоџића, а крај самог потока Прихода 2 Демира. Сви су муслимани. У Балићима су куће раштркане: под Лијеском, на Метаљци је 1 кућа католика Шимића, испод ње по једна кућа католика Божића и муслимана Сафунџије, те по две куће католика Влајића и Антићевића–Миочевића; на месту Поткале или Подораси, лево од ушћа Приимаћа или Ковачића, крај реке су по једна кућа католика Ђанана и Шимића. У Пирићима су раштркане куће: 1 муслимана Сафунџије и католика: 1 Шимића и 2 Божића. Изнад овога села је још 1 кућа Криштића, на Хуријама под Житељимш

Место Брус зове се по томе што су ту, на једном камену, оштрене секире и ножеви. Поток Шкрге се испред ушћа пробија кроз сасвим малу клисуру. Слојеви су ту тако нагнути да изгледају као шкрге, и отуда овај назив.

Више Рикоћа, на Брусу је старо „грчко“ гробље, а у Јусама Незнаново Гробље.

Село Јуке се раније звало Хумичић. Код врела Мањушића под Сафунџијама било je „село“ католика Мањушића, а у Мрчевићима су били католици Поповићи. На Житељима су се први населили Пилиповићи.

Порекло становништва.

Муслимани:

-Ћобе (8) веле да су најстарији род у селу, и њихово је било цело ово село. Имали су два зијамета: Горњу и Доњу Згошћу. Старином су из Мале Азије.

-Бећирхоџићи (3) се сматрају старинцима.

–Сафунџије (4) су старином из Мисира.

-Карзићи или Каржићи (1) су давно дошли из Капаровића у Ричици.

-Демири (2). Дедови Су им дошли из Осјечана код Добоја.

-Ћехајићи (3) су дошли из Високог, кад је отворен мајдан у Згошћи.

-Неимарлија (1) је доселио пре 12 година са Живаља на женовину у Ћобе. Иначе су Неимарлије старином од Вареша, и били су католици. Била су их три брата: Неимар, Грга и Злово. Неимар је прешао на ислам, а од Грге и Злове су Гргићи и Зловићи у Варешу. Неимарлије су били бегови и имали су тимаре у Миоковићима, Драговићима и Бијелим Водама.

Католици:

-Пилиповићи (5) су раније живели на Грацу у Живаљима, па су их Неимарлије нстерали одатле. Старинци су, и раније су се звали Слијепчевићн.

-Јуке–Лаштре (3) су старином из Рушког Поља. Опширније о пореклу у опису Рачице.

-Ђанани (1) су дошли пре 40 година с Пољана, где их још има.

-Видићи (3) и Крешићи (1) на Пуовцу и Pyжићи у Доњој Згошћи су сви старином Шутале из Храсна у столачком срезу у Херцеговини. Доселио им је дед. Даљом су старином из Грахова у „Црној Гори“. За Шутале, којих има у Херцеговини, забележено је да су старином из Риђана, и да су били православни.

-Миочевићи—Антићевићи (2) су доселили с Мира код Вареша.

-Божићи (3) су доселили c Горе; зову се и Радошима, јер су од рода Ралоша.

-Радоши (1) су доселили пре 68 година из села Црвенице у Дувну. Довео их је сироте неки Илија с Погара. Даљом су старином с Вијаке, одакле су се Радоши разбегли на разне стране: у Дувно, на Саву и на Гору „због ајдука“.

-Криштићи (3) су дошли пре окупације са Храсна у Обрама, и зато их зову и Расницама. Род су c Криштићима у Бјелавићима.

-Mapковић-Зерек (1) је дошао много пре окупације с Копљара.

-Влајићи (4) су род Влајићнма на Пландишћу. Старином су с Билаловца. Били су „одавци“, и зато их има у више села.

-Барић (1) је старином „из Вукановић“, а доселио је пре окупације с Калина на Гори.

-Шимићи (3) су непознатог порекла.

Гробље.

На Јабукама је католичко гробље. Ту се копају и католици из Сријетежа и Говедовића у Ричици. Пилиповићи се, пак, копају у Грмачама. На Шаргану је муслиманско гробље за Бећирхоџиће, Сафунџије, Ћехајиће и Алефендиће из Згошће, а Ћобе, Демири и Каржићи се копају на Грмку изнад Вина, на левој обали Прихода.

ИЗВОР: Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“.  Припремио сарадник сарадник Порекла Милодан.