Poreklo stanovništva sela Smršnica, opština Visoko. Prema knjizi Milenka S. Filipovića „Visočka nahija“. Pripremio saradnik Porekla Milodan.
Položaj naselja, komunikacije i vode.
Ovo naselje čine sela Smršnica i Laze. Naselje je u brdu, zaklonjeno i od drugih sela rastavljeno kosama Bukvom, Miljevcem, Lazama, Maslićima i Prokovićima. Kuće na Lazama su na samoj kosi, a u Smršnici po prisojnim stranama.
Vodu donose sa Stubline pored seoskog puta. Iznad sela je Hajrina Voda; otiče kao potok koji se pod selom sastaje s jednim manjim što dolazi ispod kuća Karamehića. Između potoka je kosa Brezovac. Laze nose vodu iz Podvinja.
Zemlje i šume.
U samoj Smršnici njive su manjim delom iznad kuća a većim ispod sela po stranama oko potoka. Zovu se: Krčevine, Natkuće, Strana, Dolina, Selišće, Duge Njive, Zaramke, Zakuća, Delići, Potkućnica, Podvinica, Zaklopače, Denjčevine, Bare, Vina. Kosnice su u potoku. Šume su po stranama oko sela: Prokovići, Osoj, Maslići, Kobilja Glava, Brezovac, Šumica, Laze, Miljevac. To je većinom sitna i državna šuma. Privatne, prave šume, bukovih gajeva ima na Brezovcu, Kućevcu i Hrastnku. Seoska ispaša su Prokovići.
Tip sela.
U Smršnici su, u strani pored puta i u čoporu, 5 kuća Husića i 1 iznad čopora, 1 Bešlagića, 1 Kaplana i 5 Dedića. To je Gornja Smršnica. Ispod G. Smršnice, u desno su Korići gde su 2 letnje kuće Karamehića iz Visokog i pod Glavicom, u D. Smršnici, su 2 kuće Traka. Od G. Smršnice, u levo, pored puta za Čajno je 1 kuća Panića. Na kosi iznad Smršnice su Laze; tu su 2 kuće Bukva. Selo je, dakle, razbijenog tipa.
Na Lazama je staro muslimansko groblje; u njemu se sada kopaju samo Bukve, k0ji su doseljeni. Po predanju, na Lazama je ranije bilo 7 kuća i kad je bila „mubarećija“, sve je opustelo. Bili su muslimani i od njih je to groblje. Možda se na njih ili neke docnije muslimane odnose pomeni muslimana iz Laza u sidžilu visočkog kadije 1811 god. U samoj G. Smršnici bile su, kako se priča, samo tri kuće: Bešlagića, Đilga i Dedića. Donje Groblje u Smršnici je od feta. Više Hajrine Vode je staro Đilgino Greblje. Ovo selo se pominje još u XVI veku. U sidžilu sarajevskog mule za 973. god. (1565/66) pominje se selo Korići sa mahalama Podvincima i Podbanom.U Podbanu se pominje Oruč Durnusov sin, a u selu (nije jasno iz koje mahale) Gašpar sin Pavlov, Stjepan sin Martinov, Lovren sin Đurđev i Bartol sin Mihaljev. Ovaj podatak dokazuje, da je još tada bilo katolika u Smršnici.
U Korićima i sada ima Selište, a Podvalj i Podviici su svakako današnja mesta Podvinica i Podvanj (njiva); razlike treba pripisati turskoj transkripciji ili možda i promenama u izgovaranju. Smršnica se pominje i 1769. u letopisu sutješkog manastira.
„Iskorjenili su se“ Đilge. Gde su sada Panići sedeo je neki Nikuš.
Poreklo stanovništva.
-Bešlagići (1) su starinci.
-Dedići (5) su takođe starinci.
-Husići (6) su se ranije zvali Tire i bili gde su sada Trake. Starinci su. Predak im Huso kupi pre 100 god. kuću u G. Smršnici. Ranije su mnogo stradali od kuge. Do pre 20—25 god. svi su još bili u jednoj kući.
-Trake (2) su doselili pre Bukva iz Porječaia na ženovinu.
-Kaplan (1) je starinom iz Čajna. Ranije je stajao u Korićima, gde su Karamehići.
-Bukve (2) su doselili pre 60 god. iz Malih Trnovaca na krčevinu.
Pod jednim krovom u Smršnici žive pravoslavne zadruge Panića i Blagojevića–Spasojevića.
-Panići (1) su starinom Jankovići iz Vrbljani u Krajini. Doselio im je ded Pane pre okupacije. Kad je bio bašaluk, njegov brat ubio je Turčina, pa je i on bežao od osvete. Najpre se naselio na Džindićima, pa su docnije prešli na Smršnicu. On je imao kćerku Stanu, udatu za Miću Blagojevića na Lisovu, i ona je s njim imala sina Ristu. Pošto joj je umro muž, ona se uda za Lazara Spasojevića u Smršnicu, a prevede sobom i braću, koja su bila ostala bez oca. Panići slave Nikoljdan.
-Blagojevići (1) su isti rod kao i Zekanovići–Mićanovići u Lisovu, a starinom su iz Krajine. Jednu zadrugu snjima čine:
-Spasojevići, što je došlo usled udaje Stane, udovice Miće Blagojevića za Lazara Spasojevića. Spasojevići slave Nikoljdan, a Blagojevići Đurđevdan. Spasojevići su takođe starinom iz Krajine; ranije su bili na Džindićima.
Groblja.
Osim pomenutih grobalja, muslimani imaju i novo groblje u Maslićima. Pravoslavni se kopaju u Bosnićima.
IZVOR: Prema knjizi Milenka S. Filipovića „Visočka nahija“. Pripremio saradnik Porekla Milodan.
Komentari (0)