Poreklo stanovništva sela Vukanovići, opština Kakanj. Prema knjizi Milenka S. Filipovića „Visočka nahija“. Pripremio saradnik Porekla Milodan.
Položaj sela, komunikacije i vode.
Selo je u prisojnoj strani pod brdima: Malim Brdom .Lokvom i Javorjem. Od Tršća ga dele kosa Raskršće i brdo Gnjila; na jugu su Zlokuće rastavljene od Vukanovića njivama, a kosa Ćesta—Bristić deli Vukanoviće od Slagoščića na istoku.
Pod sredinom sela je Voda, korito. Za selom je voda Sloupotje, koja leti presuši.
Zemlje i šume.
Zemlje za obrađivanje su iznad i ispod kuća. Nad selom su: Modrani, Hareže, Ravne, Jelice i Zelenike, a pod selom su: Zagrebnice, Karaski Mlini, Duboki Potoci ili Borovine, Bare, Draginje i Dikočevina. Kosnnce i ispaša su po planini nad selom. Stoku što zadrže preko leta, radi mleka, napasaju po zabrću do Marušića i Kalema.
Tip sela i ostali podaci.
Sve su kuće u jednom čoporu, iznad vode po manjoj zaravni, a gornje su kuće već u strani. U celom su selu samo .katolici.
U sadašnjem katoličkom groblju, koje je pod selom, ima nekoliko srednjevekovnih stećaka. Četiri su prava stećka u obliku sarkofaga, a pored njih su još dva stupa c krstovima u reljefu. Stećci su u pravcu sv.—ji. i 3.—i. Jedan deo groblja zahvata „kužno groblje“, a drugo je kužno groblje nad selom.
Po pričanju selo je postalo na taj način što su ovamo prebegli katolici iz Dobuja, kad su Turci zauzeli Bosnu.
Da ih ne „poturče“, pobegli su· u planinu gde su im bili stanovi. Tada su preci Jakovića, Malbaša i Filipovića prešli u Vukanoviće. Ovo se naselje pominje u sidžilu sarajevskog mule 1565/66. i u njemu Vukasova baština. U Vukanovićima nema sličnog naziva, ali u Semetešu je zemlja Vukasovina, i vrlo je verovatno da su ovi nazivi identični. Kreševski manastir je nabavio 1767. godine 2240 lučevih dasaka iz Vukanovića.
Selo je mnogo stradalo od kuge, i tada bi seljani bežali za Koljebe u Hareži i na Koljebe za Brdom. Za vreme kuge 1814—1817 pomrlo je više od polovine stanovništva ovoga sela.
Izumrli su Đakovići i Lukići, a iselili su Šole, koji su bili od Gabele u Hercegovini.
Poreklo stanovništva.
-Filipovići (1) i:
-Filipovići—Madžarčići (1) su starinci. Madžarčići su prozvani po babi, koja je bila od Madžara iz ovoga sela.
-Jakovići (2), Tunjići (3), Jelaščići (2) i Nikići (1) su svi jedan rod sa zajedničkim prezimenom Malbašići. Starinci su.
-Nikolići (2) i Brkići (2) su jedan rod i starinci. Ima ih odseljenih i u Tršću.
-Andrići (3) i Pavlovići (2) su starinci zajedničkog porekla. Staro im je prezime Pavlovići.
-Tomići (3) su starinom iz Marjanovića u Lipnici, ali tamo više nema Tomića.
-Filipovići ili Lukići (2) su davno doselili iz Lovnice u žepačkom srezu.
-Maroši (3) su starinom iz Jelašaka.
-Jozo Pavlović doveo je njihovog deda, i posinio ga. Posle smrti Jozine, on je dobio deo kao i njegovi sinovi. Odavde su Maroši selili u Aljiniće.
-Gračani ili Krište (2) su starinom od Krišta iz Bjelavića.
-Madžari (2) su rod s Madžarima u Crnču, i starinom su iz „preka“.
Nepoznatog su porekla:
-Tešići (4), Pejanovići (2) i Marjanovići (6).
IZVOR: Prema knjizi Milenka S. Filipovića „Visočka nahija“. Pripremio saradnik saradnik Porekla Milodan.
Komentari (0)