Порекло презимена, село Чатићи (Какањ)

Порекло становништва села Чатићи, општина Какањ. Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Положај насеља и воде.

Насеље је око реке Трстионице, испред њезинога ушћа у Вардар. Село Чатићи су у пољу на десној обали реке, а Турбићи су у брду на левој страни реке. Река Босна чини западну границу, Слапнички Поток чини границу према Слапници на југоистоку и Брешанима на истоку; северна граница према Обрима прелази преко њива.

У Чатићима носе воду већином с Ријеке, затим с три бунара и с врела Студенца на Ћимену. У Турбићима носе воду с врела Волијака за селом, а кад оно лети „дође до на конац“ онда с Плочице код Слапнице.

Земље и шуме.

Зирати су око села. Око Чатића су на десној страни реке: Наткуће, Млаке, Згонови, Поље, Винца, Вина, Дочић, Надвина, Расна, Селишће, Милешевци, Надгрмови, Корита, Чалуково Поље, Бријесковци, Надбарице, Поткрушке, Бијели Листови, Граоришћа, Загорнице, Мрамори, Главице, Велике Њиве, Ширине, Округлице, Зубате, Забиљачице, Долићи, На-до, Згони, Подгребља и Бокови, а на левој су страни: Селишћа, Ратковишћа, Поља, Подвинца, Винца, Стрмоли, Дочић, Турбићи, Диндовине, Котлине и Мала Њивица. Око Турбића су њиве: Грацеви, Загај, Крчевине, Дуге Њиве, Долови, Гувнице, Поткућњаче или Потплот и Паљика. У самом селу нема испаша, него стоку напасају заједно с Гором у Лукама и Осоју.

Тип села и остали подаци.

На Турбићима су по „срту“ (доња ивица терасе, а испод ње стрм одсек) 2 куће Дрља с Радошем, 1 Бешлића, 1 Стиепића и 1 Пезера; изван чопора је 1 кућа Томића и још даље, на Јелици, опет 1 кућа Томића. Изузевши неколико кућа, Чатићи су збијено село, а између кућа и зграда су сокачићи.

Куће су већином на простору између друма и реке, а зграде их заклањају од друма. У том су селу: 7 кућа Бенића, 9 Бојића, 6 Томића, 2 Субашића, 4 Перишића, 1 Вулића, 1 Дувњака, 2 Батинића, 1 Пилиповића, 3 Петровића, Милићевића, 2 Радоша, 1 Пожара, 1 Јуке и 1 Дутера. Сви су католици. На крају села је велики Ћимен, и на њему су сеоска гувна, а у горњем делу села је мањи ћимен Под Меја.

У атару Чатића налажени су равни гробови из преисториског доба. Било је у селу и “грчко гребље”; на ћимену стоји и сада један стећак. На левој обали Ријеке је друго „грчко“ гробље. А било је таквих гробова и на Подвинцу и на Гребићу.

Чатићи се помињу први пут год. 1565/66 y сиџилу сарајевског муле, и то на два места. Помињу се неки муслимани из Чатића. Затим се помињу читлук Равна Њива и земље на њему: Каоца, Равна Њива, Залазје, Поље, Осојиште, Лозаник, Поткућнице, Дуги До, Богатице…. и Вукови Гај.  Чатићи се помињу често у 18 веку. Год. 1741 биран је, први пут, за гвардијана сустјешког манастира фра Андрија а Csatichi. Год. 1779 погинуо је на Гори Мула–Омер Алефендић из Згошће, па су и Чатићи и Турбићи платили део крвнине. Гроб Мула-Омеров био је у чатићком удуду, па је уништен, пошто је преко њега прешла железничка пруга.

Прича се, да су Турбићи раније били „у Турбиће“, на главици изнад Чатића,а на левој обали Ријеке. Пошто им је Херцег Стјепан (по другима, Турци) заробио неке цуре, Дрље су прешли „на Турбиће“, где су им до тада били станови.

Старо турбићско гробље је крај железничког моста преко Трстионице.

„У вријеме” и у Чатићима је било куге. Горњи део католичког гробља у Чатићима чини „кужно гребље“, и у том, се делу више нико не копа.

Порекло становништва.

Изумрли су у Чатићима Краљићи, који су били старинци, а из Турбића су одселили Андрићи.

-Бојићи (9) су старинци. Стари људи причају да су била три брата Бојића, кад су Турци ушли у Босну. Један је од њих остао у селу, други је утекао на Боровицу, а трећи у Хрватску. У Боровици се по њима село зове Бојићи, иако се тај род тамо зове Ђаковићи.

–Бенићи (7) су такође старинци. Овај је род дао неколико познатих фрањеваца, од којих је најчувенији фра Боно Бенић (1708—1785), писац летописа сутјешког манастира.

-Дрље (2) су старинци. Док су били „у Турбиће“, пре сто година, Турци су им једном приликом отели дванаест девојака и „шћене“, те су због тога избегли на брдо.

-Стиепић (1) је од Стиепића на Пољицу (Гора), а дошао је на женовину у кућу Бешлића.

-Субашићи (2) cy старином од Олова. По њиховом предању, давно су била три брата, од којих воде порекло Конше на Бијелом Пољу, Томићи у Аљинићима и Субашићи. Предак Субашића није имао ни куће, него му се син родио у кошари.

-Перишићи (4). Њихов је прадед од Фојнице, а довео га је неки Турчин у Чатиће. Наиме, неки су Турци гонили волове c планине, и на путу наишли на дете које је плакало. Питао га је Турчин, има ли кога. Кад је дете рекло да нема никога, Турчин му понуди да пође с њим, и да му чува овце. Тако је тај дечак дошао овамо, и од њега су Перишићи.

-Вулићи (1) су старином из Бушког Блата. Доселио им је прадед.

-Батинићи (2) су старином из Студенаца у Далмацији; доселио им је прадед.

-Милићевићи (1) су давно доселили из Фојнице. Њихова је била Зец планина, па им ју је отео Чохаџија. Има их и у Ричнци.

-Петровићи (3). Прадед им је доселио из Херцеговине.

-Радош (1) на Турбићима је дошао с Горе, а Радоши (2) у Чатићима су старином из Сења. Дед им је дошао из Сења у Дувно, а отац из Дувна на Чатиће, још за турске владе. По старини су вероватно један род, али Радоши са Слапнице и Турбића неће ове друге да признају за род, јер су сиромашнији.

-Пилиповић (1). Кад му је умрла мати која је била из Чатића, дед га је довео себи, пре 25 година, у Чатиће. Отац му је остао на Житељима.

-Томић (1) у Турбиђима. Дошао је са Слапнице.

-Томићи (7) у Чатићима и на Јелици. Старином су из Раките (Ракитног у Далмацији?).

-Бешлићи (1) су дошли пре 30 година с Горе.

-Дувњак (1) је дошао пре четири г0дине из Доње Згошђе на женовину.

-Пезер (1) је род c Пезером па Слапници.

–Дуспери (1) су дошли из Сутјеске пре 25 година.

-Јуко (1), железнички чиновник, родом је с Буковља.

-Пожар (1) је Словенац, железничар у пензији.

У Чатићима је гробље под селом, код железничке станице, а на Турбићима под кућама.

ИЗВОР: Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан.