Порекло презимена, село Бјелавићи (Какањ)

9. септембар 2023.

коментара: 0

Порекло становништва насеља Бјелавићи, општина Какањ. Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Положај насеља и воде.

Насеље је испод брда Виса, које се диже на северу од њега. Ријека чини јужну границу. Њиве Острошца деле од Обара на западу, а поток Ричић од Аљинића на истоку. Под самим врхом Виса је мало Језеро, у коме увек има макар мало воде.

Горње Село је у страни под Висом, већином у левој страни дола Барча. Доње Село или Мајсторовићи су на доњој ивици терасе Строшца, десно од поменутог дола. Између Горњег и Доњег је Средње Село.

Осим врутака по њивама, у Бјелавићима су три живе воде: Вода пред Марковића кућом у Горњем Селу, Средња или Грачанова Вода у средини и Доња или Мајсторовића Вода у Доњем Селу.

Земље и шуме.

„Село је насред зирата, откако има крчевина на све стране“. Зову се њиве и коснице: Обралино Поље, Ђелово Поље, Острошца, Врбовици, Бјелавско Поље, Драгоњиве, Вилишчице, Сотошчишће, Вруци, Росуље, Загребље, Черековина, Долови, Наткуће, Језеро и Крчевине. Испаше су Смреке и Баре за Висом.

Тип села и остали подаци.

Најгорње „село“ су Марићи (Горње Село), и ту су 8 кућа Марића, 3 Бабића, 2 Марковића, 1 Ковачевића и 1 Вазгеча. У Средњем Селу су око 150 корака испод Горњег: 3 куће Милоша, 2 Везгеча, 1 Тадића—Мајсторовића, 1 Маркановића, 2 Токмакчија, 3 Мајсторовића, 3 Криштића, 2 Ћорића и 1 Бабића. У Доњем су Селу: 1 Јозића, 4 Мајсторовића и 2 Ћорића. На крчевини Смрекама изнад села (крчевина од пре 15 година) је 1 кућа Мајсторовића. Сви су католици.

Данашње католичко гробље је само наставак средњевековног гробља, тако да у њему има доста стећака и старинских католичких гробова. Гробље је на главици Кадињама или Кадињачи „според“ села. Стећци су у облику плоча, а само једану облику слемена. Занимљиво је, да је 1867. Марко Боровица сахрањен под један стећак, а доцније и син му Јозо.

Има и један обелиск.

Бјелавићи се сматрају старим племићским селом. Несумњиво је у овом насељу живео средњевековни властеоски род Билавићи или Бјелавићи. Вероватно је тога рода било и у 18. веку, јер је 1718 год. биран, по други пут, за гвардијана у Сутјесци R. P. Јосиф Билавић, а по трећи пут 1726. год. 1732 помиње се гвардијан Јосиф Билавић. (Ови су подаци из. сутјешког летописа). Да се ова презимена односе на име села било би „а Билавић“, а пошто то није случај, вероватно је да је тада живео род с таквим презименом, па да је изумро или променио презиме.

Порекло становништва.

Бјелавићи су страдали од куге. У називу Гргића Вода сачувана је успомена на један изумрли род. Вреди још поменути да су и Бјелавићи платили глобу 1779. за убиство Мула Омера Алефендића, заједно с Чатићима и Обрама.

-Мајсторовићи (8) су старинци. Зову се Мајсторовићима, јер је у једно време од овог рода било девет браће мајстора —неимара. Од овог је рода и Тадић (1), који се тако зове по деду.

Вазгечи (3) су старинци. Веле да су били племићи. У сутјешком се летопису помиње фра Мартин Вазгачевић, који је 1768. биран за гвардијана у Сутјесци.

-Бабићи (4) су старинци. Неки се зову у Лицићима. Можда су то Бабајићи, који се помињу у 18 веку у летопису.

-Ковачевићи (1) су старинци.

Криштићи (3) ce зову и Грачанима, јер су раније стајали на Грацу у Брежанима, одакле су давно дошли. У сутјешком се летопису помиње 1779 год. Мато син Ивана Криштића из Билавића алиас Субашића; ово последње име можда упућује на Субашиће из Чатића, који су могли раније бити и у овоме селу.

-Марићи (8). Њихове је претке довела мати им давно „из Јелашак“, када се “преудала у ово село. Звали су се Мато, Маријан и Шимо.

-Марковићи (2) су давно доселили из Боровице. Стога су им се преци звали Боровицама.

-Милоши (3) су старином из Дувна. Има их и у Алинићима и Трновцима.

Токмачије или Токмакчије (2) су доселили с Храсна у Обрама, али им старина није одатле, иако су били на Храсну и пре 150 година.

-Марковић (1) је доселио са Живаља пре три године на женовину, а старином је од Јурића у Ричици.

-Ћорићи (1) су непознатог порекла и род Ћорићима у Пољанима.

-Јозићи (1) су непознатог порекла.

ИЗВОР: Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.