Порекло презимена, село Обре (Какањ)

9. септембар 2023.

коментара: 0

Порекло становништва села Обре, општина Какањ. Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Положај насеља и воде.

У овом су насељу села: Обре, Рамћик, Храсно, Вехаби, Усио и Чалуци. Села су на обе стране реке Трстивнице. Брда Мила, Макаревац или Макаровац и Градац чине северну границу према селима Доње Згошће. Према Бјелавићима на истоку граница иде преко њива до реке, прелази преко реке, и иде на Брезе изнад Усјели, па на Гај испод Слапнице, те дели Обре и Брежане. Од Слапнице на југу дели брдо Орловац па коса Баличковац до изнад Турбића, затим се граница опет спушта на Ријеку, прелази је и иде између Вехаба и Чатића на западу. Чатићи и Вехаби су међусобно врло близу.

Равно или Храсно и Чалуца су у страни под брдом Макаревцем а на горњем оквиру поља, Вехаби су у пољу крај друма, а Обре на самој обали Ријеке. На левој обали Трстионице је село Усио; Поток из Ранћика тече између брда Подова и Јелица, а село Усио је у страни између Потока и Трстионице, а под Подима. Изнад Усјели, по странама око Потока је циганско село Ранћик.

Села се служе водом из чесами и с Ријеке.

Земље и шуме.

Зирати су око села, а највише у пољу. „Платна“ се зову: Подвинице, Надбарица, Селишћа, Винишћа, Храсна, Казовине, Брегови, Дољанци, Од Селишћа, Гребине. Испаша им је заједно са Бјелавићима, по Доловима изнад села.

Тип села и остали подаци.

На Храсну су у чопору 3 куће Вехаба, 1 Бенића, 5 Делибашића, 5 Спахића и 5 Авдиспахића. Изнад кућа Спахића је 1 кућа Љубовића. Бенићи су католици, а остали су муслимани. У осталим селима су муслимани, осим Ранћика, где су Цигани. У Чалуцима је 7 кућа Чалука, у Вехабима су 7 Вехаба, 1 Ганибеговића, 1 Авдиспахића и 1 Кривокапића; у Обрама су 5 кућа Обралија, а на Усјели 2 Кривокапића и 1 Шехагића. На Ранћику су 4 куће Сејдића.

Под селом Храсном, „на Гребина“ су два стећка, а у самом селу је, код Вехабове куће, веће гробље. Виде се само плоче, и нико „не диера“ у њих. Корито иегдашње чесме било је начињено од стећка. Год. 1779 и Обре плаћају крвнину за смрт Мула Омера Алефендића.

Врло је могућно да су овдашња Мила играла у историји ону улогу што се приписује Милима код Јајца, јер су ова Мила сасвим близу Сутјеској, негдашњој престоници босанских краљева.

Порекло становништва.

У овом су насељу живели неко време Карасалиховићи. После је доселио на њихову земљу неки Горак, који је доцније отишао у Турску.

-Чалуци (7) не знају свога порекла. Неки мисле да су они од Мига у Добују, а дошли су после Обралија. Католици из суседних села веле за њих да су „потурчењаци“; неки знају чак и то да су Чалуци од данашњег католичког рода Марића или Шарића у Бјелавићима, с којима су се увек лепо пазили.

-Обралије (5) су дошли однекле. За њих веле католици да су од босанског краљевског рода с Бобовца, и да су зато „обрали“ земљу где су хтели, кад су прешли на ислам. Помињу се под овим именом у сутјешком летопису 1769 год.

Cпахићи (5) и Авдиспахићи (6) чине један род. Вероватно је да су сви ови родови досељеници. Доказ су томе предање католика у Липници у Слагошчићима, који веле да су им преци били на Храсном, и чињеница да су ово све спахијски родови.

-Вехаби (10) су старином од Коње у Малој Азији, одакле су дошли за „фета“. По њиховом предању, исти су род и.

-Кривокапе (3), који се помињу 1769. Као Кривикапићи. И Вехаби су раније били на Усјели. Вехаби су имали тимар на Гласинцу.

-Делибашићи (5). Њих је „допртљао“ Ибрахимбег Авдиспахић после Омерпаше.

-Љубовићи (1) су дошли из Невесиња за време Невесињског Устанка.

-Шехагић (1) је из Влаовића у Ричици. Дошао је на женовину. Неки су му рођаци одселили у Азију.

-Ганибеговић (1) је доселио пре три године из Добуја на женовину.

Католик:

-Бенић (1) је дошао из Чатића. Пре њега били су ту католици Токмакчија, досељени пре 150 година и род с Токмакчијама у Бјелавићима.

Цигани:

-Сејдићи (З). Дед им је био чифчија у Обрама. Једни су одселили у Папратници.

Муслиманско је гробље код џамије, на средини насеља. Цигани имају засебно гробље у свом селу.

ИЗВОР: Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.