Порекло презимена, село Слапница (Какањ)

Порекло становништва села Слапница, општина Какањ. Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Положај насеља и воде.

На западу чине границу овом насељу до Баличковац и Дубоки Поток. Од ушћа Баличковца у Слапнички Поток, који се под тим именом помиње 1779. године у хроници сутјешког манастира, почиње граница према Гори. Од ушћа Дубоког Потока граница оставља Слапнички и иде уз Дубоки Поток на Калин па на Ашиковића Врх; одавде граница иде истоку на Голо Брдо, и дели од Порјечана. Овде настаје источна граница. Брдо Дова, где муслимани чине дове ради времена, дели од Биштрана, а брдо Орловац од Зајезде, Грма и Миљачића. Коса Криж од Орловца према западу чини северну границу према Чатићима до дола Баличковца; низ тај до силази граница с десна на Слапнички Поток.

„Село“ Слапница се дели на Горњу и Доњу Слапницу. Горњу Слапницу чине „мале“ Бријег, Мочила, Двор, Ружице, Томићи и Раване, а Доњу, један и по до два километра испод Горње, „мале“: Ћимен, Марачићи, Мусићи, Поток и Равно Село.

„Глава“ Слапничког Потока је вода Халиловица у Гају изнад села Бријега. Тече према западу, и салива се у Босну. Долина му је дубоко усечена, нарочито испод села, а стране су му стрме. Под Ружицом је врело Лука, које отиче долом Луком, и тај се поточић састаје са Слапничким Потоком под Мусићима. Под „махалом“ Потоком састаје се са Слапничким Потоком поток из Репишћа, који постаје од Зечеве Воде на Калину. Села Горње Слапнице су с обе стране потока. Изнад Бријега и извора Слапничког Потока, а испод Голог Брда је велика раван, и на њој село Раване или Равани. У страни лево од потока, под „висуљком“ Голубом су Ружице и до њих Мочила, у страни Мочилима. Бријег је у страни између долова Бријешћа, којим тече Слапнички Поток, и Матијова Дола, а на десној страни потока; испод Бријега, лево од Бријешћа, а крај потока је Двор. Најниже је село Томићи, с обе стране потока. У Доњој Слапници је Равно Село, на доњој ивици велике равни Вина. Чини „средину села“. До њега су, лево, Марачићи; дели их од Равног Села До. Село је „пријеслонито“. До Марачића je Ћимен, „у пријеслону“, крај пута за Чатиће, а под Ћименом је Поток. У благој страни под Равним селом и Марачићима су Мусићима.

Сва се ова села служе изворском водом. Ћимен носи воду с Бука под кућом Бегића, Марачићи с Бунара (Бунар је кроз чункове проведен на корито над Ранћиком), Равно Село c воде „Равног Села“ под муслиманским гробљем, Мусићи имају воду мећу кућама. Бријег носи воду с Горње Воде над селом. Двор с једног а Томићи с другог Стубла, Мочила c врела Јаворова, Ружице с истоимене воде, а Раване с Пезерова Студенца у сеочком удуду.

Земље и шуме.

Зирати Равнога Села су: Надводе, Велика Њива, Орловци, Пирова Главица, Вигњови и Селишћа. Око Двора су: Уз Чаире (тако се зове цео „отес“) и Маџарице. Око Томића су: Ступ, Равне, Алиновац (земља и вода). Око Мусића су: Закуће, Јехач, Шестан, Чифлук и Лука. Око Марачића су: Ранћици и Доца. Око Ћимена су: Закутњаче а око Потока: Луке (косанице). Око Мочила су: Голо Брдо и Мочила. Около Бријега ·су Матијов До и Бријешће. Около Равана су Раване а у Ружицама Ружице.

Испаше су око Слапничког Потока, по међама и по странама. Лево од потока су стране: Осоје, Шћит, Добревница, Кршница, Широке Шуме, Брдо и Брезовице, а „надесну страну“: Хума, Брдо, Изнад Долова и Градина. На левој страни потока је Шикара, а на десној Смрека.

Тип села и остали подаци.

Куће образују породичне групе, које су повезане сеоским путевима. На Раванима је 1 кућа Пезера; на Мочилима 3 Туњића и 1 Стојчића и 1 Радоша; на Ружицама је 1 кућа Стојчића; на Бријегу су 6 Марачића, а у Двору 4 Хаџића и 2 Велагића. У Томићима су 4 Стојчића. Велагићи и Хаџићи су муслимани, а остали су католици.

На Равном Селу су 2 куће католика Радоша и 3 муслимана Бегића. У Марачићима су католици: 3 куће Марачића, 3 Мартиновића и 1 Лукића. На Ћимену су католици: 2 куће Радоша и 3 Томића. У Потоку су 2 куће муслимана Куловића. У Мусићима су муслимани: 4 куће Хаџића и 3 Софтића. По народном објашњењу село се зове Слапницом, јер се још у њему чује „слап“ Босне код ушћа Слапничког Потока. Градинама се зову три мала вршчића крај пута за Турбиће. Маџарице су добро место, и за њих су некада даване многе „маџарије“. На Вигњу је некада био вигањ, а село Томићи зове се по неким другим Томићима,а не по овима што ·су сада на Слапници.

Почевши од католичког гробља на Ступу, па све косом полукружно до (грчких) Каменова изнад Мочила, има много „грчких“ гробова, т.ј. стећака у облику плоче, призме и саркофага. У овом сам селу чуо причу о погибији краља Томе на Бистрику, и о последњем босанско-турском рату, који је, по предању, трајао „седам годин дана“. На Равном Селу je, на пространом раскршћу, зидана вода Равно Село. Ту воду муслимани зову Каурском Водом, јер је зид давнашњи а камење тесано на начин којим је тесано камење за „каурске’“ гробове. Код те је воде била саграђена џамија, али никад није „проклањала“. Један сељак био је отишао у Стамбол по „алем“; после годину дана умре на путу, а џамија није добила алем. У то време удари куга у село, село разумре, па се после џамија сама срушила.

Год. 1605 постало је фрањевачким провинцијалом у Босни. фра Јаков Слапница. Пред задњу кугу било је на Слапници 10—15 муслиманских кућа, и њих је куга све поморила. Познају се још њихова кућишта. У то је доба по шеснаест младића излазило из. тих кућа, и бацало се камена на Равном Селу. За време те куге на Слапници су један католик и један муслиманин копали мртваце. Половину католичког гробља заузима кужно гробље, и у тај се део нико не копа, да не би опет ударила. куга. На Двору је била велика кућа из које су потекли сви Хаџићи што су на Гори и Слапници. У Долу су давно били неки Цигани, па су их Белићи истерали.

Порекло становништва.

Муслимани:

-Софтићи (3), који се зову и Соколовићима, сматрају се најстаријим муслиманским родом у селу.

-Xaџићи (8) су давнашњи досељеници с Горе (8). Иако су богати, остали их зову „балијама“.

-Велагићи (2) су давно доселили из Сарајева.

-Бегићи (3) се зову и Хоџићима. Раније су били у Потоку, где им је „кориен“.

-Куловићи (2). Дед им је дошао с Биштрана на женовину.

Католици:

-Лукићи (1) су старинци.

-Мартиновићи (3) су старинци.

-Матијевићи се, по некој баби Марачки, зову и Маричићи (9). Пореклом су из Матијева Дола код Тузле. Одатле су кренули у Вареш, крајем 16. века, и сада се у Варешу једна „махала“, можда по њима, зове Матијевићи, јер у Варешу више нема Матијевића. Из Вареша су дошли на Слапницу. Пре пет генерација, један је са Слапнице одселио у Грачац у Лици, где их и сада има, а један од њих (Иван) је дошао у Високо после окупације. Иванови су преци: Миле—Карло—Фрањо—Стјепан, који је крајем 18. века иселио из Босне због крви. Кад је грађен сутјешки манастир, један стари Марачић протестовао је против разрезаног приреза, наводећи да нема ни 150 година како су они на Слапници. Год. 1783 умро је од куге у сутјешком манастиру ремета Иван Марачић из Слапнице, а 1853 у Улици у Посавини фра Аугустин, Маричић из Слапнице.

-Радоши (5) су старином из Радошевића на Оћевији. „Приа 150 година” (али после куге) дошла су три брата на Слапницу и на Гору. Док су били на Оћевији, навалили су једно 2 баше на њих, јер су имали лепих жена; они су убили три Турчина, неколико их ранили и побегли. Од ових су сада Радоши на Слапници, Гори, Црнчу, Зајезди, Мулићима и Доњој Згошћи, где се зову Божићи.

-Пезери (1). Дошли су с Млаве код Фојнице пред окупацију. Род су с Пезерима у Аљинићима.

-Томићи (3) су непознатог порекла. Има их и у Чатићима.

-Стоичићи (7) су старинци.

-Туњићи (3) се зову и Мусићи. Дошли су с Горе.

Гробља.

Муслиманско гробље за целу „махалу“ је на Равноме Селу, а католичко на Ступу изнад Томића. У овом је гробљу велика липа. На средини гробља је обелиск, висок око 4 м., шиљат, широк око 60 см. У самом камену, у висини човекових груди, биле су неке моћи, ради времена, па су их украли неки муслимани.

ИЗВОР: Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан.