Порекло становништва села Вукановићи, општина Какањ. Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Положај села, комуникације и воде.
Село је у присојној страни под брдима: Малим Брдом .Локвом и Јаворјем. Од Тршћа га деле коса Раскршће и брдо Гњила; на југу су Злокуће растављене од Вукановића њивама, а коса Ћеста—Бристић дели Вукановиће од Слагошчића на истоку.
Под средином села је Вода, корито. За селом је вода Слоупотје, која лети пресуши.
Земље и шуме.
Земље за обрађивање су изнад и испод кућа. Над селом су: Модрани, Хареже, Равне, Јелице и Зеленике, а под селом су: Загребнице, Караски Млини, Дубоки Потоци или Боровине, Баре, Драгиње и Дикочевина. Косннце и испаша су по планини над селом. Стоку што задрже преко лета, ради млека, напасају по забрћу до Марушића и Калема.
Тип села и остали подаци.
Све су куће у једном чопору, изнад воде по мањој заравни, а горње су куће већ у страни. У целом су селу само .католици.
У садашњем католичком гробљу, које је под селом, има неколико средњевековних стећака. Четири су права стећка у облику саркофага, а поред њих су још два ступа c крстовима у рељефу. Стећци су у правцу св.—ји. и 3.—и. Један део гробља захвата „кужно гробље“, а друго је кужно гробље над селом.
По причању село је постало на тај начин што су овамо пребегли католици из Добуја, кад су Турци заузели Босну.
Да их не „потурче“, побегли су· у планину где су им били станови. Тада су преци Јаковића, Малбаша и Филиповића прешли у Вукановиће. Ово се насеље помиње у сиџилу сарајевског муле 1565/66. и у њему Вукасова баштина. У Вукановићима нема сличног назива, али у Семетешу је земља Вукасовина, и врло је вероватно да су ови називи идентични. Крешевски манастир је набавио 1767. године 2240 лучевих дасака из Вукановића.
Село је много страдало од куге, и тада би сељани бежали за Кољебе у Харежи и на Кољебе за Брдом. За време куге 1814—1817 помрло је више од половине становништва овога села.
Изумрли су Ђаковићи и Лукићи, а иселили су Шоле, који су били од Габеле у Херцеговини.
Порекло становништва.
-Филиповићи (1) и:
-Филиповићи—Маџарчићи (1) су старинци. Маџарчићи су прозвани по баби, која је била од Маџара из овога села.
-Јаковићи (2), Туњићи (3), Јелашчићи (2) и Никићи (1) су сви један род са заједничким презименом Малбашићи. Старинци су.
-Николићи (2) и Бркићи (2) су један род и старинци. Има их одсељених и у Тршћу.
-Андрићи (3) и Павловићи (2) су старинци заједничког порекла. Старо им је презиме Павловићи.
-Томићи (3) су старином из Марјановића у Липници, али тамо више нема Томића.
-Филиповићи или Лукићи (2) су давно доселили из Ловнице у жепачком срезу.
-Мароши (3) су старином из Јелашака.
-Јозо Павловић довео је њиховог деда, и посинио га. После смрти Јозине, он је добио део као и његови синови. Одавде су Мароши селили у Аљиниће.
-Грачани или Криште (2) су старином од Кришта из Бјелавића.
-Маџари (2) су род с Маџарима у Црнчу, и старином су из „прека“.
Непознатог су порекла:
-Тешићи (4), Пејановићи (2) и Марјановићи (6).
ИЗВОР: Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)