Порекло становништва села Тешево, општина Какањ. Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Положај села, комуникације и воде.
Ово је насеље у брду. Са севера и истока је над селом брдо Тешево, према југу земље овога насеља вежу за Сутјеску, а пут што иде изнад Грмача чини границу према Ричици на западу, а од Живаља још дели шума Дреновик. Горње Тешево или Горње Село или Скоројевићи–Скоровићи су на доњој ивици површи Сливице, усечене у Тешево. Према северозападу од овог села су делови Поткрушка и Прикаине, растављени брегом Гушћаром; кад се састану чине до Мегару.
Испод самих кућа, према западу је кратак долић Долине-Лука, што се састаје с Поткрушком а постаје испод Гајица. Гајице и Криж су делови мање заравни, ниже од Сливица. Доње Тешево или Доње Село је у страни између ове равни и још ниже равни Њива. Према југоистоку су Јурићи; ово је село сасвим у стрмој страни. Међу Доњим Селом и Јурићима су коснице Рамановице и башче Граб; испод Рамановице је стрм одсек, и онда настаје долина Дубоког Потока. Леву страну Дубоког Потока чини коса Крст, а десну (до Ричице) брдо Главица—Ћолопек—Тоњи Луг. На Тоњи–Лугу је била „бандиера“, и делила Тешево од Ричице. Дубоки Поток има.вone само уз кишу.
У Горњем су Селу вода Буковик и Вода на Селу; ДоњеСело носи воду с Дреновика, а Јурићи са Забаре. Међу Доњим Селом и Јурићима је вода на Грабу, а за Јурићима Гајине. Воде су добре, али су врела танка, и села оскудевају водом, нарочито лети.
Земље и шуме.
Земља за обрађивање је већим делом под а мањим делом над селом. То су њиве и нешто косница по местима: Сливице, Дренова Глава. Поткрушке, Лисичина, Лазина Бјелавчића, Садови, Грбт, Долине, Зарасти, Бара, Зечево, Крчевине, Радице, Прикоњива, Селишће, Барица, Загомиља и Ливаде. Изнад села, на Тешеву су само коснице и „куће“, у којима се борави лети за време пољских радова. Зову се: Равна Бара, Крстац, Велика Стијена, Хаса, Делин До, Брестић, Кринице, Мутвак, Бегова Вртача, Ладне Лазе, Лучића. До, Тешевљак и Китешевица.
Тип села и остали подаци.
Сеоска је испаша по Тешеву а шума у Затешевљу. У Јурићима су 5 кућа Јурића, у Доњем Селу 1 Андрића, 1 Јурића, 4 Прањићевића, 2 Ђелма и 1 Јуркића, а y Горњем су селу 2 куће Лукенда, 4 Турбића, 1 Бјелавчића, 2 Делића и по 1 празна Кнежевића и Цецаровића.
У католичком гробљу има неколико стећака. Било је у Горњем Селу старо муслиманско гробље.
Насеље је врло старо. Од 1550—155.2 био је босанским бискупом Томо Скоројевић из Тешева. Горње се Село међу становницима Тешева и сада зове Скоројевићи — Скоровићи, али овога рода више нема, као што нема ни других који се помињу доцније. На Капитулу 1777. год., у Сутјесци, изабран је за викара фра Бартоломеј Кашић из Тешева. Год. 1784. изабран је за викара у сутјешком манастиру Илија Лучић из Тешева. На Лучиће подсећа и назив Лучића До. За време куге 1814—1817. помрло је више од половине становника; многи су тада своја имања поклонили сутјешкој цркви или су их морали продавати. Год. 1814 купио је манастир од Марка Ковача (сада Јурића) ливаду Равну Базву н ливаду Ладне Луке. Половину католичког гробља захвата кужно гробље, и ту се не сме копати.
По предању муслимани су били у Горњем Селу. Немајући довољно воде, давно су се преместили у Ричицу, а на њихово су место дошли католици.
Порекло становништва.
По предању:
-Турбићи (4) и Делићи (2) су се преместили с Ричице на Тешево.
-Јурићи (6) су били у Ковачима и род су с тамошњим Маркановићима.
–Прањићевићи—Фрањићевићи (4) се сматрају старинцима.
Деца Кнежевићa су код Јурића. Старина им је из Брестовског.
-Андрићи (1) су од Андрића на Гори.
-Лукенде (2) су можда старинци или су од Фојнице. Има их одсељених у Тузли.
Непознатог су порекла:
-Бјелавчићи (1), Ђемне (2), Јуркићи (1) и Цецаровићи.
Гробље је на Главици крај Јурића.
ИЗВОР: Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)