Порекло презимена, село Смршница (Високо)

Порекло становништва села Смршница, општина Високо. Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Положај насеља, комуникације и воде.

Ово насеље чине села Смршница и Лазе. Насеље је у брду, заклоњено и од других села растављено косама Буквом, Миљевцем, Лазама, Маслићима и Проковићима. Куће на Лазама су на самој коси, а у Смршници по присојним странама.

Воду доносе са Стублине поред сеоског пута. Изнад села је Хајрина Вода; отиче као поток који се под селом састаје с једним мањим што долази испод кућа Карамехића. Између потока је коса Брезовац. Лазе носе воду из Подвиња.

Земље и шуме.

У самој Смршници њиве су мањим делом изнад кућа а већим испод села по странама око потока. Зову се: Крчевине, Наткуће, Страна, Долина, Селишће, Дуге Њиве, Зарамке, Закућа, Делићи, Поткућница, Подвиница, Заклопаче, Дењчевине, Баре, Вина. Коснице су у потоку. Шуме су по странама око села: Проковићи, Осој, Маслићи, Кобиља Глава, Брезовац, Шумица, Лазе, Миљевац. То је већином ситна и државна шума. Приватне, праве шуме, букових гајева има на Брезовцу, Кућевцу и Храстнку. Сеоска испаша су Проковићи.

Тип села.

У Смршници су, у страни поред пута и у чопору, 5 кућа Хусића и 1 изнад чопора, 1 Бешлагића, 1 Каплана и 5 Дедића. То је Горња Смршница. Испод Г. Смршнице, у десно су Корићи где су 2 летње куће Карамехића из Високог и под Главицом, у Д. Смршници, су 2 куће Трака. Од Г. Смршнице, у лево, поред пута за Чајно је 1 кућа Панића. На коси изнад Смршнице су Лазе; ту су 2 куће Буква. Село је, дакле, разбијеног типа.

На Лазама је старо муслиманско гробље; у њему се сада копају само Букве, к0ји су досељени. По предању, на Лазама је раније било 7 кућа и кад је била „мубарећија“, све је опустело. Били су муслимани и од њих је то гробље. Можда се на њих или неке доцније муслимане односе помени муслимана из Лаза у сиџилу височког кадије 1811 год. У самој Г. Смршници биле су, како се прича, само три куће: Бешлагића, Ђилга и Дедића. Доње Гробље у Смршници је од фета. Више Хајрине Воде је старо Ђилгино Гребље. Ово село се помиње још у XVI веку. У сиџилу сарајевског муле за 973. год. (1565/66) помиње се село Корићи са махалама Подвинцима и Подбаном.У Подбану се помиње Оруч Дурнусов син, а у селу (није јасно из које махале) Гашпар син Павлов, Стјепан син Мартинов, Ловрен син Ђурђев и Бартол син Михаљев. Овај податак доказује, да је још тада било католика у Смршници.

У Корићима и сада има Селиште, а Подваљ и Подвиици су свакако данашња места Подвиница и Подвањ (њива); разлике треба приписати турској транскрипцији или можда и променама у изговарању. Смршница се помиње и 1769. у летопису сутјешког манастира.

„Искорјенили су се“ Ђилге. Где су сада Панићи седео је неки Никуш.

Порекло становништва.

-Бешлагићи (1) су старинци.

-Дедићи (5) су такође старинци.

-Хусићи (6) су се раније звали Тире и били где су сада Траке. Старинци су. Предак им Хусо купи пре 100 год. кућу у Г. Смршници. Раније су много страдали од куге. До пре 20—25 год. сви су још били у једној кући.

-Траке (2) су доселили пре Буква из Порјечаиа на женовину.

-Каплан (1) је старином из Чајна. Раније је стајао у Корићима, где су Карамехићи.

-Букве (2) су доселили пре 60 год. из Малих Трноваца на крчевину.

Под једним кровом у Смршници живе православне задруге Панића и Благојевића–Спасојевића.

-Панићи (1) су старином Јанковићи из Врбљани у Крајини. Доселио им је дед Пане пре окупације. Кад је био башалук, његов брат убио је Турчина, па је и он бежао од освете. Најпре се населио на Џиндићима, па су доцније прешли на Смршницу. Он је имао кћерку Стану, удату за Мићу Благојевића на Лисову, и она је с њим имала сина Ристу. Пошто јој је умро муж, она се уда за Лазара Спасојевића у Смршницу, а преведе собом и браћу, која су била остала без оца. Панићи славе Никољдан.

-Благојевићи (1) су исти род као и Зекановићи–Мићановићи у Лисову, а старином су из Крајине. Једну задругу сњима чине:

-Спасојевићи, што је дошло услед удаје Стане, удовице Миће Благојевића за Лазара Спасојевића. Спасојевићи славе Никољдан, а Благојевићи Ђурђевдан. Спасојевићи су такође старином из Крајине; раније су били на Џиндићима.

Гробља.

Осим поменутих гробаља, муслимани имају и ново гробље у Маслићима. Православни се копају у Боснићима.

ИЗВОР: Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан.