Порекло становништва насеља Ивница, општина Какањ. Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Положај села, комуникације и воде.
Насеље је у дубокој долини Бијеле Ријеке. Од Црнча га деле Стипан и Црначка Градина, од Доње Згошће Поток из Заграђа, лева притока Бијеле Ријеке, од Заграђа Скендерска Коса или Ивничка Градина, од Семетеша коса Скендерски Гај, а од Тршћа Хендек (њива уз Отес), Велики Млин на Тршћанској Ријеци и Дебело Брдо које веже за Стипан, Ивница, у ужем смислу, је међу Тршћанским и Вукањским Потоком; од Саставака ниже то је Бијела Ријека. У страни изнад овога је Крч. На десној обали Бијеле Ријеке,у страни под Брдом су Велића, а насупрот њима Скендеровићи, под косом од Градине на левој страни реке, а између долова Трста и Долића.
Бањићи (Ивница) носе воду с реке, а остали с извора крај кућа.
Земље и шуме.
Земља за обрађивање – њиве и коснице — су по етранама и поред реке. Зову се: Луке, Бара, Пружевина, Ракита, Страна, Подгај, Над Великијем Млином и Кочевина. По њивама има шумског дрвећа; то су остаци некадашњих великих шума. Ситне шуме има по поменутим брдима и странама око села и служи као испаша.
Тип села и остали подаци.
На Крћу изнад Ивннце је 1 кућа Бркића. У Ивници или Бањићима су 3 куће Торлаковића, 2 Бањића, 1 Исламовића и 3 Хајдаровића. У Велићима су 4 куће Мијатовића; изнад њих, на Теговима, 2 Велића и 1 Велића у страни иза Сухог Потока који дели од Мијатовића. Насупрот Мијатовићима до Глогић и ту, на планини, 1 кућа Мијатовића; на више, y Кендеровићима су: 1 кућа Демира, 1 Субашића, 1 Кубата, 3 Хусановића и 2 Лиховића. Мијатовићи и Бркићи су православни, а остали су муслимани.
Један стећак је на Наклу (коса и шума) изнад Крча, а веће средњевековно гробље на Коси од Градине, на чијем је крају, по предању, била градина, када и на супротном вису (Црначка Градина). На коси се знају и негдашњи милћеви. Прича се да је у Скендеровићима била црква и да је у Ивници судио бан, док је на Бобовцу био краљ. Кад су Турци ушли у Босну, тај се био са целом породицом жив закопао у земљу.
Порекло становништва.
Муслимани:
-Лиховићи (2), Бањићи (2) и Хајдаровић (3) се сматрају старинцима. По причању хришћана, предак Бањића био је бан, па је прешао на ислам.
-Демири (2,) су род са Демирима Буковљу.
-Хусановићи (2) су дошли из Дријена н Црнач где су били кметови аге Пиње п а са Црнча преселили у Скендеровиће.
-Велићи нису један род. Велићи (2) на Теговима су прави Велићи, а Велић крај Сухог Потока је Ферхатовић (1). Ферхатовићи су старинци, а Велићи су старином из Херцеговине, и сељани их зову и Херцезима.
-Исламовић (1) је доселио из Високог 1926, као опанчар.
-Кубат живи у Црнчу а овде му је имање.
-Бели Цигани Торлаковићи (3), ковачи, доселили су из Зенице пре 35 година.
Православни:
-Мијатовићи (5) су старином Богојевићи из „Мецке у Крајини“, т.ј. из Медне или Пецке у срезу мркоњићградском у Западној Босни. На Ивницу су доселили с Дријена. Служе Никољдан.
-Бркић (1) је непознатог порекла.
Гробља.
Православни се копају у Тршћу, а муслимани на Ивници, у Велићима и у Скендеровићима.
ИЗВОР: Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)