Порекло становништва села Злокуће, општина Какањ. Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Положај села, комуникације и воде.
Село је у стрмој страни десно од Коњске Риеке. Граница према Вукановићима на северу иде преко њива. Пут преко Грича и Ћесте дели од Слагошчића, а од Липнице пут што иде брдом Брдо—Криж, а од Семетеша деле Бочица—Дели Хасановића Раван—Орлова Стијена—Хајдаровића Млин.
Од Хајдаровића Млина граница иде уз Дубоки Поток на Катеме и дели од Ивнице, а брдо Гњила (Брце) дели од Тршћа. Коњска Риека извире испод Хареже, међу Слагошчићима и Вукановићима, и тече на југо–запад. Ниже села, прима c лева Поток из Ранковића. Међу њима је коса Осоја, што веже за Бочицу. С десне стране река прима редом ове поточиће: Дубоки Поток, Кратки Поток, Осредак или Хладовишће, Урвински Поток, Хајкунииу Воду и други Дубоки Поток. Сви ови потоци долазе с Боровина под Гњилом.
Село носи воду за пиће с воде Заворнице за селом, а за прање из реке.
Земље и шуме.
Испод села су ове њиве и коснице: Луке, Винишћа, Бригови и Заворнице, а над селом су: Долац, Кланичишћа, Закучање, Маћкова Стијена, Баре, Зариеке, Караски Млинови, Пољуша и Јелаши. Нешто зирата Има изван села; до најдаљих има 3/4 сата. Неки су врло стари, на пр. Ранковићи.
Крупне је шуме мало. Има више приватних гајева, остатака шуме по њивама и мало боровине по странама: Сухи Борови, Голо Брдо, Колибишће, Харжа, Боровине и Гаротина. Ту је и сеоска испаша, али је главна испаша у комуну.
Тип села и остаали подаци.
Све су куће на окупу на једној малој заравни. Изнад и испод кућа су кланице и појате.У селу су 4 куће Турудија, 4 Хеља, 4 Кадрића, 2 Ахметовића, 2 Шабановића, 2 Шкуља и 1 Шемића. Сви су муслимани.
На месту Мешковићу је старо „грчко“ гробље; до њега је и једно муслиманско кужно гробље, а до њих данашње гробље. При страни изнад кућа је место Градац, али ту нема никаквих старина. И на Смрекама, изнад села, је опет једно старо муслиманско гробље. Село је страдало од куге. Био је толики помор, да гробари нису могли доћи кући од превеликог посла него су побегли, јер чим би укопали једног, из села су им викали да копају нову раку. Прича се још, да је у Ранковићима било село. Ту има неко муслиманско гробље, и у њему је један гроб стар 162 хиџретске године. Ранковићи су сада својина Хеља, који су их купили од “Боба из Доње Згошће. Кад су их купили, у Ранковићима су биле три куће.
Код Хеља су били неки католици кметови, који су изумрли. Од муслимана су изумрли Жикићи, који су били старинци. Били су у селу и Суљићи; последњег је мушкарца нестало за време светског рата.
Порекло становништва.
-Хеље (4) и Шабановићи (4) се сматрају старинцима.
-Typyдије (4) су непознатог порекла. Раније су се звали Лендама, а Ленда је било и на Заграђу.
-Шемић (1) је од Шемића на Семетешу.
-Кадрићи (4) су дошли из Дријена пре Ахметовића. С њима чине један род Чизмићи на Црнчу.
-Ахметовићи (2) су старином из Бајвата код Гостовића. Дошли су почетком 19. века.
-Шкуљи (2) су дошли из Брњица y Зеничкој Нахији пре 20 година. Дошли су на женовину.
Гробље је на Хајдаровој Бари за селом.
ИЗВОР: Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник сарадник Порекла Милодан
Коментари (0)