Порекло становништва села Брежани, општина Какањ. Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Положај села, коумикације и воде.
Брдо Орловац или Орловаче дели Брежане од Слапнице на југу, коса Вина дели од Миљачића на југоистоку, а коса Брезе од Обара на западу. Северну границу чини Ријека (Трстионнца). Изнад села је брдо Орловаче са својим деловима Лопатом и Промахама. Насеље се дели на Брежане, Томашиће и Заградац, а становници му се зову Брежацима. Брежани су у долу између Томашића и Градине, а под Лопатом. Томашићи су у стрмој страни под Промахама. Из Томашића иде пут за Чатиће кроз усек између стрме стране Заграца и двеју главица: Градине и Главице. У том усеку је село Заградац. У Брежанима су два корита у селу и два врела покрај села, Усов и Јаблан.
Земље и шуме.
Сви су зирати по страни око села и у пољу. Око села.су Стране, Вина и Заградац, а у Пољу: Горње Поље, Каменице, Селишће, Подградине и Успор. Под Орловцем су Јехак, Јасике, Излазак, Језерице, Дебела Меја и Плана, и ту је сеоска испаша. Та су места под смреком и јеховином.
Тип села и остали подаци.
У Брежанима су збијене куће: 3 Хегановића, 1 Алиспахића, 6 Бербића, 3 Ћосића, 1 Алајбеговића, 1 Спахића и 1 Фазлића. У Томашићима, које само џамија дели од Брежана, су 3 куће Велиспахића, а на Заграцу 1 Марачића. Последњи су католици, а сви остали су муслимани.
По предању, Томашићи су добили име по краљу Томашу, али се предања разликују у подробностима. По једном предању, ту је рођен краљ Томаш, а по другоме он је ту боравио. Муслимани веле да је овде „вактиле“ била кућа Стјепана Томашије, а град му је био на Градини (главица у селу). Прича се још, да је на месту садашње џамије била католичка црква, и да су се у тој цркви бискупи „школали“. То се место зове Криж. У Миљачићима сам чуо предање, да су у Брежанима били католици, и да су они, кад су дошли Турци у Босну, делом избегли а делом прешли на ислам. У Пољу, под Јабуком је Мерзино Гребље; то је старо муслиманско гробље од „мубарећије“. У Томашићима се једна кућа зове Рисовина, по изумрлом роду Авдаге Риса. Изумрли су и Рамићи, који су били старином из Потока за Ричнцом.
Порекло становништва.
-Велиспахићи (З) веле да су „Бошњаци од фета“.
-Ћосићи (3) су такође „старо кољено“. Један је одселио у Високо.
-Бербићи (6) су давнашњи досељеници из Сарајева, а старином су из Анадола. Неки Бербо из Сарајева зашао по ceлима, овде „бегенисао“ и купио земљу. Један њихов предак боловао је кугуу овом селу, од прилике пре 150 година. Род је врло многобројан. Што у овом и што у другим селима има их 55 мушких глава.
-Алајбеговић или Сарајлија (1) је дошао из Сарајева на женовину.
-Хегановићи (3). Отац им. је дошао пре окупације из Сутјеске. Опширније у опису Сутјеске.
-Спахић (1) je доселио пре 30 година с Храсна у Обрама.
-Фазлић (1) је доселио пре 30 година из Малих Трноваца.
-Алиспахић (1) је дошао из Ричице на женовину.
Католик Марачић (1) је дошао са Слапнице. Опширније у опису Слапнице.
Сеоско (муслиманско) гробље је под Миљачићима.
ИЗВОР: Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)