Порекло становништва села Ратањ, општина Какањ. Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Положај села, комуникације и воде.
Пут што иде с Рида на Заратје и Нажбиљ дели Ратањ од Копљара на истоку. Страна Пуцјагода дели од Нажбиља на северу, а река Трстивница од Тешева на западу. Испод Ратња је, све до Сутјеске, клисура Трстивнице међу Ридом и Тешевом. Сва су села овога насеља под Ридом око Потока међу Боровњацима. Тај поток тече средином насеља; глава му се зове Вагањ. С тим се потоком састају многи мањи потоци „кишњаци“; поток се салива у Трстивницу. Под Крижем на Хриду су Крчевине и под њима јака врела Бијеле Воде, чија вода отиче преко одсека Виш—Режића куће и састаје се с поменутим потоком. Долина овога потока је врло млада и асиметрична. Испод одсека, долина се нешто проширује и личи на увалу. Поток тече десном ивицом, а лева му је обала широка и равна. Делови су ове равни Кута над и Раван под путем. Затим поток стрмо пада у реку. Десна страна потока просечена је Долом између села Ратња и Режића; До долази с косе Забрда. Даље је према северу Поток за Забрдом и коса чија се јужна страна зове Млаке, а северна Баре, онда опет Поток, па коса Пуцјагода. Према југу од Ратња, иза Равни је коса Ладишћа и за њом Берајски Поток, а даље, све до Јежевице, стрме стране Рида под шумом. Испод Ладишћа је стена Бераја, а крај реке место Илиман, и ту су млини.
Села су око Потока међу Боровњацима, међусобно врло близу. Под Вагњем а лево од Потока су Боровњаци и Поток; удаљени су око 20 м., а међу њима је Црепуљина Вода. Над овим селима је поменути одсек, а под њима раван. Испод Потока је Ратањ, али на десној страни Потока, који их једино и дели. Затим долазе Режићи; До их дели од Ратња. Кућа има још на месту Њивицама у Страни под Режићима и на коси Ладишћима.
Сва се села служе изворском водом и потоком. Извора има доста.
Земље и шуме.
Њиве и коснице су по странама око села, по местима: Јелина Њива, Каматишће, Долац, Трстје, Селишће, Бобовишће, До, Давулија, Крајске Њиве, Подвина, Доброњћи, Пуцјагода, Крчевине и Калеми. Рид је под ситном шумом, а праве букове шуме има у Илиловачи, северно од села. Осим тога, има и неколико гајева. Испаша је по Риду до Јежевице, Погледи и око Ријеке, и половина Затешевља.
Тип села и остали подаци.
Куће у појединим селима образују неправилне групе. У Боровњацима су по две куће Црепуља и Шипића. У Потоку су 1 кућа Црепуља, 1 Шипића и 2 Томића. На Ратњу су 1 кућа Криштића, 1 Ковића и 2 Грмача. У Режићима су 1 Режића–Прањића, 1 Стојчића, 2 Шипића, 1 Андрића и 1 Поповића, затиму једној кући Шипић, Влајић и Субашић. На Ладишћима је 1 кућа Грмача и на Њивицама 1 Поповића и једна празна Лукића. Сви су католици.
На Главици изнад Режића је средњевековно гробље, делом уништено, али се још види 35 стећака у облику саркофага и паралелопипеда а без икаквих орнамената. Неколико стећака има и на Пуцјагоди. На Риду је старо муслиманско гробље. Стара калдрма до Сутјеске очувана је делом и до данас.
Насеље је старо, па се и у писаним изворима јавља доста рано. По народном предању, село се звало Златан, јер је овде била златна руда. Други веле, да су овде били ратници, а на Копљарима копљари босанског краља, и да су отуда ова имена. У турским се документима Ратањ назива Вратна или Ратина. Год. 1756. спахије из села Ратине Османбег син Омеров и Ебу Бекир син Османбегов тужили су сутјешког гвардијана, што је секао шуму на Риду. И народно предање зна да је у Ратњу било муслимана; по имену знају за неког Синана. Из тог муслиманског села ишло би по седам сабаља у војску. Остало је од њих и гробље.
Год. 1777 помињу се, у сутјешком летопису, Јозеповићи; тог рода нема више. У селу су доскора живели Лукићи—Сиротани. Били су из Пољана.
Порекло становништва.
-Томићи (2) су старинци.
-Црепуље (3) су староседеоци.
-Шипићи (5) су староседеоци. Од њих су Режића–Режачићи (2), који се зову и Прањићима. У сутјешком летопису се помиње Петар Режић, 1778. год.
-Јозановићи (1) су старином Слијепчевићи и род су Филиповићима на Житељу (Буковље). Давно су доселили, јер се помињу као становници Ратња већ 1781. год.
-Поповићи (2) су старином из Згошће. Давно су доселили. На Ратањ су дошла три брата: Туњо, Илија и Мато, док је четврти, Маријан, остао у Буковљу. Мисле да су даљом старином од Зенице.
-Грмаче (3) су дошли из Ричице још за турске владе.
-Криштићи–Грачани (1) су дошли из Бјелавића пре окупације.
-Стоичићи (1) су дошли са Слапнице пре окупације.
-Влајић (1) је дошао из Згошће пре окупације.
-Ковићи (1) су се населили пре 10 г0дина као пасторци пок. Фрање Црепуље. Има их још у Сутјесци и Булчићима.
-Андрић (1) је дошао с Копљара на женовину 1926. г.
-Субашић (1) је дошао 1927. на женовину из Копљара.
Старо гробље је било на Каматишћу, а садашње је изнад Режића; пут га дели од средњевековног.
ИЗВОР: Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)