Порекло становништва села Поријечани (у књизи Порјечани), oпштина Високо. Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Положај насеља, комуникације и воде.
Пут што иде косом Великом Шумом и Сјенокосом дели од Грачанице на југу, а пут што иде косом Проковићима дели од Богошића (Лужница). Шума и зирати Окромци на брду „Буће“ деле од Малих Трноваца на северу, „прљаче“ Трнове Долине и Петковаче деле од Грђевца на западу, а брег Рунца дели од Поклечића на југозападу.
„Из Сјенокоса Поток“ тече кроз село. На средини села тај се поток састаје с потоком Забрдаљем, који му долази с десне стране. Куће овога села су на косама између Сјенокоса и Забрдаља, те између Сјенокоса и дола Рова и по странама око потока; ове су куће на брегу Андрији десно од потока.
У селу су четири главне воде; не пресушују и све су близу. Зову се: Велика и Мала Вода, Врба и Стубла. Отичу у поток. Прича се да је кроз село раније текла река, и да су је људи на Руцима задржавали кожама. Веле, да је после ударила вода кроз земљу, и да зато у селу има много добрих извора.
Земље и шуме.
Изнад кућа су њиве Рови и Страна. Све су остале њиве испод кућа по странама и у равни око потока. Зову се Запланице, Криваче, Селишћа, Под Јасике, Загувнице, Пошљепаче. Руци (т. ј. Вруци, воде и земље), Долићи, Сопотови, Доца, Светигоре или Свете Горе, Мостине, Пошљаковице, Јеша, Сита и Приходе.
Око села су испаше Руница, Сјенокос, Мрча-до, Кобиљача или Кобилова Глава, Слијепче и Буће. Та су места под ситном шумом.
Тип села.
У селу су 5 кућа Шабановића–Ајдина, 4 Ганија, 5 Узуновића, 2 Бешлића, 2 Мујчиновића (с једним Ганићем), 1 Патка, 1 Муратовића–Узуновића, 1 Букића и 2 Салкића. Сви су муслимани. Осим две куће на Андрији, све остале образују једну групу кроз коју теку потоци.
Село се помиње два пута у сиџилу сарајевског муле 973 год. по хиџрету (1565/66) и то као „Поричани“. Међу осталим забележено је како Копузџи (свирач) Хасан држи један чифлук. На месту Андрији био је, све до светскога рата, велики стећак, под којим је, по предању, био сахрањен неки Андрија. Под селом су њиве Светогоре или Свете Горе, у страни десно од Порјечког Потока. Прича се, да је ту, док су били „Грци“, била црква, и да су на том месту ископаване паре, павте и сл.
Прича се још, да су у овом селу иза последње куге остали само једна жена и једно дете, али не њезино. А те су године ораси много родили, па су се њих двоје прехранили берући орахе.
Порекло становништва.
-Ганије или Ганићи (5) не знају ништа о свом пореклу. Из овога су села селили у Поклечиће, Загорницу, Моштре, Биштране. Чајно, Кокошчиће и др.
-Шабановићи или Ајдини (5) су сви један род и заједничког су порекла са Ајдинима у Арнаутовићима.
-Узуновићи (5) и Узуновић–Муратовић (1) не знају ништа о свом пореклу. По деду су се презивали и Бећировићи. Има их одсељених у Сарајеву и Власеници.
-Мујчиновићи (2) су такође непознатог порекла.
–Салкићи (2) су од Резаковића у Уворићима. Дошао им је отац пре 60 година.
-Бешлићи (2). Отац им је дошао из Грђевца пре окупације на женовину.
-Патак (1). Његов је отац дошао из Високог пре окупације на женовину.
-Букић (1) је дошао из Грђевца пред светски рат на женовину. „Село“ му је начинило кућу.
Гробље је на Лазама, на раскршћу путева за Подвиње, Порјечане и Смршницу.
ИЗВОР: Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)