Порекло презимена, село Гора (Какањ)

Порекло становништва села Гора, општина Какањ. Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Положај насеља и воде.

Према Слапници, на северу, граница полази од реке Босне и иде уз Слапнички Поток, па преко Турбаче и Шћита на шуму Мрахорицу, сече Кришицу и излази на Мезарлуке „на Брезовица“. Одатле настаје кратка источна па јужна граиица према Порјечанима: Косом на Брлоге, одатле у Паљег на Стјенице, у до Завидоваћу, па низ Јавни До и Скакову Стијену на Босну. Бегови Горалије имају „удуднаму“ од султана Меџида; тадашње границе Горе подударају се с данашњим. Подвучена су она имена која се помињу у тој удуднами.

У овом су насељу села: Брдо, Лендића, Оџак, Осоје, Пискавица, Пољице, Стубо, Вишница и Загони.

Изнад Горе, према Слапници су пространа површ и продоље Калин. Између Калина и Горе су брегови Брдо (ниже Загона), Косаче и Језеро, на којима има гајева. Изнад Загона је брдо Ибричине или Старо Гробље; то брдо веже за Загај. Од Брда иде „срт“ према западу. Делови тог срта зову се: Загони—Брдо—Вршак. На месту Липама под Вршком је џамија. Десно од овог срта је иродоље Баре. У врх продоља су села Лендићи, Вишњица и Пискавица. Испод Лендића, али у средини продоља је Оџак, под Загонима. На вагонима је село Загони, а на брду Брдо. Лево од поменутог срта је продоље Вишањ. У левој страни тога продоља су села Стубо и Ocoje.

Између Брда и Стубла извире на Долићу Поток који тече продољем испод места Вишња, Дола и Вјенчаника у Босну. Изнад Осоја је Рудни Бријег, који се спушта све до Босне. Иза једног седла настаје Црниш који веже за Гај. Прилично уравњено земљиште, на ком је Гора, спушта се стрмим одсеком према Босни. Под тим одсеком, а изнад врло уске равнице крај Босне је село Пољице.

Села Оџак и Стубо су у равни; остала су села по странама, а сва „гледају у сунце“.

На Гори има око петнаест „живијех вода“, које не пресушују. Оџак носи воду c врела Оџака, Вишњица и Пискавица имају бунарове и Дубоки Поток, Брдо носи с Брдске Воде, Осоје и Стубо са Стубла и с бунарова, Лендићи с Оџака и c Бора, а Пољице с воде Тврде.

Земље и шуме.

Изнад села су њиве: Калин, Надгувна, Лендине, Дедине Њиве, Стране, Оплоће, Забрђе и Добрев До, а под селима су: Баре, Хреноваче, Стране, Милодовине, Радови Вртлови, Долови, Вишњеви, Велике Њиве, До, Равни До, Лучевице, Осоје и Рудни Бријег. У Пољицу су: Дуга Њива, Насред Поља, Пољице, Љесац. Поткуће, Окука и Диљка.

Испаша је по срту Загребљу, изнад села, по Добревници до Слапнице и Брду до Порјечана. Изнад Пољица су Точак, Густа Шума и Прљаче. Све је то ситна шума. Испаше су слабе; Гора нема „веле испаше“.

Тип насеља и остали подаци.

На Брду су 5 кућа Брешчића, 1 Бајрића, 1 Османбашића и у страни 1 Мујагића; муслимани су. На Загопима су у једној кући католици Бешлићи и Радоши. На Осоју су по једна кућа католика Андрића и Барешића. На Стублу су 3 куће муслимана Хаџића. У Оџаку су 9 кућа Горалија и 2 Бегића; муслимани су. „На Пискавица“ су 1 кућа Стјепића и 1 Бешлића; католици су. На Вишњици су 2 куће Андрића. „У Лендића“ су по једна кућа муслимана Кахвеџића и Кадунића–Врандукића и 1 католика Бешлића. У Пољицу су два чопора: 1 кућа Бешлића на Гувнима а под долом љесцом 4 Стиепића; католици су. Само што куће Горалија образују густ чопор, а све су остале раштркане. Куће су повезане калдрмисаним путевима; то су „хаирови“.

Веле, да се „по старини“ село звало Славја Гора за разлику од Попржене Горе у Зеничкој Нахији. На брегу Вршку испод џамије, којим се завршава помињати срт, има велико средњевековно гробље. Ту су већином плоче од конгломерата. На том се месту „не смије ништа радити, само стока пасе“. Хришћани из околине верују, да је ту гроб неког свеца. На Селишћима лед Страном, на Требиним Башчама су налажена огњишта; ту су живели Шамбури, који су били старином из Шама, а „разумрли су“ за време куге. На Мезарлуцима изнад Загона је старо муслиманско гробље; ту су већином гробови шехита, и међу њима је гроб једног мухурсахибије, на чијем су нишану израђени мухур, балта и крлић (врста сабље). У том се гробљу више нико не сахрањује; последњи су се ту копали Брешчићи. Друго старо муслиманско гробље је код џамије, Под Пут. Ни ту се нико не копа. Изнад Оџака је у њивама „кужно гребље“, католичко.

Прича се и у овом селу, да је у Босни био Грк и да га је истерало невреме које је трајало седам година, па је Босна, после тога, била хали 150 година, а по другима 300 година. Осим поменутих остатака и података, и други подаци говоре о великој старини овога насеља. Село Гора се помиње у сиџилу сарајевског муле 1565/66 год., као село у бродском (зеничком) кадилуку; можда се тај податак односи и на коју другу Гору. Год. 1779 погинуо је на Гори Мула–Омер Алефендић из Згошће. Погинуо је ашикујући с једном девојком Горалића код њихова оџака, а убили су га муслимани с Горе и Иван син пок. Андрије и Луције с Горе.

Предање зна, да је на Гори раније било више католика, али да су готово сви помрли за време последње куге, пре 150 година. Неки Мато је утекао из села и он се једини спасао. Успомена на њега сачувана је у називу Матина Кољеба на Језеру изнад села.

Порекло становништва.

На Пољицу се пре Стиепића и Бешлића изменило доста родова. С Горе су се раселили муслимани Гораци (нису род Горалијама) и Хиде; неки Горалије и Бегић одселили су у Турску. Изумрла је породица Ибрахима Требе, који је био доселио из Сарајева.

Муслимани:

-Горалије (9) су најстарији род у селу. „Старјеник“ им је дошао из Коње са султаном Фатихом; звао се Сејди Касум беј Коњалија. По селу су се прозвали „Гора-бег“-Горалије. Сејди Касум бег био је брат Чучук Јусуф бегу, претку Јашарспахића у Добују. Старац Вејсилбег Горалија знао је имена ових предака: Сејди Касум – неколико непознатих — Мехмедбег — Ибришимбег — Аланбег — Дервишбег —Вејсилбег (умро 1927 год.). Браћа Мехмедбегова су била Мамудбег и Сулејманбег. Махмудбега је “омиразио” Бегић, који је дошао из Добуја, а Сулејманбега Ћурт и Сакић из Високог. Мехмедбег је добио помињати “удуднаму”.

-Бајрићи (1) су дошли из Врандука пре последње куге, јер је задњи болесник за време те куге била једна кадуна из овог рода. Од ње су Кадунићи (1).

–Кахвеџићи (1) су дошли давно, пре више од 100 година, из Високог. Старо им је презиме Главашевић.

-Османбашићи (1) и Брешчићи (5) су одавна у селу и један су род. Брешчићи су се раније звали Авдибашићи. Старином су с Брежана. Звали су се и Хаџићима.

-Бегићи (2) су старином из Добуја, и дошли су пре више од 100 година.

-Хаџићи (3) су старином са Слапнице, а дошли су на Гору пре 70 год

-Мујагићи (1). „Старина“ му је дошла са Слапиице, из Марачића. Слапничани га зову Курозеб.

Католици:

-Стјепићи (5) су старином из Моранчана у Спречи. С тога су се звали и Спречкићи. Давно су доселили у „Босну“.

-Андрићи (3) су старином из Далмације. Зову се и Арапчићима по баби, која je била из села Арапа код Жепча.

-Бешлићи (4) су давнашњи досељеници из непознатог места. Зову се још и Јукама–Јукићима.

-Радоши (1). Опширније у опису Слапнице и Чатића (Ћатића).

-Барешићи (1) су старином из западне Босне, „од Хлијевна“ или од БугоЈна или из Купреса. Дошли су пре окупације.

Гробља.

Муслимани c Брда копају се у свом „Брдском Гребљу“, а остали у новом гробљу код џамије. Католичко је гробље за Гајем изнад Пискавица; ту им је земљу дао пок. Дервишбег Горалија, да не носе мртве на Слапницу.

ИЗВОР: Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан.