Порекло презимена, село Копривница (Какањ)

Порекло становништва насеља Копривница, општина Какањ. Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Положај насеља и воде.

Села Горња и Доња Копривница, Бањевац, Храснице и Тријепче сачињавају насеље Копривницу. На северозападу је насеље Бићер. Растављени су брдом које се зове Рози или Роге и косом Тријепче (или Тријебач или Тријепчи) — Борак.

Коса Борови дели од Кујавча тако да Град (Врана) остаје Копривници; Борови вежу за Тавник. На истоку су под Копривницом Босна и Добујско Поље.

Горња и Доња Коаривница су у уској а дубокој долини Потока. Са Вране силази у овај Поток до Париковац; око ушћа тог дола и на левој страни Потока је село Горња Папратница, чије су куће по странама коса Битовље (веже за Врану) и Тријепча. Нешто ниже, с Потоком се састаје до Стахор, који долази с Тријепча. Доња Копривница, која се зове и Хаџићи, је на коси што силази од Вране, а између Потока (лево) и долова Јаридола и Валидола (десно). Баљевац је под стрмим странама Вране, између коса Борова и Брегова Села, а испод уског Бањевачког Поља. Тријепче је на истоименој коси. Та се коса испод места Борка дели на двоје.

„Десни се крак зове Харије–Храснице, а леви Богатар. Хурије се даље рачвају на Лучеваци Храснице; на Храсницама је село Храснице.

У Горњој и Доњој Копривници носе воду с Потока и с извора. У Горњој су Копривници извори Цвитул, Лава и Ћепеклија, а у Доњој Камарића Вода. На Тријепчу носе воду с једног бунара и чесме Крушчика, на Храсницама с врела Лучевца, а на Бањевцу с чесме и каменитог корита.

Земље и шуме.

У Горњој Копривници је зиратна земља по странама око села и уз Поток: Наткуће, Селишћа, Закуће, Горишћа или Гаришћа, Жлијебови или Жлибови, Метеризи, Погорце, Ресник, Цвитул; искрчени су присојна страна и гребен косе Тријепча.

У Доњој су Копривници њиве по странама, терасама и доловима под селом. Њиве се зову: Кривац, Баре, Бањевци, Јардолови, Валидо, Грудица, Клисац, Саџаци, Височице, Равне.

У Бањевцу су њиве већином по Бањевачком Пољу, и зову се Громилице, Јешкови, Складови и Брегово Село. Око Храсница су њиве: Лучевци, Meja Хаџића, Храснице и Крчевина. Стране и косе брда Вране, а делом и коса Тријепче – Борак су под ситном шумом, која служи и као испаша.

Тип села и остали подаци о селу.

Горња се Копривница дели на „Село“ и Поток. Село је на десној а Поток на левој обали Потока. У Селу су: 1 кућа Лева, 1 Башића, 1 Машића, 3 Ибрахимспахића, 1 Рајка, 1 Табака и 1 Херцега, а у Потоку су, под Јазвинама: 5 кућа Карића, 1 Ђина, 1 Софија и 1 Алића; на Цвитулу је, нешто даље уз Поток, 1 кућа Хида. У Доњој су Копривници разређене поред пута куће: 1 Моштра, 1 Хасагића, З Карахоџића и 1 Траке и Ибрахимспахића. Изван села, у страни косе Битовље је 1 кућа Карахоџића. Сви поменути су муслимани.

На Тријепчима су православни: 3 куће Трифковића и 1 Билаковића. На Храсницама су по једна кућа католика Ћорића и Хрготе, затим муслимана: 3 Захирспахића, 1 Мига и 2 Имамовића и Цигани: 4 куће Рамића, 1 Агића, 1 Ћелића, 1 Омеровића и 1 Хусића. На Бањевцу су католици: 1 кућа Брашана – Петровића, 3 Удовичића, 1 Хргота, 1 Петровића и 1 Бигетића. Куће им образују две мање групе, једну крај друге: Горње и Доње Село.

Прича се да је на брду Врани био град; зато се то брдо и зове Град. Прича се, да је на овом брду био сестрић краља који је био на Бобовцу. Турци су заузели ноћу овај град а они што су истерани проклели су га: „Да бог да се звао Црна Врана!“ На самој Врани је средњевековно гробље, а у Доњој су Копривници по три плоче крај пута и на Равнама, под селом. Са Града Вране води стари пут на Тавник; тим путем могу и кола ићи.

На Бањевцу је раније био само Хасагића Хан на старом путу Високо—Какањ—Зеница. Хасагићи су населили на Бањевцу Удовичиће, а после су дошли и други.

Порекло сстановништва.

Муслимани:

-Карахоџићи (4) давно су се од некуд оселили.

-Карићи (5) и Ђино (1) род су, а старином су из Мале Азије.

-Моштро (1). Прадед му је доселио из Деветака код Тузле. Стари су били бегови.

-Ибрахимспахићи (4) су из Прибуја.

-Лево (1) је дошао пре 35 година са Себиња, а брат му је остао на Себињу.

-Хидо (1) је дошао из Папратнице пре 25 година.

-Херцег (1) је дошао из Моњара на неколико година пре светског рата.

-Трако (1) је дошао пре 15 година из Ричице на женовину.

-Табак (1) је дошао из Добраљева у фојничком срезу пре 15 година.

-Рајко (1). је дошао из Лијешеве пре 15 година.

–Хасагић (1) је дошао пре 15 година на Бићера. Дошао је на „матеревину“.

-Софте (1) су непознатог порекла.

–Башићи (1) и Машићи (1) род су и старином су из Мале Азије.

-Алићи (1) су досељеници из Зенице. Зову их и Зукићима.

-Захирспахићи (1) су старином из Д. Згошће а дошли су из Добуја на меру.

Исто тако и:

-Миге (1) и Јашарспахићи (2), који су заједничког порекла (опширније у опису Добуја).

Католици:

Удовичићи (3). Једни од њих веле да су старином из Руднога (?) код Коњица, те се с тога зову и Коњицани. Веле да их је одатле довела баба, бежећи од зулума Омер-пашине војске. Други веле, да су старином из Студенаца код Имотског. Вероватно је, да се ова разна предања не искључују, и да су ови Удовичићи заиста из Далмације, а околина Коњица да им је послужила као етапа.

-Ћорићи (1). су старином из Скопља. Дошли су пре окупације.

-Билетић (1). Отац му је доселио с Кисељака пре окупације.

-Хрготе (2) су дошли из Добуја, где их још има.

-Петровићи-Брашани (1). Дед им је доселио из Херцеговине.

-Петровићи (1) су старином из Далмације. – Нема своје куће:

-Ђанан, који једошао пре седам година с Бијелих Вода сестри у кућу.

Православни:

-Трифковићи (3) су се раније звали Тодоровићи. Били су и у Мошћаници и у Тичићима. Старином су из Крајине. Славе Ђурђевдан.

-Билаковић (1) је доселио с; Јавора пре 30 година. Слави Никољдан.

Цигани:

Веле да су „одавна“ на Храсницама. Не знају порекло.

-Агићи (1), Рамићи (4) и Недићи (1). Веле да су „Од како је Босна фет чињена“.

-Омеровић (1) је дошао пре 4 године c Горе у Слапници.

-Хусићи (1). Отац им је дошао из Травника, и род су с Хусићима у Лијешеви.

Гробља.

Муслимани с Храсница се копају у Добују, а остали на Бањевцу. На Бањевцу је и католичко гробље. Православни су отворили пре 20 година гробље на Тријепчу. Циганско је гробље у селу код Мигине куће.

ИЗВОР: Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан.