Порекло становништва села Острља, oпштина Вареш. Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Положај насеља, комуникације и воде.
Славинска Ријека дели Острљу од насеља Шошања и Лучића. До Стара Селишћа дели од Славина на северу; тим долом отиче поток од врела Ждребана у поменуту реку. Уз тај до граница се пење на Сарачев Бријег па на Раскршће, које дели од Планинице. Са Раскршћа граница силази у Вучи Котац, па у Катин Поток, и иде овим потоком све до његова ушћа y Ријеку, до Саставака; тај поток дели од Радоњића на истоку. Раније је удуд био већи, и граница је, пошто је сишла у Катин Поток, прелазила на Крш, с Крша ишла косом низ. Лучевац на Језеро изнад Радоњића, па низ косу на Црвену Стијену под Радоњићима и онда потоком на саставне Славинске Ријеке и Катина Потока.
Од поменутог Раскршћа полази врло дугачка коса правца с.–ј.; веже за Славинску Планину, а продужава се између Славинске Ријеке и Катина Потока до саставака. Коса је врло уска а врло стрмих страна. Зове се Коса. Неједнаке је висине, и поједини јој се делови зову, идући од Раскршћа на југ. Најпре је место Драгаш, затим долази заравњени део косе Долићи и Стубо с којих се дижу Главичица и Брабоњак, а онда веће узвишење Фатово Гребље (1124 м.). Источна се страна косе зове Рагодост, а западна се дели на Окрет под шумом, Селишћа под њивама и Велике Шуме.
Село је високо у страни изнад Славинске Ријеке а под Фатовим Гребљем; десно Од кућа је долић Подбунар. Изнад села је извор Вода.
Земље и пуме.
Њиве и чаире су већином на Брду изнад села. На Брду су: Гувна, Бојишћа, Раван, Стубо, Мати-Селишћа, Нашума (Над-шума), Под Брдом и Под Бојишћа. Испод села су Селишћа и Раван. Под шумом су Рагодост, Окрет, Велике Шуме и Драгаш.
То је већином ситна шума, и служи као испаша Острљи и Шошњима. У Рагадости су делови: Пјешћанов До, Долња Коса, Први До, Коћарин. На Мати–селишћу је гај Бегановића.
Тип села и остали подаци.
У селу су 2 куће Лулића, 1 Бегановића и Ризвана или Ризвановића. У кући Ибре М. Ризвановића је и зет му Кећановић. Сем једне куће Лулића, све остале су у једном чопору.
На вису Фатовом Гребљу је средњевековно гробље с 11 стећака у облику паралелопипеда и високог и ниског саркофага. Окренути су у правцу сз.–ји. „Грчкога вакта“, њивице су крчене и сејане; ту је и Краљево Гувно; то је сада шума изнад села.
Прича се, да је село страдало од куге и да се Катин Поток прозвао по томе, што је у њему погинула нека Ката. У Башчи, накрај села, је неко старо муслиманско гробље; не зна се чије је и у њему се нико не сахрањује.
Порекло становништва.
У селу живе сами муслимани, и сви су дошли из других места. Поменуте старине су доказ да је овде било насеље и у средњем веку и у првим вековима турске управе, те су садашњи родови дошли можда у њега пошто је опустело. Зна се да су у Драгашу били неки Сарачи, и да се по њима зове Сарачев Бријег.
-Лулићи (2) су старинци; вероватно су и они дошли са Славина као и:
-Бегановићи (2), који су давно прешли са Славина, и сматрају се старинцима.
-Ризвановићи или Ризвани (10) су раније били у Пироманима, у Подвинцима, а на Острљу су прешли још пре куге.
-Кећановић је дошао у децембру 1918. на женовину; родом је из Бос. Петровца.
Сеоско је гробље код Воде.
ИЗВОР: Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)