Порекло презимена, село Кујавче (Какањ)

17. јун 2023.

коментара: 0

Порекло становништва насеља Кујавче, општина Какањ. Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Положај насеља и воде.

Гај или Вратоловац дели Кујавче од Папратнице, Врана oд Копривнице, а Кујавачка Коса од Јавора. Насеље је у долу, између брда Враце и Гаја; куће су у присоју на левој страни дола. Долом тече Поток, што постаје изнад села од чесме Барице.

Село носи воду с Барица и са Сеоске Воде.

Земље и шуме.

Зиратна је земља по странама око села и у пољу поред Босне. Њиве се зову: Брдо, Брегово Село, Борови. Селишће, Крћ, Поље и Луке. Испаша и шума су по Гају и Врани.

Остали подаци о селу.

Горњи део села су Хамићи с 3 куће Силајџија, 2 Хруста, 1 Бркића, 2 Мандра и Тука. Сто метара ниже од Хамића је Кујавче, и ту су: 3 куће Хруста и Захировића. Сви су муслимани. У Пољу су 1 кућа Талића (мусл.), у горњем делу поља, и 1 кућа Шекерија (кат.) на Бањевцу, на крају поља и десно од потока Крушчика што долази с Вране.

Прича се, да је на коси Брегову Селу било село које се звало Брегово Село (чују се подједнако често и називи Брегово и Бргово Село). Сељаци знају да је у селу била и мубарећија (куга).

Порекло становништва.

Хрусте (5) су старинци.

Захировићи (3) су старинци.

Бркићи (1) су старинци.

Силајџије (3) чине један род са Силајџијама на Себињу. Вероватно су старином из Видуше.

Мандре (2) су доселили из Папратнице. Род су с Мандрама у Високом.

Палић (1) је дошао 1914 као мухаџија из Ћурева код Фоче.

Тука (1) је дошао пре три године из Видуше на женовину.

Католици:

Шекерије су стали на једног абнормалног мушкарца и једну жену, удату за Петровића, који јој је дошао у кућу. Иначе су Шехерије из Орахова код Фојнице, а Петровић је од Петровића у копривничком Бањевцу.

Муслиманско је гробље у пољу крај Кујавачког Потока.

ИЗВОР: Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.