Порекло становништва село Пољани с припадајућим насељима Риешњаци, Ковачићи, Гајине, Шеперци, Богаљићи, Водарићи и Папратно, општина Какањ. Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Пољани су врло изразита и ако сасвим малена предеона целина око доњег потока речице Буковице. Становници Пољана се зову Пољанари. У Пољанима су насеља: Риешњаци, Ковачићи, Гајине, Шеперци, Богаљићи, Водарићи и Папратно; та су места до 1927. сачињавала и засебну општину Пољане.
Од саставака Буковице и Трстионице, граница Пољана иде уз косу Јежевицу на брдо Рид, с Рида се спушта на Саставке под Бобовцем. Одатле се граница пење уз косу Крша, па испод Крушковаца на Брдо, затим испод Тисовица у Лијепи До, па на Шашки До, Веоковац, Перун (вода, поток и брдо), те преко косе Сридица и Страна на Славинску Ријеку и њом до Под Бунар. Одавде иде граница уз Бунар на Мекоту, па „низа Суодола“ у Ајџановац до Лучића, и онда преко косе Папратног на саставке Буковице и Трстионице. Овом је границом обухваћена долина доњег тока Буковице, од клисуре испод Бобовца до ушћа, која је врло питома, и један део планине Лиешнице, која је већином под ливадама.
Пољани се помињу у сутјешком летопису 1768. године. Вероватно је, да се најпре једно насеље звало Пољанима, па његовом деобом створено више мањих насеља са засебним именима, а тај првобитни назив остао као назив предела.
Кроз Пољане води пут из Сутјеске преко Јежевице на Бобовац. Пут је делимично калдрмисан. Под Богаљићима се од тог пута одваја један крак и иде низ Буковицу у долину Трстионице.
РИЕШЊАЦИ
Риешњаци су једино пољанско насеље на десној обали Буковице. У селу су сада само две настањене куће, и обе су на једној врло малој заравни, усеченој у присојну страну косе Јежевице, а на путу из Сутјеске за Бобовац.
Њиве су раштркане, а око њих је шума. Зову се: Врсад, Завина, Граб, Купјенишће и Поткућа. Испаша и шума има по Риду над селом.
Сада у селу живе само Фрањичићи–Прањичићи. Раније је село било веће. Изумрли су Карасићи, Силајџићи и Маркановићи. Сви су били католици, као и преостали Прањичићи.
-Прањичићи (2) су се раније звали Риешњаци, а село се звало Риека. Сматрају се најстаријим родом у Пољанима. Према томе, овај се род прозвао по селу у ком је живео, .а доцније се село прозвало по презимену тог рода.
Гробље је крај кућа, над путем.
КОВАЧИЋИ
На селом је, од истока, страна Вијаље испод Лиешнице. За њу веже, према западу, коса Долина, до Долина, па стене Пећ и Дуга Стијена. Испод Вијаље је, а упоредан с њом, до Ковачићи, ког од долине љутог Потока дели коса Гај—Брце—Подбрце. Село je y страни, у врху дола Ковачића, а њиве му се пружају до Ријеке. Воду носе с Чесме у селу.
Зирати су са свих страна села. Зову се: Поселом, Забрдо, Горње Брце, Доње Брце, Винце, Куртићи, Главица, Латина, Брегови, Завиње, Лука, Мишковина, Подлијешће, Долац, Гвоздевина, Долови, Раван, Велика Њива, Зајасичја и Пасвице.
Крша под Лиешницом су под ситном а делом и под правом шумом; ту је и сеоска испаша. Коснице су по Лиешници и Пољицу.
У Ковачићима живе само католици. У једном су чопору куће: 1 Јозеповића, 6 Мандића, 3 Анђелића, 2 Катичића, 4 Родјаковића, 1 Мијатовића, 2 Бакарија и 1 Бабића. Изнад села, на Мочалима су две куће: Катичића и Чокаре. Под селом, у Куртићима је 1 кућа Матића.
У католичком је гробљу један стећак, а више стећака има изнад „Куртић Гребља“, на крају Подбрцета. Кућа пок. Илије Перића (сада су у њој Анђелићи) саграђена је од камена с Бобовца. У Куртићима су живели муслимани Човрље који су изумрли. Остало је гробље тог старог села на путу за Бобовац, зове се Куртић Гребље. Изумрли су и католици Перићи.
-Јозеповићи (1) се зову и Маркановићи. Један род чине с њима Бакарије (2) и Мандушићи на Кутлима. Старинци су.
–Катичићи (3) су старинци.
–Мандићи (6) су такође старинци. Раније су се презивали Блекићи.
–Мијатовићи (1) су дошли из Кучуковића још за турске владе.
–Бабић (1) је доселио пре 4 година из Бјелавића на женовину.
–Чокара (1) је доселио 1926. из Водарића на женовину.
Непознатог су порекла: Анђелићи (3), Родјаковићи (4) и Матићи (1).
Гробље је на средини косе Брцета.
ГАЈИНЕ
Село је под брдом Лиешницом, која му чини северну границу. Источну границу чини коса Крачићи, која спаја Лучиће и Краљево Гувно. Љути Поток дели од Шеперака на
југу. Земљиште је нагнуто југу и западу, и под Гајинама су одмах Ковачићи.
Гајине су у страни међу половима; лево (источно) од. кућа је Велики До, и њим тече Љути Поток. Између села и Лиешнице је Горња Вода; отиче плитким долом у љути Поток.
Земља за обрађивање је око села. Њиве се зову: Бара, Крушевице, Крчевине, Загајница, Поток, Њивина, Поткућа, Обрадов Лаз, Брајковица, Долина. Ситне шуме има изнад села, по Главици, Караули, Великом Долу и Подлази. Ту је
и испаша. Коснице су по Лиешници, и допиру готово до Вареша (Пољице).
У Гајинама су на окупу 7 кућа Зубоња, 2 Ђанана и 2 Брчина. Изнад села су, на Кутлу, доњој ивици површи Лиешнице, по једна кућа Катичића, Шкорића и Маркановића-Мандушића. Сви су католици.
Гајине су старо село. Изнад села било је “кужно гребље”. Место се и сада тако зове. Кутао је крчевина; ту се почело крчити нешто пре окупације Босне.
–Зубоње (7) су били у Кучевцима код Бобовца. Кад су Турци заузели Бобовац, протерали су их овамо.
–Ђанани (2) су доселили пре 100 година из Орахова код Фојнице. Била су их три брата; један се населио у Згошћи, а два овде.
–Брчине (2) су такође из Орахова, а дошли су пре Ђанана.
–Катичић (1) је дошао из Ковачића.
–Мариновићи–Мандушићи (1) су такође из Ковачића.
У кући Шкорића нема сада никога. Он је умро, а жена му је c децом у Сарајеву. Земља је продата. Старином су из Херцеговине.
ШЕПЕРЦИ
Село је на заравњеном горњем делу мање попречне косе измећу долине Љутог Потока, односно његовог левогсаставног дела Удичја, и Дола. Уз кишу, поток тече низ Удичја и салива се у Љути Поток. Између Удичја и Љутог Потока је косица Вртлићи. Изнад села, према истоку је Краљево Гувно, за које вежу Грижђа, коса.
Воду носе с Чесме крај села. На Краљеву Гувну, над селом је Краљева Вода.
Њиве су већином испод кућа, према југу и западу, и зову се: Гологлава, Међујажва, Студенац, Велика Њива, Горње и Доње Марино Селишће, Диљка, Шеперци, Шљивик, Просишће, Удичје, Сач, Бара, Завода. Коснице су им Дубраве,
Кујунџиница и Забуква на Лиешници, затим Тисовице, Медједјак, Пољнце и Површје у „пољанској планини Пољицу“.
У једном чопору су 7 кућа католика Ћорића и 2 муслимана Хусића.
-Ћорићи (7). Била су раније четири брата Ћорића, и сва четири су ходала по најму. па тако један остане у Бјелавићима, један у Воларићима (од њега су Туњићи), а двојица се, населе на Шеперцима, пошто су их претходно искрчили. Не знају из ког су краја старином.
-Хусићи (2) не знају одакле су. Већ им је девето колено на Шеперцима.
Католици се копају у Водарићима, а муслимани на Копитцу.
БОГАЉИЋИ
Богаљићи су мало село под Шеперцима, на доњем оквиру равни, а лево од Љутог Потока, који им наноси велику штету. Куће су око раскршћа. Лево (јужно) од кућа је до Ливола—Богаљићи. Међу кућама је бунар.
Око села су њиве: Сионица. Брајковица, Маква, Копитац, Богаљићи и Испод Богаљић. Испаша је по шуми Великом Долу. Коси и Грижђима над Шеперцима.
У Богаљићнма су 1 кућа Дурмиша и 2 празне куће Назифа Семића с Крачића. Уз Богаљиће припада и кућа Топаловића „на Гребаца“ изнад Водарића. Сви су муслимани.
Изумрли су у селу католици Ђанани и муслимани Црналије.
-Дурмиши (1) су род с Дурмишима у Високом. Непознатог су порекла.
-Топаловићи (1). Непознатог су порекла. Можда су из Сутјеска, јер се неки Топал помиње 1812 г. у Сутјесци. Има их и на Нажбиљу.
Гробље је на месту Бешлићима крај села.
ВОДАРИЋИ
Брдо Подгувна и Суодола деле Водариће од Лучића на југу, а гај Подбара од Папратна на југозападу. Буковица чини северозападну границу. Према Богаљићима и Шеперцима на североистоку нема изразите границе; та су села међусобно врло близу и земље су им измешане. Испод села је стрма страна Баре, која се спушта у реку. Над кућама је брег с гробљем, а поред села су долови: Барице, десно, и широки до Репоша, лево.
Вода је доведена са Селишћа на корито у селу.
Над селом су њиве Селишћа и Раван. Западно од села су Репоша, Селишћа, Потпут, Загајце, Клашнице, Крчевине и Лазине, а источно: Барице, Баре, Шаине, Руткови, Аметовине, Диљке, Винике, До, Кубањевице, Сјече, Луке, Бркановац, Возник и Закуће. Чаире су на Лиешници и у Пољицу. Подгувна, Суодола, Средње Брдо, Букањевац, Коса и Игришћа, стране изнад села, поц ситном су шумом и служе као испаша.
Западно од села је страна Клашнице или Риђи Шљиве до шуме под Кани Лазином; ту су мали чаири с много воћа.
Село се дели на две групе, растављене путем, а у селу живе само католици. У Доњој су Махали куће: 5 Ковачевића, 2 Туњића, 3 Шушњића, 1 Мартиновића, 1 Томића, 1 Боровичкића и 1 Андрића, а у Горњој су Махали: 2 Ковачевића, 4 Шушњића, 4 Боровичкића, 1 Кивића и 1 Видића-Катичића. Водарићима припадају и две куће Чокара на косици Орашцу под брдом Гувнима, а међу долићима Врбама (десно) и Подгајем (лево).
На једној хумци изнад села је велико средњевековно и у њему католичко гробље. Стећци су разне величине и облика; имају и два дечија, од којих је један дуг само 70 цм., и то је најмањи стећак у околини Високог. Само један велики стећак има издубене по две нише на две дуже стране; сви су остали без икаквих украса. За Орашцем је било „кужно гребље“. У селу је за време куге био толики помор, да није имао ко копати мртве.
–Ковачевићи (7) су старинци. Преци су им били ковачи.
–Томићи (1) су старинци. Као и Ковачевићи, и Томићи су се последњих година бројно знатно смањили.
–Чокаре (2),Боровичкићи (5) и Шушње или Шушњићи (7) чине један род и старинци су.
–Туњићи (2) су од Ћорића. Опширније у опису Шеперака.
–Мартиновић (1) је доселио пред окупацију из Боровице.
–Андрић (1) је доселио после окупацује с Тешева. Дошао је на земљу, што је добио од тетка.
–Кивић (1) је доселио после окупације с Погари код Вареша. Био је најамник у селу, овде се оженио и настанио.
–Видић или Катичић (1) је доселио „приа седам годин из Ковачић“.
–Матић (1) је доселио пре три године из Риешњака на женовину.
ПАПРАТНО
Село је на заравњеној коси међу Шћитарским Потоком и Буковицом. Буковица га дели од Сутјеске на северу. Од ушћа Буковице граница иде преко места Луковаче, западно од села и избија на Шћитарски Поток, који дели Папратно од Павловића на југу. Гај изнад села дели од Лучића на истоку, а поточић Метала од Водарића на североистоку.
Лети носе воду с врела Јаблана под селом, а зими с бунара у селу. Крај Буковице је врело Краљевац. Сва је земља за обрађивање под селом. Њиве и коснице се зову: До, Растови, Тукови, Ледине, Газдини Долови и Башче. Косница имају и у Лучићима.
По странама Клашници и Подзапади (Подзаподи) је ситна шума, која служи и као испаша. Права шума су Гај и Пржањ.
У једном су чопору 2 куће Равлија и Марачића. Сви су католици.
–Равлије (2) су старином из Козица у Далмацији. Давно су дошли. Били су најпре на Слапници, и кад их је бег Зечевић отерао са Слапнице, населили су се на Папратном. У
кући Јозе Равлије је Павловић, који је дошао пре седам година из Павловића као домазет.
–Марачић или Матијевић (1) је доселио 1914. на женовину са Шошања, а родом је са Слапнице.
Сви се сахрањују у Водарићима.
ИЗВОР: Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)