Порекло становништва села Миљачићи, oпштина Какањ. Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Положај села, коумикације и воде.
Коса Буква (Мишица)-Воаник и поток Барице деле ово село од Грма на југоистоку, брдо хума од Слапнице на западу, а коса Јака од Брежана на северозападу. Према северу село допире до Ријеке (Трстионице). Изнад села су брдо Вино, Велики До, Драгин До и Ставни До. Коса Равне—Вино испод брда Вина дели Драгин До (лево) од дола са врелом Биовима. Изнад Драгиног Дола је Дебела Meja, а лево Странишће. Све су куће у левој страни потока што долази од врела Биова и из Великог Дола.
Село носи воду с врела Улице и Биова; оба отичу у Трстионицу.
Земље и шуме.
Зирати и чаири су испод кућа. Зову се: Завинице, Згоне, Окрумци, Стoпови (уз село Грм), Луке, Поткуће, Постопови или Подстопови, Подазгоне, Колијевка, Упутнице и Жарковине. Испаше су по брдима и странама изнад села: Вина, Јехак, Ранчица, Драгин До, Велики До, Лисичине и Смрека. На Брезовини је брезов гај.
Тип села и остали подаци.
У селу су 1 кућа муслимана Чалука и католика: 6 Антуновића, 3 Топаловића, З Никачевића, 2 Тадића, 1 Петрића, 1 Брешчић-Јурића, 2 Пилиповића, 1 Марјановића, 1 Марчића и 1 Рудеља.
Изнад села је „грчко гребље“, према Слапници.
Старинци католици у овом селу нису били чифчије осим Паве Мартиновића, који је имао и своје и атинске земље. Прича се да су у селу живела два брата кршћанина, и да се један од њих „потурчио“. Није имао синова, а кћери су му се поудале „у Добује“. Једна од њих удата за Мујагића, вратила се доцније у Миљачиће, и њезина је била трећина села. Она је одхранила „ћер“, па јој се та „ћи“ удала за Чалука, и тако је он дошао у Миљачиће. Син тога Чалука живи изнад Брежана, а земљу је у Миљачићима продао. Од оног другог брата су пореклом католици старинци. Можда је он прешао на ислам после куге, јер је, по једном предању, у Миљачићима после куге остала само кућа Јозана Пилиповића, и од те су куће постали Миљачићи. Прича се, да би за време куге од двадесет болесника остао просечно жив тек по један. Мртве би тада куком вукли у гробље, јер их није имао ко носити.
Порекло становништва.
-Антуновићи (6) су старинци. Од тог су рода и Топаловићи (3). Антуновиће зову по мајци и Кајкићима.
-Тадићи или Бркићи (2) су старинци.
-Петрићи (1) су старинци.
-Пилиповићи (2) су старинци.
-Марјановићи (1) су старинци.
-Никачевићи или Пипићи (3), којих има и у Аљинићима али као Мијача, такође су старинци.
-Марчић (1) је дошао пре 40 година. Довела га је мати с Лучића, преудавши се у ово -село.
-Рудељи (1). Од њих су остала само деца, која привремено боравеју Аљинићима.
-Брешчић–Јурић (1) је непознатог порекла.
-Чалук (1) је од Чалука у Обрама.
Гробље.
Под Миљачићима, крај Ријеке је брешко (за Брежане) муслиманско гробље. Сеоско католичко гробље је крај пута за Брежане; уз ово је гробље старо гробље од куге или колере, и уто се гробље, по народном веровању, не сме нико сахранити.
ИЗВОР: Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)