Poreklo prezimena, selo Ričica (Kakanj)

Poreklo stanovništva sela Ričica, opština Kakanj. Prema knjizi Milenka S. Filipovića „Visočka nahija“. Pripremio saradnik Porekla Milodan.

Položaj sela, komunikacije i vode.

U naselju Ričici, koje je vrlo prostrano, okupljena su oko potoka Ričića ova sela: Bjeloševići, Brvanići, Crijetež, Drenovik, Govedovići, Grmače, Kaparovići, Kevilji, Kolići, Kovači, Kurtići, Ričica, Roje, Škomlići i Sridice.

Severna granica Ričice prema Živaljima ide dolom Tamborom, koji deli Sridice od Živalja; na zapadu, put što ide od Žitelja ka Bjelavićima preko Srijeteža i Puhovca na vrelo Bistrik, deli od sela Bukovlja i Bjelavića na zapadu. Na jugu od Ričice su Aljinići; granica prema njima ide od Bistrina „brdu“ do kuće Čovića, silazi na Aljinjićski put, putem ide na drum i uz drum do na Grohot. Istočnu granicu čini najpre put od Grohota na Teševo pa brdo Teševo.

Sela su s obe strane Ričića. Strme krečnjačke strane Teševa su pod smrekom i sitnim grmljem od trnja. U strani pod Teševom, između pominjatog dola Tambora ili Suodola i dola Megare su Sridice. U vrhu tog dola je strm Odsek Stijene, u kom je snažan vokliski izvor Megara, izvor Ričića, koji teče prema jugozapadu, u Trstionicu. Južno od ovog sela je Drenovik, takođe pod Teševom. Između ovog sela sjedne i Grmača i Škomlića s druge strane je do Ravan, koji se ranije zvao Katunišće, a s leve strane dola je brdo Vićevac. Na brežuljkastom završetku kose između dolova Megare i Potoka su, desno, Kovači. Pod selom se sastaju ta dva dola. Prema severozapadu od Kovača su Kadirovići, pod brdom Gracem (kraj Živalja), odeljeni od Kovača dolom Selišćima, a od Govedovića Potokom. Kuće su na Ravni, strani kose Lijeske. Između prostranog i dugačkog Dola (Potoka) i uporednog dola Jarevišća je pominjata dugačka kosa Srijetež—Šehića Greblje–Paljika (do Bistrika).

Selo Srijetež je na zaravnjenom delu te kose. Prema Dolu je vrlo strm odsek pod selom. Ispod odseka nastaje kratka kosa između dolića Ledina i Pod Meminom Vodom, i na njoj su Govedovići. Pod Šehića Grebljem je napušteno selo Vlaovići. Ostala su sela između Ričića i Teševa. Pod Teševom, u strani pod Vrtlovima su Grmače, a niže njih, u ravni. Škomlići. Na jugu je do Mislija—Jasike (Šljivice) kojim posle teče potok Riljača, što postaje „ispod Kurtić“. Desno od potoka su Kurtići i Bjeloševići. Kurtiđi su pod brdom Oplanovicom između (Goruđeg) Dola (desno) i „Šljivic“ (levo). Na nešto nagnutoj terasi između Dola (levo) i Riljače su Bjeloševići. Iznad sela je vrh Breze, a Riljača deli od Aljinića. „U prijeslonu“ su Brvanići i, pod njima, u ravni Kolići, oba sela između dolova Mislije – Jasike (Šljivice) i Dola – Batve, kojim uz kišu teče potok od Rojine Vode. Levo od ovog dola je selo Mahala, što ga gornja sela zovu Ričicom; iznad nje su Kevilji, a iznad ovih Roje, pod Glavicom.

U Sridicama ima više jakih vrela; voda pod kućama je provrela pre 20 godina. Kad na Drenoviku presuši voda Drenovik, onda nose vodu s Megare. Kovači imaju vodu Podgaj i Branjevac kraj Megare. I u Kaparovićima je voda kisela. U Govedoviđima je Memina Voda, a na Srijetežu Košarišća ili Kokošarišća. Na Grmačama je vrelo Šljivik a u Škomlićima je voda Vinišća i bunar u selu. U Kurtićima je vrelo Mislija. Bjeloševići nose vodu c Bunara pod selom, Vesniđi s Riljače, Kolići s vrela Kolića, Mahala  Gradave pod selom, Kevilji s bunara a Roje s Rojine Vode —Orljače.

Zemlje i šume.

U Sridicama su po stranama oko Megare zirati: Sridice, Natput, Potput i Osoje, a pod Drenovikom Ravan i Osoje. U Kovačima su ispod sela: Dućevići, Stupanovice, Luke, Tvrdoši i Kavare. Pod Kaparovićima su zirati: Selišće, Luke, Brda, Vina, Hambarišća, Stuponice. U Govedovićima su zirati pod selom i u Zarevišću. Pod selom su: Iljače, Bašča, Ravne, Bjelice, Potput, Natput, Pošuma i Vlahovići.

U Srijetežu su Gornji i Donji Srijetež, Jaruge i Košarišća. Pod Grmačama su njive Bijeli Grebovi, Gajevi, Sadovi i Stubo. Oko Škomlića su: Dragolozi, Oplanovice, Gradac, Bare i Brdo. Oko Bjeloševiđa su Grepci, Breze, Puhovac, Podvinca, Vina, Selišđe i Dužice. Oko Kurtiđa su Nezirevine, Selišća, Breze, Šljivica, Jerinice i Potok. Oko Brvanića su Ravni, Jasike i Potkuće. Oko Kolića su Bare, Selišđe, Zagaja i Dolovi; oko Mahale Dolovi, Gromile, Hasa, Slapča Bara; oko Kevilja: Bara, Brdo, Torine, Kruške i oko Roja: Vina, Brežine i Studenci.

Bjeloševići, Kurtići, Brvenići i Kolići napasaju stoku po stranama oko Ričića, a delom i po Teševu. Ostala sela imaju ispašu po stranama Teševa i njegovih delova (Gradac, Krevnik i Grab). Priča se, da je u Ričici nekada bilo mnogo šume; sada se nađe samo po neko drvo, a drva za ogrev građu dobavljaju iz Zateševlja i planine Lipnice.

Tip sela i  ostali podaci.

Sela su međusobno raštrkana. U Sridicama su 4 kuće katolika Bradarića, na Drenoviku 2 kat. Bogeljića–Gobelja, u Kovačima 2 kat. Franjića, i Jurića i 1 Markanovića, u Kaparovićima su, u čoporu iznad ćimena, 1 kuća muslimana Neimarlija, 2 Karzića i 1 Omerspahića, u Govedovićima su kuće katolika Juka, i na Srijetežu 3 Petrovića i 1 Juka, u Grmačama su 3 kuće katolika Grmača, a u Škomlićima 4 muslimana Traka, 1 Sarača i 1 Alispahića i Kokošije. U Bjeloševićima su, u čoporu oko ćimena, 3 kuće muslimana Omerovića, 7 Murtića i 3 Mušija. U Kurtićima su u čoporu 1 kuća muslimana Alispahića, 1 katolika Milićevića i 3 Babića. U Brvanićima je 1 kuća muslimana Šemića, u Kolićima 4 Neimarlija i 1 Alispahića, u Mahali 3 Plasta, Mehmedovića i 1 Sarača, u Keviljima 2 Kevilja i 1 Kubura i u Rojama 2 Roja. Svi su poslednji muslimani.

Od kuće Boškovića u Aljinićima dolazila je i prolazila kroz Ričicu starinska kaldrma. Na bregu Čelikovini iznad Breza je “grčko greblje” obraslo u šumu. Pod njim su dva nišana od „svatovskog greblja.“ „Grčko greblje“ je i na Hrašću iznad Roja. Pod Govedovićima i na Puhovcu su takođe takva groblja. Na Bijelim Bregovima je bilo „grčko“ groblje; i sada, pri oranju, udaraju na ploče u zemlji.

Na Tremalju kod Grmača bilo je selo Tremalj, pa je propalo u zemlju, zbog spuštanja zemlje, pre više od 100 godina. Gde su sada Govedovići i Srijetež bilo je selo, pa jei ono propalo, i zato su Govedovići oko 30m ispod Srijeteža. Ovo se spuštanje vrši i sada, i poznaje se po mnogobrojnim svežim pukotinama. Oba sela što su propala bila. su katolička. Pod kućama u Govedovićima vidi se jedno staro ognjište.

Iznad Franjića kuće, u Kovačima je kužno groblje, a u selu su bili vignjevi, koji su prestali raditi pre 60 godina. U sidžilu sarajevskog mule za 1565/66 god., Ričica se pominje na dva mesta. Iz Ričice je bio čuveni franjevac Franjo Balićević, profesor teologije i biskup; postao je franjevačkim provincijalom bosanskim 1587. a umro u Fojnici 1615. God. 1666 mnogo je progonjen sutješki manastir zbog nekog Osmana Užigovića i Usema Kolakovića iz Ričice. God. 1738 utopio se u Bosni Hamet–baša Tabaković iz Ričice, goneći vino za sutješki manastir. Po sidžilu visočkog kadije, god. 1842 izdat je duplikat berata Husejinu, mustahfizu u Bosanskoj Gradišci. Husejin je imao timar od 1400 akči „u selu Ričici u nahiji bobovačkoj”; berat mu je bio iz 1175 god. po hidžretu.

Na Sridicama su bili neki „zgodni“ muslimani Popare. Pošto su „obamrli“, sve ostane „na žensku“, na jednoj ženi udatoj u Travnik, a imanje obraste u šumu. Miraščije su prodali pok. Nikoli Bradariću. U imenu sela Brvanića sačuvana je uspomena na muslimane Brvane-Brvaniće, koji su bili baše i nedavno izumrli. Jedan od njih tužio je 1760, zajedno s nekim Visočanima, sutješke fratre.

Jedan starac od 100 godina iz Bjeloševića kazivao mi je da su i u tom selu izumrli neki rodovi, ali im nije znao imena. Pod Kurtićima je živeo neki Kuran; docnije je „prišo“ na više, i selo se sada zove Kurtići; pre njega nije tu bio niko. Na Čelikovini je bila kuća T. Krajinovića. Doskora su u selu živeli Šehagići. Njihovi su bili Vlaovići, koji su sada manastirski, a odžaci su im bili na Puovcu. Starinom su bili iz Anadola. Neko su vreme živeli Mosoru kod Travnika. Njihovo je groblje na kosi iznad Vlaovića. Neki su od njih odselili u Tursku posle okupacije, a neki y sela Bićer i Obre.

Poreklo stanovništva.

Muslimani.

Starincima se smatraju:

-Kokošije (1), Omerovići (3), Kevilji (2), Mexmedovići (2), Murtići (7) i Trake (4); Trake vele da nisu rod s ostalim Trakama u okolini Visokog. Jedan je od Traka odselio u Carevu ćupriju.

-Poje (2), koji su se „rojili kao ćele”, davno su prešli u Ričicu iz Bradaša ili Pavlovića.

-Alispahići (3) se zovu i Ćosići i Jašarovići a još im je starije prezime Kolakovići. Napred je pominjat Usem Kolaković iz 1666 godine. Starinom su iz Anadola. Predak im je došao s Fatihom.

-Plaste se dele na prave Plaste (2) i Ćele (1). Plaste su starinom iz Anadola, i najpre su se bili „vatanisali“ na Teševu, zatim „na Kračić“, pa u Šćitarima, i najzad su došli u Ričicu. „Starjenik“ im se zvao Balibeg. Zovu ih i Mujkićima.

-Ćele su starinom od nekog čobančeta, koje se pribilo uz Plaste, i ostalo, a nekada je u Mahali živeo Ćelo iz Sarajeva.

-Karzići (2) cy došli iz Bukovlja. Ima  ih i na Zagraću.

-Mušije (3). „Ocevi“ su im doselili pre okupacije iz Trnovaca.

-Šemić (1). Otac mu je došao izZlokuća na ženovinu mnogo pre okupacije. a starinom je iz Semeteša. Bio je oženjen od Brvanića.

–Neimarlije (5) su starinom iz Zgošće.

-Kubure (1). Otac im je doselio iz Popa na ženovinu pre okupacije.

-Sarači (2) su došli pre 20 godina iz Sutjeske, a u Sutjesku im je starina došla iz Halunovića.

-Omerspahići (1) su starinom iz Mošćanice.

Katolici:

-Jurići (2) se po starini zovu i Kovači. “Starinom su iz Pavlovića, odakle je doselio ded starog Jurića. Najpre su bili u Potoku, pa su docnije izišli na sadašnje mesto i osnovali selo Kovače. Možda je od ovog roda bio fra Marko Kovač, koji je 1765. biran za vikara u sutješkom manastiru, a 1777. za kustoda. Ovom rodu pripadaju i Marlanovići (1) u Ričici i Bjelavićima, koji su od Jurića na Teševu.

-Juke (5) ce i sada zovu starim prezimenom Laštre. U Ričicu su došli iz Juka u Donjoj Zgošći, a starinom su iz Roško–polja u Dalmaciji. Od ovoga su roda i Petrovići (3) i Franjići (2).

Stoga se sela Juke, Govedovići i Srijetež zovu i opštim imenom Juke.

-Gobelje (2) su doselili iz Tisovaca (Pogari kod Vareša). Po ocu, koji je pravio kola, zovu se Gobelje, a ostali se zovu Jurići. Pošto im ovo ime ne izgleda lepo, nastoje da ga okrenu u Bogeljići.

-Bradarići (4). Kad je pala Bosna, njihovi su stari pobegli od Fojnice u Dalmaciju. Ded se vratio u Bosnu. Nosio je bradu, i zato ih zovu Bradarićima. Ogac se rodio kod Fojnice. Selio se u Posavinu, ali se tamo nije mogao obiknuti, pa se vratio i došao u Ričicu. Rod su im Bradare u Radovlji.

-Milićević (1). Ded mu je došao iz Orahova (Brestovsko) na Plandišće, a otac u Čatiće, pa u Ričicu pre okupacije.

-Grmače (3) su nepoznatog porekla. Neki od predaka bio je oženjen iz Grma, i zato se zovu Grmačama.

-Babići (3) su doselili pre okupacije od Vareša.

Groblja.

Pod Kovačima je muslimansko groblje za Kaparoviće. Bjeloševići imaju svoje veliko i staro groblje pod selom. Iznad sela Kolića je groblje za to selo i za rodove: Neimarlije i Alispahiće, i ostala muslimanska sela imaju groblje na Riljači pod Brvanićima. — Juke se kopaju u Jukama, a svi ostali katolici u groblju na Grmačama.

IZVOR: Prema knjizi Milenka S. Filipovića „Visočka nahija“.  Pripremio saradnik Porekla Milodan.