Порекло становништва села Шошње, општина Високо. Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Положај насеља и воде.
Источну границу насеља чини Ријека, што извире у Кључу на Пољицу код Вареша. Код ушћа поточића Брезове Плане, граница оставља Ријеку и пење се на брдо Окриље (762 м.), што дели Шошње од Подвинаца на југу, затим силази y Луке, па на Маргиту и Стране и Шошањско Гробље, које дели од Долова; то је западна граница. Изнад гробља настаје Шошањска Страна, која чини северну границу тако да брег Градац остаје Шошњима, и онда се граница спушта низ Кадрин До у Ријеку.
Села овога насеља су раштркана, али већином на коси између Ријеке и потока Коришћака, који извире под Странама и тече кроз Луке, између Страна и Маргете са западне и Окриља с источне стране, у Подвиице. Коса почиње испод Шошањске Стране, од Громиле; најпре је седло Раван, онда брег Шошњи—Главице, па седло Пасја Њива и, најзад, Бријег и Окриље.
Најгорње је село Брце или Селимовићи; то је село у страни под Облозима и окренуто Ријеци. У Странама изнад Коришћана је село Коришћак. Изнад Страна су Јахића Долови на горњем оквиру Површнице. Главни је део насеља на брегу Шошњима; има кућа и на Пасјој Њиви.
Лево од Брцета или Селимовића је кратак до Надвода; c њим се под селом састаје дужи до Бара. Низ тај до отиче вода Студенац у Ријеку. Десно изнад села је страна Облози, под брдом Врховима, које допире до Кадрина Дола. Лево од Бара је главица Градина. Идући низ Ријеку, под Шошњима је страна Бућје, под шумом, поток Мочилци из Мочила, затим настаје шума Ивове Стијене до потока Брезове Плане.
Поток Коришћак, мало ниже од овога извора, састаје се с долом Крчевинама c леве стране; међу њима је брег Врбице с Гајем, а лево од Крчевина је коса Буковина. Испод ове косе су поменуте Луке.
Брце носи воду са Студенца; Шошњи с Грабовика, који такође отиче у Ријеку, Коришћак с Коришћака, а Шкордић (Јахића Долови) с Посидице у селу Доловима.
Земље и шуме.
Око Брцета су њиве и коснице: Подгајница, Громила, Бара и Загони; око Шошања Загони, Крћ, Раван, Врбице, Крћевина, Луке, Главице, Мочила и Страна. Шуме има преко Ријеке, у Рагодости, и Гајевима до Маргете. Ту је и сеоска испаша. Осим тога има и приватних мањих гајева.
Тип села и остали подаци.
На Брцету су у чопору 4 куће муслимана Селимовића; пета је на коси изнад осталих. У Јахића Доловима је 1 кућа католика Шкордића. На Коришћаку су по једна кућа католика Равлије и Мишковића. На Шошњима су у низу, поред пространог Ћимена: 2 куће Субаша, 1 Ћоле, 2 Равлија, 3 Мливића, и на Пасјој Њиви 2 Хасића; Равлије су католици, а остали муслимани.
Под путем, у самом селу Шошњима је веће средњевековно гробље. Стећци су разне величине, и обрасли у шуму. Село је страдало од куге. Тада су сви били на Брцету. Ту су, при копању, наилазили на зидове и вигањ. После куге, неки су избегли на Шошње.
Изумрли су муслимани Кице.
Порекло становништва.
Муслимани:
-Хасићи (2) чине један род с Хасићима у Буковику, одакле су и дошли још у турско време на купљену земљу. Иначе су старинци.
-Селимовићи (5) су старином из „неке друге земље“. Давно су дошли. Стајали су у Надаровићима у Подвинцима. Имају рода у Буковику.
-Мливићи (3) су старином c Горњих Биштрана, и у далеком су сродству с Алиспахићима. На Шошње су дошли после куге. Неки се зову Шипалићима. Ови Мливићи нису род Мливићима у Сутјешчици.
-Субаше (2). Доселио им је дед из Сарајева, где су им преци били „бичакчије“ (кожари).
-Ћоло (1) је доселио с Кокошчића још за турске владе.
Католици:
-Равлије (3) чине један род с Равлнјама у Трновцима и на Папратном. Старином су из Козице у Далмацији.
-Шкордић (1) је дошао из Јасика у Трновцима 1909 год.
-Мишковић (1) је дошао из Порјечана пре 60 година.
Гробља.
Католици се копају на Борицу у Трновцима, а муслимани имају три гробља: Субаше на Равни, Хасићи на Пасјој Њиви, а остали на Сјеверском.
ИЗВОР: Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)