Порекло становништва села Подвињци (у књизи Подвинци), oпштина Високо. Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Положај насеља, комуникације и воде.
Границе су овог великог насеља: од Грачанице на југозападу дели коса Лисица, од Брезе на југоистоку деле Црвена Земља, Биоке и Капа и пут Друм. Према Кокошчићима на североистоку граница прелази преко Равни и иде на Граб у Ријеци. Одавде граница иде уз Ријеку до Бабина Скока, па онда уз брдо Окриље, које дели од Шошања и Буковика, а од Лужнице на западу дели брдо Хум. Многобројна села овога насеља су око Подвиначке Ријеке или Ријеке, што долази из „планине“ и чији се горњи ток зове Славинским Потоком. У овом су насељу села: Горњи и Доњи Подвинци, До, Хоџићи, Халуге, Каљуни, Крчевина, Лазине, Надаровићи, Омербеговина, Пиромани, Ријека, Стругач, Рапци и Војићи. Под Капом, у долу Стругачу, постаје поток Стругачић, који се, под Кокошчићима, слива у Подвиначку Ријеку. У том је долу село Стругач. Лево од овог потока и Ријеке су косе Боруша, Гај и Главица. Пол њима су села, одозго на ниже: Хоџићи, Спахићи или Горњи Подвинци и Надаровићи, чије су куће у „пријеслону“ изнад уског поља, а изнад кућа је шума.
С Вртача под Капом долази поток Вртаче и тече између поменуте Главице (десно) и брда Врањаче (лево) у Ријеку. У страни под Врањачом, близу Ријеке је село Стојановића или Омербсговина. Лево од Врањаче је Пашалин До, затим једна кратка коса, па До. У Долу су села До и Доњи Подвинци, једно уз друго, али се обично Доњим Подвинцима зове цео део насеља на ниже од Пиромана, дакле онај деоуком живе само православни. Лево од Дола је коса Буковцем. За Буковцем је Слана Вода. Лево од овог дола је село Рапци, под брдом Лазом. На десној страни Ријеке је прво село Калуни или До. Село је с обе стране Дола под косом Лазинама, између Ријеке и Буковачког Потока. У Горњем Долу је Грозњичава или Гроњичава Вода и тече кроз До на Каљуне, те се слива у Ријеку код врела Топлице, узнад ушћа Стругачића. У страни под Лазином, идући низ Ријеку, а између два потока је село Лазине. Затим долази село Војићи, y страни изнад џамије. Десно од Урве је брдо и шума Маргита у најужем смислу. На Маргити је село Крчедина. Десно је до Плоче испод Барица; њим тече поток Барице. Под Крчевином, на Плочама, поток Барице и Буковачки Поток, који долази долом Урвом, заједнички се саливају у Ријеку. У страни, десно од Барица су Пиромани. Под Хумом су, у страни, Халуге. Под Халугама су долови Луке и Крчане Баре; на крају noследње је село Ријека.
У овом насељу има много извора, али се поједина села служе и водом из Ријеке. Хоџићи, Горњи Подвинци, Надаровићи и Стојановићи носе воду из Ријеке. Рапци носе с Чесме, која лети пресуши, и c Ријеке. У Долу је, изнад села, вода Студенац. Каљуни имају своју воду, као и Лазине. На Војићима је Корито, на Пироманима Јавор.
Земље и шуме.
На левој обали Ријеке су зирати: Стругач, Поткућнице, Улице, Ланишће, Пашалин До, Забрдишће, Поток, Ракита, Иловача, Рапци. На десној су страни зирати: Војићи, Лазине, Репишће, Завода, Хасина Њива, Макљен, Радова, Баре, Луке, Крчане Баре и Халуге.
Око села има много шума које служе, у исто време, и као испаше. На левој су страни Ријеке: Боруше, Гај, Главица, Винца, Врањача, Коса, Буковац и Баре; на десној су страни: Црни Врх, Лазина, Гај, Хум и Халуге.
Тип села и остали подаци.
Муслимани живе у селима око саставака Буковачког Потока и Ријеке,а у селима крај Ријеке а изнад саставака; православних је у тим селима мало, а муслимана нема никако у селима испод саставака. У Стругачу су 2 куће православних Ђурића или Михаиловића. У Хоџићима су 5 кућа Мухамедагића или Хоџића и 1 Захировића, у Спахићима 2 Јусића и 4 Спахића, а у Надаровићима 1 Спахића; сви су муслимани. У Стојановићима су 2 куће православних Стојановића. У Долу и у Доњим Подвинцима су 5 кућа Радосављевића и 1 Мирковића, а на Рапцима још 1 Мирковића; сви су православни. У Каљунима су 5 кућа Каљуна и 1 Фишека; муслимани су. На Лазини је 1 кућа муслимана Малановића c Алијагићем и Јусићем, а на Војићима 2 куће православних Тодоровића. На Плочама је, између Баричког и Буковачког Потока, 1 кућа муслимана Јусића, а на Крчевини или Раденићима 1 муслимана Спахића. У Пироманима су муслимани: 2 куће Зукана и 1 Мурта. Испод села је стрм одсек ка Ријеци. Под Хумом и Пироманима на Луци, крај реке је 1 кућа православних Видићевића. На Халугама су 2 куће Мирковића и на Ријеци 1 Ногића.
Шума између Подвинаца и Брезе зове се Винца; по њој је и насеље добило име. Пиромани су прозвани по неком Пироману, који је овде живео. Зна се и сада његов гроб с натписом; један ми је хоџа рекао да је тај гроб стар 200 год.У Рапцима или Врапцима (ретко се чује Врапци) су Шабића Врт и Захировића Лука; то су успомене на родове који су сада на Вјесолићима.
Код џамије су заједно старо „грчко“ и данашње муслиманско гробље. Прича се да је на Војићима, који су само 100 метара изнад џамије, била црква, а „прико косе тавница“. Сама џамијска зграда није стара, али је на том месту постојала џамија још пре 200 година. Била је још једна џамија под Пироманима. И сад се зна место где је био „харем“. Један старац православне вере, који је недавно умро, сећао се те џамије. „На Улица, под Међом ниже Омербеговине, било је „грчко гребље“. На неким местима добро су сачувани остаци калдрмисаиог пута што је ишао из Високог у Подвинце. Под Каљунима је, крај Ријеке, турбе једнога шехита. Прича се да су то била два брата Арапина, који су живели у Црвеној Стијени у Радоњићкој Ријеци. Један је сахрањен у овоме турбету, а други на месту Араповцу, око 20 минута уз Ријеку. По другом предању, био је само један Арапин, који је погинуо на Црвеној Стијени. Мртав је донео главу под пазухом до Арапова Греба или Араповца, и ту му је глава укопана, а труп му је дошао сам на место где је сада турбе.
Порекло становништва.
На Омербеговини су били бегови Соколовићи; сада су у Великим Трновцима. Имали су чардак и на Рапцима. Упашалином су Долу некада били Цигани. Изумрли су поменути Пиромани, а иселили Захировићи и Шабићи.
-Муслимани:
-Зукани или Зукановићи (2) су старинци. Раније су се звали Аличковићи.
–Спахићи (6) су раније живели у Лужници, а и у ЛужнИцу су били доселили, вероватно из Трноваца.
-Каљуни (5). „Шукундједи“ су им дошли из Неретве.
-Јусићи (4) су старином Поздеровићи. По оцу се зову Јусићи. Доселио им је дед из Титорића пре 80 год. на женовину.
-Мухамедагићи (5), који се зову још и Xoџићима, Имамовићима или Сарајлићима. Отац им је дошао пре 80 година на своју земљу.
-Мурто (1) је дошао из Ричице пре 30 год на купљену земљу.
-Фишеци (1) су дошли пре 30 година са Кокошчића, а у Кокошчиће им је дошао дед из Вареша.
-Захировићи (1) су дошли с Вјесолића пре 20 година.
-Алијагића (1) отац је дошао из Боснића у Мулићима.
Од Малановића нема мушкараца, него су му кћери биле удате за Јусића и Алијагића, и они су сада у тој кући.
Православни:
-Радосављевићи (5). Њихов прадед, Радосав Вуковић, доселио је из Херцеговине. Пок. Петар Радосављевић, ком је било 115 година кад је умро, причао је да је од куће бежао у Планиницу и да је том приликом од православних у Подвинцима остао само његов род. Славе Св. Саву.
-Тодоровићи или Тошићи (2) су заједничког порекла с Радићима у Балибеговићима.
-Стојановићи (2) у Подвинцима, Лужници и Кокошчићима су један род и старином су Несторовићи из Херцеговине. Доселио им је прадед. Славе Јовањдан.
-Ђурићи или Михаиловићи (2) су вероватно старином из Херцеговине. Славе Григоријевдан.
-Мирковићи (4) у Подвинцима, Ђорђићи и Танасићи у Лужници и Ђорћић у Добрињу су један род и старином из Херцеговине. Славе Св. Арханђела.
-Ногићи (1) су старином из Крајине. Опширније у опису Подлугова и Вратнице.
-Крајишник (1) је дошао с Пала, 1918, жени у кућу Видићевића, од којих у Подвинцима нема више мушкараца. Крајишников је дед дошао из Крајине; звао се Србо, па су се по њему звали и Србићима. Слави Никољдан.
Гробља.
Муслиманска су гробља на Радовану под Пироманима; код турбета се копају Мухамедагићи. а код џамије они за које се плати. Православни се копају уосоју Радована, у Лужници.
ИЗВОР: Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)