Poreklo prezimena, selo Lužnica (Visoko)

Poreklo stanovništva sel Lužnica, opština Visoko. Prema knjizi Milenka S. Filipovića „Visočka nahija“. Pripremio saradnik Porekla Milodan.

Položaj naselja, komunikacije i vode.

Lužnica predstavlja blago zatalasano pobrđe sa mnogo bregova i dolova oko polja Lužnice. Naselje je između šume Margite na severu i zapadu, brega Huma na istoku i Grada (čajanskog) na jugu. Od Porječana i Bištrana deli Lužnicu kosa Prokovići, koja veže za Grad, pa Tekija iza Margete, a od Trnovaca Mrakov Potok pa Margeta, koja veže za Hum, a Hum deli od Podvinaca. S Huma granica ide na Sastavke, od Sastavaka uz potok Bijeli Brijeg na Prokoviće.

Popreko preko Lužnice teče rečica Lužnica i kraj nje vodi put iz Visokog u Sutjesku. Lužnica izvire pod selom Bijelim Poljem. Iz Gornje Lužnice dolazi potok Kruške; izvire pod Kruškama i teče kroz Bare. Kroz Bogošiće toku i salivaju se u Lužnicu, s desna: Žerov Potok, Jelovik i Bijeli Brijeg. Nasuprot ušću Jelovika je mesto Krvavac. Najveći su dolovi Lužnica (levi) i Bare (desni) do Margite, oba na levoj strani rečice. Između njih je kosa Zirovača—Bojre, koja veže za brdo Radovan iznad podvinačkih Piromana.

Sela su raštrkana. Selo Lužnica, u užem smislu, je na breščiću između dolova Baščice i Maruše pod Humom. Bogošići su u strani između potoka Jelovika i Bijelog Brijega, a pod Piromanima. U Polju su sve kuće u ravni pored puta.

Polje nosi vodu sa Stubline; Krvavac sa svoje Stubline, Lopar sa potoka Jelovika, Bogošići imaju Korito, a Gornja Lužnica nosi vodu s Baščice.

Zemlje i šume.

U selu su mnogi čairi i zirati, ali dosta njih pripadaju seljanima iz drugih sela. Oko sela, pa i po selu je mnogo šume. Na desnoj su strani rijeke zirati: Polje, Velika Njiva, Bara, Brdaši, Lopar, Bogošići, Barica, Strana, Žega, Jezero, Krčevina i Bor. Na levoj su strani: Ljubik, Krvavac, Ćorovina, Sabrina Strana, Maruša, Abova Njiva, Selišće, Osredak, Đipanovica, Kljuć, Šešaire i Bor.

Oko sela ima dosta šume: Jelavik ili Jelovik, Ravan, Kosa, Šerin Potok, Smreke, Krvavac, Margeta, Kruške i Hum. Tu su i ispaše.

Tip ssela i ostali podaci.

U selu Lužnici su 3 kuće Tanasića i 1 Veljančića, na Maruši, desnoj strani dola Maruše, 1 kuća Stojanovića, a pod Humom na Lisniku 1 kuća Bosiljčića i, na krčevini, prazna kuća Peranovića. Na mestu Krvavcu je 1 kuća Dunđa. Na desnoj strani Rijeke, u Polju su kraj puta: 1 kuća Stankovića, 1 Lazarevića, 2 Mirkovića i 2 Vidićevića; na Loparu, iznad Polja, 1 kuća Đukića. U Bogošićima su 2 kuće Peranovića, 1 Nogića, 1 Stojanovića i na Jeloviku su po jedna kuća Tomčića i Kolovića.

Abovu Njivu je držao neki Vehab iz Visokog, pa se po njemu prozvala. Za Krvavac se veli da su se tu bili potukli neki svatovi, i s obe strane reke je staro muslimansko groblje. Ćorovina se zove po tom, što ju je nekada bio kupio nekakav ćorav čovek; pre kupovanja rekao je da će je kupiti ako na njoj ima avdike. Na Brdašima je živeo neki Brdaš. Žega se ranije zvala Žežnice; možda se tu ćumur pravio. Maruša je delom njiva, a delom bara, po kojoj stoka ne može i ne sme ići. Priča se da je tu propala devojka Mara–Maruša kupeći seno.

Pod Prokovićima, kraj Bijelog Brijega je mesto Klisarišće, i tu je „grčko greblje“. Na Krvavcu je pomenuto staro muslimansko groblje. Na Tekiji je staro muslimansko groblje; i za njega vele da je svatovsko.

U sidžilu sarajevskog mule pominje se 1565/66 god. selo Lužnica u Visočkoj Nahiji; taj se pomen nesumnjivo odnosi na ovo selo. Taj podatak i groblja dokazuju da je naselje staro, ali nema više nikoga od tadašnjeg stanovništva. Kao što predanje veli, naselje je jednom bilo postalo „alilučina”. Tu su se onda naselili muslimani Repovčići iz Konjica u Hercegovini. U Podvincima je bila džamija (ove džamije više nema), u kojoj su klanjali ti Repovčići i podvinački muslimani; tu se sada čine dove. Repovčić se pasao zlatnim pasom, i niko nije smeo klanjati, dok on ne dođe u džamiju. Doterivao je na hranu po trista glava stoke od svojih rođaka u Hercegovini, pa mu sve „pokrepaju“. Stoga nisu mogli ovde ostati, i zato su se vratili u Konjic. Stajali su u Sabrinoj Strani u Gornjem Selu (Lužnici). Verovatno su posle njih bili u Lužinci Spahići i Mulahamidovići.

Priča se, da je Lužnica tri puta prodavana; poslednji put su je držali Mulahamidovići. Spahići su sada u Podvincima. Od pravoslavnih prvi je u Lužnici kupio nešto zemlje pok. Stjepan Masal, posle njega Tanasići, pa Markovići i drugi, tako da danas u selu žive samo pravoslavni. Na Osretku su nekada bili Cigani. U muškoj su lozi izumrli Lukići, čijeg roda ima u Mrakovu.

Poreklo stanovništva.

-Peranovići (2). Peranovićima se zovu po dedu, a po ocu se zovu Trišićima. Starinom su iz Hercegovine. Slave Đurđevdan.

Đukići (1) su starinom iz Hercegovine. Rod su im Đukići na Založju. Slave Đurđevdan.

-Vidićevići (2) su starinom iz Hercegovine. Slave Nikoljdan.

-Mirkovići (2) i Tanasići (3) su jedan rod. Opširnije u opisu Podvinaca.

-Stojanovići (2). Opširnije u opisu Podvinaca.

-Stankovići (1) su starinom iz Predražića u Posavini (?), gde još imaju roda. Slave Lučindan.

-Dunđe (1). Otac im je došao pre okupacije iz Gračanice, gde ih još ima. Slave Jovanjdan.

-Nogići (1) su starinom iz Krajine. Opširnije u opisu Vratnice i Podlugova.

-Kolović (1) je doselio iz Labravina pred svetski rat. Slavi Trojičnndan.

–Tomčić (1) je doselio sa Slavina pre 10 godina. Opširnije u opisu Slavina.

-Lazarević (1) je došao pre 3 godine sa Slavina. Ima brata u Potkraju kog zovu Prtvarom, jer im je baba bila od Prtvara na Banjeru. Opširnije u opisu Slavica.

-Veljančić (1) je došao sa Slavina u kuću Tanasića; „priženio se“.

Tomčić, Lazarevići Veljaičić su zajedničkog porekla.

Preko leta, za vreme poljskih radova, u Lužnici borave Martinovići sa Seoca i Lazar Stojanović sa Striževa.

Dok mu je otac bio živ, on je stalno ovde živeo. Nisu bili podeljeni. Sada samo preko leta, jer mu je na Striževu „veće stanje“.

Groblje je na Radovanu. Ima starih grobova, ali su najstariji grobovi s natpisima iz sedamdesetih godina prošloga veka. Prvi je ovde ukopan neki od Nestorovića, koji su ranije živeli u Podvincima.

IZVOR: Prema knjizi Milenka S. Filipovića „Visočka nahija“. Pripremio saradnik Porekla Milodan.