Порекло презимена, село Скопарановићи (Високо)

Порекло становништва села Cкопарановићи, oпштина Високо. Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Положај насеља, комуникације и воде.

У овом су насељу села Скопарановићи, Бојишћа, Грабови, Чифлук, Мишотићи и Влаховићи. Са Слапницом, која је на северу, Скопарановићи граниче на Голом Брду; западна граница према Уповцу спушта се c Голог Брда на Долове и на брдо Стјеницу, па на саставке над Грћевцем, који је на југу. Медине деле од Прхова на истоку, а Језера и Стране од Порјечана.

Села су по странама и доловима око потока Краљевца, који постаје од Потока од Округлице што „извера“ у Буковику и од потока Хендека. Сами Скопарановићи су у страни Средњег Брда, а између Потока од Округлице и Хендека. Села Бојишћа и Грабови су десно, на коси Бојишћа—Грабови. На ниже, иза шуме Лазине је до Надгаје, којим тече Поток од Надгаја, лева притота Краљевца; у том су долу, између Језера и Лазине, Влаховићи. Насупрот Влаховићима, на десној обали Краљевца су Мишотићи. Најдоње је село Чифлук, у Странама међу саставцима Краљевца и Точила.

Скопарановићи носе воду из Шљивика у Хендецима и с корита Вулице, која лети пресуши. Бојишћа носе воду c Буковика. Мишотићи, Влаховићи и Чифлук имају по једну стубљу.

Земље и шуме.

Зирати су већином по странама и, мање, по доловима. Зову се: Глоговик, Погорелице, До, Дужице, Старе Куће, Брца, Бијелчина, Мехтуф, Селишћа, Махала и Совљак.

По Глоговику, Подубачама и Орућевој Њиви изнад села. има ситне шуме. Служе и за испашу. Праве шуме има на Лазини. По окрајцима њива има доста шумског дрвећа, остатака од некадашњих шума.

Тип села.

Села су раштркана, а и куће у њима. У Скопарановићима су 2 куће Љепића, 1 Порча и 1 Ганија. На Бојишћима су 2 куће Буква и 1 Агановића, а на Грабовима 1 Џанана и 1 Суљ(к)ића. У Мишотићима је 1 кућа Суљића. Сви поменути су муслимани. У Влаховићима су по једна кућа Ђурића, Павловића и Јевтића, а на Чифлуку или Махали 3 Павловића. Стари су људи причали да је краљ боравио на месту Краљевцу под селом. На Подубачама, на Брду према Слапници је „грчко гребље“. Под Скопарачовнћима је место Старе Куће. Ту је „у вакат“ било муслиманско село, које је обамрло од „мубарећије“. Гробље тог села је у Подубачама; то је „Старо Гребље“.

Порекло становништва.

Муслимани:

-Суљићи (2) су старинци. Из Мишотића су селили на Бојишћа и на Уповац. Зову се и Џафићи.

-Лепићи (2) су старином Бајтаревићи с Поклечића. Некакав њихов „дед“ био се оженио из Лепенице, и одатле им назив Лепићи.

-Порча (1) је дошао с Грђевца пре окупације.

-Ганија (1) је дошао с Порјечана.

-Агановић (1) је дошао за време рата из Бузића на женовину.

-Џанан (1) је непознатог порекла.

Православни:

-Јевтићи су дошли из Горњег Моштра. Оставши сироти, дошли су ујаку Станку Павловићу на Брдо и, доцније, прешли у Влаховиће.

-Павловићи (4) cy старином из Крајине. Славе Св. Ђорђа, а један се заветовао и прислужује Св. Николу.

-Ђурићи (1) је од  Ђурића на Бијелим Водама. Био је у Најму код Суботића у Грђевцу, и стално се настанио у Влаховићима око 1910 год.

Гробља.

Муслимани се копају у Грђевцу и на Подубачама, а православни у гробљу „виш Бузић“.

ИЗВОР: Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан.