Порекло презимена, село Ричица (Какањ)

Порекло становништва села Ричица, општина Какањ. Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Положај села, комуникације и воде.

У насељу Ричици, које је врло пространо, окупљена су око потока Ричића ова села: Бјелошевићи, Брванићи, Цријетеж, Дреновик, Говедовићи, Грмаче, Капаровићи, Кевиљи, Колићи, Ковачи, Куртићи, Ричица, Роје, Шкомлићи и Сридице.

Северна граница Ричице према Живаљима иде долом Тамбором, који дели Сридице од Живаља; на западу, пут што иде од Житеља ка Бјелавићима преко Сријетежа и Пуховца на врело Бистрик, дели од села Буковља и Бјелавића на западу. На југу од Ричице су Аљинићи; граница према њима иде од Бистрина „брду“ до куће Човића, силази на Аљињићски пут, путем иде на друм и уз друм до на Грохот. Источну границу чини најпре пут од Грохота на Тешево па брдо Тешево.

Села су с обе стране Ричића. Стрме кречњачке стране Тешева су под смреком и ситним грмљем од трња. У страни под Тешевом, између помињатог дола Тамбора или Суодола и дола Мегаре су Сридице. У врху тог дола је стрм Одсек Стијене, у ком је снажан воклиски извор Мегара, извор Ричића, који тече према југозападу, у Трстионицу. Јужно од овог села је Дреновик, такође под Тешевом. Између овог села сједне и Грмача и Шкомлића с друге стране је до Раван, који се раније звао Катунишће, а с леве стране дола је брдо Вићевац. На брежуљкастом завршетку косе између долова Мегаре и Потока су, десно, Ковачи. Под селом се састају та два дола. Према северозападу од Ковача су Кадировићи, под брдом Грацем (крај Живаља), одељени од Ковача долом Селишћима, а од Говедовића Потоком. Куће су на Равни, страни косе Лијеске. Између пространог и дугачког Дола (Потока) и упоредног дола Јаревишћа је помињата дугачка коса Сријетеж—Шехића Гребље–Паљика (до Бистрика).

Село Сријетеж је на заравњеном делу те косе. Према Долу је врло стрм одсек под селом. Испод одсека настаје кратка коса између долића Ледина и Под Мемином Водом, и на њој су Говедовићи. Под Шехића Гребљем је напуштено село Влаовићи. Остала су села између Ричића и Тешева. Под Тешевом, у страни под Вртловима су Грмаче, а ниже њих, у равни. Шкомлићи. На југу је до Мислија—Јасике (Шљивице) којим после тече поток Риљача, што постаје „испод Куртић“. Десно од потока су Куртићи и Бјелошевићи. Куртиђи су под брдом Оплановицом између (Горуђег) Дола (десно) и „Шљивиц“ (лево). На нешто нагнутој тераси између Дола (лево) и Риљаче су Бјелошевићи. Изнад села је врх Брезе, а Риљача дели од Аљинића. „У пријеслону“ су Брванићи и, под њима, у равни Колићи, оба села између долова Мислије – Јасике (Шљивице) и Дола – Батве, којим уз кишу тече поток од Ројине Воде. Лево од овог дола је село Махала, што га горња села зову Ричицом; изнад ње су Keвиљи, а изнад ових Роје, под Главицом.

У Сридицама има више јаких врела; вода под кућама је проврела пре 20 година. Кад на Дреновику пресуши вода Дреновик, онда носе воду с Мегаре. Ковачи имају воду Подгај и Брањевац крај Мегаре. И у Капаровићима је вода кисела. У Говедовиђима је Мемина Вода, а на Сријетежу Кошаришћа или Кокошаришћа. На Грмачама је врело Шљивик а у Шкомлићима је вода Винишћа и бунар у селу. У Куртићима је врело Мислија. Бјелошевићи носе воду c Бунара под селом, Весниђи с Риљаче, Колићи с врела Колића, Махала  Градаве под селом, Кевиљи с бунара а Роје с Ројине Воде —Орљаче.

Земље и шуме.

У Сридицама су по странама око Мегаре зирати: Сридице, Натпут, Потпут и Осоје, а под Дреновиком Раван и Осоје. У Ковачима су испод села: Дућевићи, Ступановице, Луке, Тврдоши и Каваре. Под Капаровићима су зирати: Селишће, Луке, Брда, Вина, Хамбаришћа, Ступонице. У Говедовићима су зирати под селом и у Заревишћу. Под селом су: Иљаче, Башча, Равне, Бјелице, Потпут, Натпут, Пошума и Влаховићи.

У Сријетежу су Горњи и Доњи Сријетеж, Јаруге и Кошаришћа. Под Грмачама су њиве Бијели Гребови, Гајеви, Садови и Стубо. Око Шкомлића су: Драголози, Оплановице, Градац, Баре и Брдо. Око Бјелошевиђа су Грепци, Брезе, Пуховац, Подвинца, Вина, Селишђе и Дужице. Око Куртиђа су Незиревине, Селишћа, Брезе, Шљивица, Јеринице и Поток. Око Брванића су Равни, Јасике и Поткуће. Око Колића су Баре, Селишђе, Загаја и Долови; око Махале Долови, Громиле, Хаса, Слапча Бара; око Кевиља: Бара, Брдо, Торине, Крушке и око Роја: Вина, Брежине и Студенци.

Бјелошевићи, Куртићи, Брвенићи и Колићи напасају стоку по странама око Ричића, а делом и по Тешеву. Остала села имају испашу по странама Тешева и његових делова (Градац, Кревник и Граб). Прича се, да је у Ричици некада било много шуме; сада се нађе само по неко дрво, а дрва за огрев грађу добављају из Затешевља и планине Липнице.

Тип села и  остали подаци.

Села су међусобно раштркана. У Сридицама су 4 куће католика Брадарића, на Дреновику 2 кат. Богељића–Гобеља, у Ковачима 2 кат. Фрањића, и Јурића и 1 Маркановића, у Капаровићима су, у чопору изнад ћимена, 1 кућа муслимана Неимарлија, 2 Карзића и 1 Омерспахића, у Говедовићима су куће католика Јука, и на Сријетежу 3 Петровића и 1 Јука, у Грмачама су 3 куће католика Грмача, а у Шкомлићима 4 муслимана Трака, 1 Сарача и 1 Алиспахића и Кокошије. У Бјелошевићима су, у чопору око ћимена, 3 куће муслимана Омеровића, 7 Муртића и 3 Мушија. У Куртићима су у чопору 1 кућа муслимана Алиспахића, 1 католика Милићевића и 3 Бабића. У Брванићима је 1 кућа муслимана Шемића, у Колићима 4 Неимарлија и 1 Алиспахића, у Махали 3 Пласта, Мехмедовића и 1 Сарача, у Кевиљима 2 Кевиља и 1 Кубура и у Ројама 2 Роја. Сви су последњи муслимани.

Од куће Бошковића у Аљинићима долазила је и пролазила кроз Ричицу старинска калдрма. На брегу Челиковини изнад Бреза је “грчко гребље” обрасло у шуму. Под њим су два нишана од „сватовског гребља.“ „Грчко гребље“ је и на Храшћу изнад Роја. Под Говедовићима и на Пуховцу су такође таква гробља. На Бијелим Бреговима је било „грчко“ гробље; и сада, при орању, ударају на плоче у земљи.

На Тремаљу код Грмача било је село Тремаљ, па је пропало у земљу, због спуштања земље, пре више од 100 година. Где су сада Говедовићи и Сријетеж било је село, па јеи оно пропало, и зато су Говедовићи око 30m испод Сријетежа. Ово се спуштање врши и сада, и познаје се по многобројним свежим пукотинама. Оба села што су пропала била. су католичка. Под кућама у Говедовићима види се једно старо огњиште.

Изнад Фрањића куће, у Ковачима је кужно гробље, а у селу су били вигњеви, који су престали радити пре 60 година. У сиџилу сарајевског муле за 1565/66 год., Ричица се помиње на два места. Из Ричице је био чувени фрањевац Фрањо Балићевић, професор теологије и бискуп; постао је фрањевачким провинцијалом босанским 1587. а умро у Фојници 1615. Год. 1666 много је прогоњен сутјешки манастир због неког Османа Ужиговића и Усема Колаковића из Ричице. Год. 1738 утопио се у Босни Хамет–баша Табаковић из Ричице, гонећи вино за сутјешки манастир. По сиџилу височког кадије, год. 1842 издат је дупликат берата Хусејину, мустахфизу у Босанској Градишци. Хусејин је имао тимар од 1400 акчи „у селу Ричици у нахији бобовачкој”; берат му је био из 1175 год. по хиџрету.

На Сридицама су били неки „згодни“ муслимани Попаре. Пошто су „обамрли“, све остане „на женску“, на једној жени удатој у Травник, а имање обрасте у шуму. Мирашчије су продали пок. Николи Брадарићу. У имену села Брванића сачувана је успомена на муслимане Брване-Брваниће, који су били баше и недавно изумрли. Један од њих тужио је 1760, заједно с неким Височанима, сутјешке фратре.

Један старац од 100 година из Бјелошевића казивао ми је да су и у том селу изумрли неки родови, али им није знао имена. Под Куртићима је живео неки Куран; доцније је „пришо“ на више, и село се сада зове Куртићи; пре њега није ту био нико. На Челиковини је била кућа Т. Крајиновића. Доскора су у селу живели Шехагићи. Њихови су били Влаовићи, који су сада манастирски, а оџаци су им били на Пуовцу. Старином су били из Анадола. Неко су време живели Мосору код Травника. Њихово је гробље на коси изнад Влаовића. Неки су од њих одселили у Турску после окупације, а неки y села Бићер и Обре.

Порекло становништва.

Муслимани.

Старинцима се сматрају:

-Кокошије (1), Омеровићи (3), Keвиљи (2), Mexмедовићи (2), Муртићи (7) и Траке (4); Траке веле да нису род с осталим Тракама у околини Високог. Један је од Трака одселио у Цареву ћуприју.

-Poje (2), који су се „ројили као ћеле”, давно су прешли у Ричицу из Брадаша или Павловића.

-Алиспахићи (3) се зову и Ћосићи и Јашаровићи а још им је старије презиме Колаковићи. Напред је помињат Усем Колаковић из 1666 године. Старином су из Анадола. Предак им је дошао с Фатихом.

-Пласте се деле на праве Пласте (2) и Ћеле (1). Пласте су старином из Анадола, и најпре су се били „ватанисали“ на Тешеву, затим „на Крачић“, па у Шћитарима, и најзад су дошли у Ричицу. „Старјеник“ им се звао Балибег. Зову их и Мујкићима.

-Ћеле су старином од неког чобанчета, које се прибило уз Пласте, и остало, а некада је у Махали живео Ћело из Сарајева.

-Карзићи (2) cy дошли из Буковља. Има  их и на Заграћу.

-Мушије (3). „Оцеви“ су им доселили пре окупације из Трноваца.

-Шемић (1). Отац му је дошао изЗлокућа на женовину много пре окупације. а старином је из Семетеша. Био је ожењен од Брванића.

–Неимарлије (5) су старином из Згошће.

-Кубуре (1). Отац им је доселио из Попа на женовину пре окупације.

-Сарачи (2) су дошли пре 20 година из Сутјеске, а у Сутјеску им је старина дошла из Халуновића.

-Омерспахићи (1) су старином из Мошћанице.

Католици:

-Јурићи (2) се по старини зову и Ковачи. “Старином су из Павловића, одакле је доселио дед старог Јурића. Најпре су били у Потоку, па су доцније изишли на садашње место и основали село Коваче. Можда је од овог рода био фра Марко Ковач, који је 1765. биран за викара у сутјешком манастиру, а 1777. за кустода. Овом роду припадају и Марлановићи (1) у Ричици и Бјелавићима, који су од Јурића на Тешеву.

-Јуке (5) ce и сада зову старим презименом Лаштре. У Ричицу су дошли из Јука у Доњој Згошћи, а старином су из Рошко–поља у Далмацији. Од овога су рода и Петровићи (3) и Фрањићи (2).

Стога се села Јуке, Говедовићи и Сријетеж зову и општим именом Јуке.

-Гобеље (2) су доселили из Тисоваца (Погари код Вареша). По оцу, који је правио кола, зову се Гобеље, а остали се зову Јурићи. Пошто им ово име не изгледа лепо, настоје да га окрену у Богељићи.

-Брадарићи (4). Кад је пала Босна, њихови су стари побегли од Фојнице у Далмацију. Дед се вратио у Босну. Носио је браду, и зато их зову Брадарићима. Огац се родио код Фојнице. Селио се у Посавину, али се тамо није могао обикнути, па се вратио и дошао у Ричицу. Род су им Брадаре у Радовљи.

-Милићевић (1). Дед му је дошао из Орахова (Брестовско) на Пландишће, а отац у Чатиће, па у Ричицу пре окупације.

-Грмаче (3) су непознатог порекла. Неки од предака био је ожењен из Грма, и зато се зову Грмачама.

-Бабићи (3) су доселили пре окупације од Вареша.

Гробља.

Под Ковачима је муслиманско гробље за Капаровиће. Бјелошевићи имају своје велико и старо гробље под селом. Изнад села Колића је гробље за то село и за родове: Неимарлије и Алиспахиће, и остала муслиманска села имају гробље на Риљачи под Брванићима. — Јуке се копају у Јукама, а сви остали католици у гробљу на Грмачама.

ИЗВОР: Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“.  Припремио сарадник Порекла Милодан.