Порекло презимена, село Добриње (Високо)

Порекло становништва села Добриње, општина Високо. Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Положај насеља, комуникације и воде.

Према Гори на северу граница полази од Босне уз леву страну дола Вишња, па на Јагодњак, Рудни Бријег, Смрчевице и Пријеке Њиве. Од Уповца на истоку дели коса Комини—Средњи Рат—Велика Њива, која се завршава Крижем и Стијеном. Босна дели од Бузића и Сеоче. Средином овако ограниченог насеља тече Добрињски Поток. Главно је врело Добрињског Потока Пијеска у Лукама, изнад села, а под Коминима. Са коса долази више мањих поточића, који лети пресуше. Лети пресуши и Поток из Црниша; постаје од врела Црниша на истоименом брду између долине Добрињског Потока и дола Вишња, и тече долом Думачама у Босну.

Десно је од Добрињског Потока мање брдо Градац (врх у Црнишу) а десно од Граца до потока Змајавице, који тече само уз кише. У врху овога дола је равница Завидовића.

Од ушћа Добрињског Потока па до места Граба под Црнишем Босна чини један меандар. Главни је део насеља око ушћа Добрињског Потока.

Доње Село носи воду с Чесме под железничком пругом; Османбеговићи са Огуденца изнад села и с Потока; на Граду је вода под кућама. Има и бунарева.

Земље и шуме.

Зирати су већином у пољу. Изнад села, уз поток су: Луке, Лијеске, Калини, Клини До, Баре, Добрњац, Буковина, Граб, Селишће, Поратак и Виноград. Испаше су по помињатим брдима и косама изнад села, које су већином под ситном шумом.

На левој страни Добрињског Потока, а под Великом Њивом су Куртићи. У Куртићима су џамија и 1 кућа православних Љепића, 2 муслимана Крехића, 1 прав. Ћећа и 1 муслимана Ризвановића, а за Стијеном 1 кућа прав. Батића. На десној обали Добрињског Потока, а на левој Змајевице су Хаџићи, у страни под Грацем; сматрају се делом Куртића, јер их само поток раставља, и ту су 2 куће муслимана Зилића. На десној су страни и Османовићи и Махала. Османбеговићи су у страни под Црнишем, а Махала око 150 метара испод њих. У овим су селима само православни. У Османбеговићима су по једна кућа Попића, Ботића, Маркановића и Ђорђића, а у Махали 2 Гаврића, 1 Матића, 1 Стојановића и 1 Ботића. На Грабу под Буковином, под брдом Црнишем, је 1 кућа муслимана Креха, изнад њега, у страни, 1 католика Катане, а на Јавном Долу, према Гори, 1 католика Шуњића, и на Рудном Бријегу 1 католика Андрића.

Старине у селу.

У Добрињу има крај пута неколико стећака; познају се и гробови без стећака. У турско је доба ишла кроз село калдрма за Зеницу. За воду Змајевицу верују да је у њу падао змај, а за Градац веле да је ту био град. Прича се да је на врху Завидоваћи био град Стјепана Завида, и да има остатака од зграда, али да је све зарасло у шуму. Још се прича да је град био везан путем преко Рудног Бријега са главним путем долином Босне.

Добриње се помиње у сиџилу сарајевског муле 1566. год. Неки Малкол син Ферхатов из Добриња код Високог изјавио је, да продаје своје имање у селу Доњој Равни, Бакулића баштину са шумом, шикаром, ливадом и башчама и земљу војводе Ферхата т. зв. Милутинову баштину, Газији сину Турханову за 2500 акчи, и са знањем спахије Первана сина Абдулахова. У околини Високог нема више села које би се звало Доња Раван.

По народном предању у селу су раније живели само муслимани. У Горњем Селу били су „Османбези“, и зато се село зове Османбеговићи. Кад су они изумрли, њихово је имање допало Тахмишчијама из Сарајева, који су ту населили кметове. У Куртићима су били муслимани Курте. Осим ових били су и муслимани Љупе. Били су толико богати, да су се тукли халвом. Куће су им биле у Махали или Доњем Селу. Испродавали су земље и помрли. Тахмишчије су покуповали њихове земље, и као аге су били врло добри. На Лукама изнад села било је циганско село са седам колиба. Ти су Цигани за време рата иселили у Папратницу и у Високо.

Порекло становништва.

Православни:

-Попићи (1) су од Попића у Балибеговићима.

-Ботићи (3) су старином од Рисна у Боки. Одатле им је кренуо прадед, који је био терзија, у Сарајево, па у Кралупе. У Кралупима се оженио од Кувача, ањегови синови Марко и Трифко прешли су пре 80 год. на Добрињу. Славе Ђурђиц.

-Љепићи (1) су од Љепића у Малом Чајну.

-Стојановићи (1) су старином Тодоровићи из Дувна. Дед им је дошао најпре у Подстиње, из Подстиња у Горане, па онда у Добриње. Раније су славили Михољдан, а сада славе Ђурђевдан.

–Гаврићи (2) су старином Растовци из Крајине, од Петровца. Њихов дед, Симо Растовац, убио је у завичају некога и побегао „у Босну“. Била је гладна година и убио је човека због голубијег јајета. Да заметне траг, сам се прозвао Гавром. Славе Јовањдан.

–Ђорђић (1). Довела га je мати из Подвинаца, кад се овамо преудала. Слави Аранђеловдан.

-Ћеће (1) су старином Милановићи из Крајине. Славе-Никољдан.

-Маркановић (1) је род с Маркановићем у Лијешеви.

-Матићи (1) су старином из Корче код Тарчина а даљом су старином из Херцеговине. Звали су се Ваваћи, па после Шиници, али се већ дед звао Матићем. Отац им је доселио пре 35 година у Лијешеву, а они су прешли 1914 на Добриње. Славе Ђурђевдан.

Муслимани:

-Зилићи (2) су непознатог порекла.

-Крехе (3) су такође непознатог порекла.

-Ризвановићи (1). Отац им је ходао по најму; у овом се селу оженио и „ватанио“. Рођаци су му Ризвановићи „у Мокронога“,

Католици:

-Шуњић (1) је старином од Фојнице, и доселио је пре окупације.

-Андрић (1) је од Аидрића на Гори.

-Катани (1) је дошао пре три године с Брестовска. Дед му је добио тај надимак, а право му је презиме било Коншо.

Гробља.

Муслиманско је гробље код џамије. Православно је гробље у Бузићима. Отворено је у првој половини 19. века, када је ту сахрањен слуга Буза, који је био један од првих православних досељеника.

ИЗВОР: Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан.