Порекло становништва сел Лужница, oпштина Високо. Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Положај насеља, комуникације и воде.
Лужница представља благо заталасано побрђе са много брегова и долова око поља Лужнице. Насеље је између шуме Маргите на северу и западу, брега Хума на истоку и Града (чајанског) на југу. Од Порјечана и Биштрана дели Лужницу коса Проковићи, која веже за Град, па Текија иза Маргете, а од Трноваца Мраков Поток па Маргета, која веже за Хум, а Хум дели од Подвинаца. С Хума граница иде на Саставке, од Саставака уз поток Бијели Бријег на Проковиће.
Попреко преко Лужнице тече речица Лужница и крај ње води пут из Високог у Сутјеску. Лужница извире под селом Бијелим Пољем. Из Горње Лужнице долази поток Крушке; извире под Крушкама и тече кроз Баре. Кроз Богошиће току и саливају се у Лужницу, с десна: Жеров Поток, Јеловик и Бијели Бријег. Насупрот ушћу Јеловика је место Крвавац. Највећи су долови Лужница (леви) и Баре (десни) до Маргите, оба на левој страни речице. Између њих је коса Зировача—Бојре, која веже за брдо Радован изнад подвиначких Пиромана.
Села су раштркана. Село Лужница, у ужем смислу, је на брешчићу између долова Башчице и Маруше под Хумом. Богошићи су у страни између потока Јеловика и Бијелог Бријега, а под Пироманима. У Пољу су све куће у равни поред пута.
Поље носи воду са Стублине; Крвавац са своје Стублине, Лопар са потока Јеловика, Богошићи имају Корито, а Горња Лужница носи воду с Башчице.
Земље и шуме.
У селу су многи чаири и зирати, али доста њих припадају сељанима из других села. Око села, па и по селу је много шуме. На десној су страни ријеке зирати: Поље, Велика Њива, Бара, Брдаши, Лопар, Богошићи, Барица, Страна, Жега, Језеро, Крчевина и Бор. На левој су страни: Љубик, Крвавац, Ћоровина, Сабрина Страна, Маруша, Абова Њива, Селишће, Осредак, Ђипановица, Кљућ, Шешаире и Бор.
Око села има доста шуме: Јелавик или Јеловик, Раван, Коса, Шерин Поток, Смреке, Крвавац, Маргета, Крушке и Хум. Ту су и испаше.
Тип ссела и остали подаци.
У селу Лужници су 3 куће Танасића и 1 Вељанчића, на Маруши, десној страни дола Маруше, 1 кућа Стојановића, а под Хумом на Лиснику 1 кућа Босиљчића и, на крчевини, празна кућа Перановића. На месту Крвавцу је 1 кућа Дунђа. На десној страни Ријеке, у Пољу су крај пута: 1 кућа Станковића, 1 Лазаревића, 2 Мирковића и 2 Видићевића; на Лопару, изнад Поља, 1 кућа Ђукића. У Богошићима су 2 куће Перановића, 1 Ногића, 1 Стојановића и на Јеловику су по једна кућа Тоmчића и Коловића.
Абову Њиву је држао неки Вехаб из Високог, па се по њему прозвала. За Крвавац се вели да су се ту били потукли неки сватови, и с обе стране реке је старо муслиманско гробље. Ћоровина се зове по том, што ју је некада био купио некакав ћорав човек; пре куповања рекао је да ће је купити ако на њој има авдике. На Брдашима је живео неки Брдаш. Жега се раније звала Жежнице; можда се ту ћумур правио. Маруша је делом њива, а делом бара, по којој стока не може и не сме ићи. Прича се да је ту пропала девојка Мара–Маруша купећи сено.
Под Проковићима, крај Бијелог Бријега је место Клисаришће, и ту је „грчко гребље“. На Крвавцу је поменуто старо муслиманско гробље. На Текији је старо муслиманско гробље; и за њега веле да је сватовско.
У сиџилу сарајевског муле помиње се 1565/66 год. село Лужница у Височкој Нахији; тај се помен несумњиво односи на ово село. Тај податак и гробља доказују да је насеље старо, али нема више никога од тадашњег становништва. Као што предање вели, насеље је једном било постало „алилучина”. Ту су се онда населили муслимани Реповчићи из Коњица у Херцеговини. У Подвинцима је била џамија (ове џамије више нема), у којој су клањали ти Реповчићи и подвиначки муслимани; ту се сада чине дове. Реповчић се пасао златним пасом, и нико није смео клањати, док он не дође у џамију. Дотеривао је на храну по триста глава стоке од својих рођака у Херцеговини, па му све „покрепају“. Стога нису могли овде остати, и зато су се вратили у Коњиц. Стајали су у Сабриној Страни у Горњем Селу (Лужници). Вероватно су после њих били у Лужинци Спахићи и Мулахамидовићи.
Прича се, да је Лужница три пута продавана; последњи пут су је држали Мулахамидовићи. Спахићи су сада у Подвинцима. Од православних први је у Лужници купио нешто земље пок. Стјепан Масал, после њега Танасићи, па Марковићи и други, тако да данас у селу живе само православни. На Осретку су некада били Цигани. У мушкој су лози изумрли Лукићи, чијег рода има у Мракову.
Порекло становништва.
-Перановићи (2). Перановићима се зову по деду, а по оцу се зову Тришићима. Старином су из Херцеговине. Славе Ђурђевдан.
Ђукићи (1) су старином из Херцеговине. Род су им Ђукићи на Заложју. Славе Ђурђевдан.
-Видићевићи (2) су старином из Херцеговине. Славе Никољдан.
-Мирковићи (2) и Танасићи (3) су један род. Опширније у опису Подвинаца.
-Стојановићи (2). Опширније у опису Подвинаца.
-Станковићи (1) су старином из Предражића у Посавини (?), где још имају рода. Славе Лучиндан.
-Дунђе (1). Отац им је дошао пре окупације из Грачанице, где их још има. Славе Јовањдан.
-Ногићи (1) су старином из Крајине. Опширније у опису Вратнице и Подлугова.
-Коловић (1) је доселио из Лабравина пред светски рат. Слави Тројичнндан.
–Томчић (1) је доселио са Славина пре 10 година. Опширније у опису Славина.
-Лазаревић (1) је дошао пре 3 године са Славина. Има брата у Поткрају ког зову Пртваром, јер им је баба била од Пртвара на Бањеру. Опширније у опису Славица.
-Вељанчић (1) је дошао са Славина у кућу Танасића; „приженио се“.
Томчић, Лазаревићи Вељаичић су заједничког порекла.
Преко лета, за време пољских радова, у Лужници бораве Мартиновићи са Сеоца и Лазар Стојановић са Стрижева.
Док му је отац био жив, он је стално овде живео. Нису били подељени. Сада само преко лета, јер му је на Стрижеву „веће стање“.
Гробље је на Радовану. Има старих гробова, али су најстарији гробови с натписима из седамдесетих година прошлога века. Први је овде укопан неки од Несторовића, који су раније живели у Подвинцима.
ИЗВОР: Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)