Порекло становништва села Велико Чајно, општина Високо. Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Положај насеља, комуникације и воде.
Село је на десној страни Ријеке. Од Малог Чајна га дели коса Град и Пајина Глава, која веже за косу Проковића, а од Ковачића Равно Брдо. Сеоске куће су већином на тераси релативне висине 50—60 м.
У селу je бунар, а на крај села је Пајина Вода. Има и мањих извора. Између села и Града тече Чајански Поток; извире под Трновцима а салива се у Горушу.
Земље и шуме.
Земље за обрађивање су већином изнад кућа. Места на којима су њиве зову се: Наткуће, Демивовци, Блажице, Селишћа, Поцрвенике, Запоточје, Гувнишћа, Храстови (сада нема храстова), Поткуће, Диоци, Пајина Вода, Махале, Лаптови, Равне, Ресинци. Ситне шуме има по Граду; тоје мера. Испаша је на Граду, Краљеву Гувну поред Града, у Широком и Поповом Долу.
На доњој ивици терасе је Доње Село или Доња Махала. Ту су 2 куће Спахића, 2 Бегића, 1 Агетовића, 1 Ганија, 2 Ковача, 2 Трака, 2 Церића, 2 Мурта и 1 Алића, а према Граду, на Гувнишћима, је још 1 кућа Алића и на Згону 1 Танасића.
Под Градом, у Попову Долу, има кућа Саве Кокоруша из Малог Чајна. У Горњем Селу или Махала, око 500 корака изнад Доњег, су 4 куће Хаиловаца, 2 Гачана, 1 Ахмића, 2 Прелића, 1 Хасића, 1 Агетовића, 2 Каплана, а под селом су крај цесте, 2 куће Чађа, а ниже њих је место Ватаца, где су кафане Прелића и Хусића из Смршнице. Између тих кафана и кућа Чађа је кафана Салихспахића и ковачница једног Циганина из М. Чајна.
На крају поменуте косе Града, врло стрме и уске, има остатака неког старог града или куле. Прича се да је овде био бан, док је у Бобовцу био краљ Томаш; да је краљ Томаш био католик и да је била католичка црква на левој обали Грачанице. Неки веле да се град звао Мљечан (а височки Леђан) и за ова места вежу песму о Змији Младожењи. Под Градом је њива Грачаница са „грчким гребљем“ (в. опис М. Чајна). Прича се још да су на Селишћима и у Махалама била раније села, па на њих „ударио помор“ (куга).
Порекло становништва.
У селу живе већином муслимани.
Старинцима — „стојници“ — сматрају се:
–Спахићи или Салихспахића (2), Бегићи (2), Мурте (2), Ковачи (2) и Ахмићи (1).
-Салихспахића дед, Салих Хоџић, био је спахија и држао је кao тимар део Грачанице и П0двинаца.
-Траке (2) су старином Хаџи Кадрићи из Високог.
-Брадић (1) је доселио пре 4 године из Грђеваца на женовину.
-Хаиловци (4) зову се и (Х) Орозовићи, Хорози и Кецановићи. Давно су се доселили из Хаиле или Хаилова.
-Xacић (1) је доселио из Бузљћа пре окупације.
-Агетовићи (2) су преселили из Унорнћа.
-Гачани (2) су доселили пре окупације из Гацка.
-Прелићи (3) су доселили пре 20 год. из Високог а старином су из Сарајева.
-Ганија (1). Отац му је дошао пре окупације из Порјечана на купљену земљу.
-Каплани (2) су прешли из Смршнице уз окупацију. Има их још у Смршници.
-Алићи (2) су старином из Ужица.
-Церићи или Алићи (2) су од Алића на Халуновићима.
Од православних у селу живе:
-Чађе (2) су старином Кисићи из Херцеговине. Има их у М. Чајну.
-Танасић (1) је старином из Херцеговине. Истог су порекла и Мирковићи у Лужници. Овамо је доселио из Подвинаца пре окупације. Слави Аранђеловдан.
Гробља.
Православни се копају у гробљу у М. Чајну а муслиманско је гробље у Г. Селу до Лаптова. У том гробљу има старих, шехитских, гробова.
ИЗВОР: Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)