Порекло становништва насеља Велики Трновци, општина Какањ. Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Положај насеља и воде.
Поток Јазјенац чини границу према северу; код Косјерова Камена граница се одваја од потока и преко косе Плана прелази на поток Врутак. На тој страни Трновци граниче с општином Сеоцем. Затим граница иде потоком узводно, те дели Трновце од Буличића на југу. Стране деле од Шошања, а Криж од Долова, насеља на истоку од Трноваца. Насеље је засновано на речним терасама. Над Трновцима је велика раван Криж; северно од ње протиче Јазјенац с којим се, над Крижем, састају доловн Бара, Авдића До и Ракова Нога. Јазјенац извире у Јелици. Од Крижа се продужава дуга терасирана коса између Јазјенаца и Врутка. Врутак постаје од воде Врутка под Почивалима; лево од Врутка је коса Борица, која веже за Стране. За Борицама су насеље Долови и шума Маргете. У коси Планама су усечени неки мањи долови. To су Лопатковићи, до међу терасом Селншћем (под селом Почивалима) и Планама, и већи до Тавник међу селима Паприцом и Трновцима. Оба се дода спуштају у Врутак.
Куће села Трноваца су на равни ниже Крижа; према западу је вода Паприца, која отиче кроз Тавник. У Страни међу Паприцом и Јазјенцем је село Падрица. Дужице су јужно од Трноваца, у страни десно од ушћа дола Лопатковића. Источно од Трноваца су Јасике, на благо нагнутој страни међу доловима Лопатковнћима и Сухим Потоком (изнад Врутка). Одавде настаје кратка коса на којој су Почивала, 150–200 м. испод Јасика, и чији се терасирани део под Почивалима зове Селишће.
Паприца и доњи део Трноваца носе воду с воде Паприце; горњи део носи с воде Шабановића; Дужице с воде Дужица, Почивала c Врутка, а Јасике лети с потока Сопота крај Јазјенца а зими с бунара крај кућа.
Земље и шуме.
Зирати, њиве и чаире, већином су под кућама. Зову се: Лопатковићи, Селишћа, Дужице, Равне Њиве, Граб, Овћине, Плане, .Јасике, Тукови, Паприца, Криж, Почивала. Испаша је по брдима Јелици, Блатима, Опеки и Малим Њивама, изнад села; све је то “тршља”.
Тип сeла и остали подаци.
У Паприци су раштркане куће муслимана: 3 Бркића, 2 Кумбара и 1 Мушија и 1 католика Вуковића. У Трновцима су куће разређене око два ћимена. Око горњег ћимена су 3 куће Мушија и 1 Ђина, а ниже њих две Дувњака—Маркића; Дувњаци су католици, а остали муслимани. Око доњег су ћимена: 2 куће Мушија, 1 Маркића и 1 Кумбара; Маркић је католик, а остали су муслимани. У Дужицама су по једна кућа католика Љоља и Човића; у Почивалима су такође све католици: 3 куће Шљива, 1 Маркића-Дувњака, 2 Дуспера и 2 Андрића. На Јасикама су 2 куће католика Шкордића и 1 Андрића. У три последња села су куће у чопорима. На Крижу је средњевековно гробље с 10 стећака. Неколико стећака је на њиви Страни под Паприцом. „Косјеров Камен“ се налази у бјелопољском удуду. То је висок стећак на малој хумци крај пута. Крај Бркића Гребља налазе се по њивама водоводни чункови од земље; водовод је ишао од Баџине Воде под Паприцама на Грабове. Крај самих Дужица било је село Лопатковићи; све је помрло, „ко љеса“, од „мубарећије“. У Авдије Мушије била су до скора тепсија и сан из тог села. Међу Барама (Буличићи) и Дужицама је Спахића. Гробље; то је кужно гробље, и у њега се више нико не копа.
У писаним се изворима помињу неки ранији становници овога села. Године 1728. помиње се Ахмет спахија син Хусејинов, у хуџету височког кадије Абдулах ефендије. У хуџету кадије Омер еф. помиње се 1748 Смаил-баша Хубо, а у сиџилу височког кадије 1810 године Мехмед син Ахметов. „Худа“ нема у Трновцима, нити се зна што о њима, као ни о Спахићима, Косјеру и Лопатковићима, о којима је сачувана успомена у топографским називима.
Оирекло становништва.
Муслимани:
-Мушије (6) веле да су потомци неког паше. Даље не знају ништа о свом пореклу. Један се огранак зове Халиловићи.
-Ђине (1) ce сматрају старинцима.
-Кумбаре (3) су старином из Ужица.
-Бркићи (3) су непознатог порекла.
Католици:
-Андрићи (3) су старннци и заједничког порекла c Андрићима у Булчићима.
-Љоље (1) су од Љоља у Биштрањима.
-Вуковићи или Милоши (а) су били раније у самим Трновцима. Старином су из Мандиног Села у Дувну, и род су с Дувњацима у Аљинићима.
-Дувњаци или Mapкићи (4) су дошли из Дувна још за турске владе.
-Шљиве (3) cy давно доселили из Дубошчице.
-Шкордићи (2) су старином из Бротња.
-Дуспери (2). Опширније о пореклу в. у опису Сутјеске.
-Човић (1) је доселио из Лучића пре 30 година.
Гробља.
Католици се копају на Борицу. Од муслимана, Бркићи су имали своје Бркића Гробље под Паприцама, али се сад и они копају у општем сеоском гробљу на Крижу.
ИЗВОР: Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)