Порекло становништва насеља Добуј (Добој), општина Какањ. Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Положај насеља и воде.
Село је у средини Добујског Поља, на левој обали Босне, а у једном њеном меандру. Кроз село протиче поток из Копривнице. Десна обала Босне је стрма; то су усјели испод брда Мила.
Воду доносе c потока, Босне и чесама, а има и правих бунарева, дубоких 7—8 m.
Земље и шуме.
Зиратна је земља око села, по плодном Добујском Пољу, што га поменути поток дели на Горње и Доње Поље. У Горњем су Пољу њиве: Вина, Попријеке, Луке, Надлуке, Вашљивице, Подбаре, Студенци, Фе’рини Бродови, Заграјнице, Подјабуке, Подмочионице, Подгребњаче, Врбице, Шприљеви и Крчевине, а у Доњем су Пољу: Селишћа, Наткуће, Вирови, Ба’тијаревци, Велике Њиве, Згошћице, Задубље, Мрављаче, Дуге Њиве, Билаве, Мујезиноваче, Глоговици, Слијемнице, Узгорњаче, Натпутњаче, Потхраснице и Граја.
Испаша је изнад поља по брдима: Храснице (које ће наскоро бити сасвим искрчене), Млака, Борак, Тријепче и Хлађеник. Ту је истовремено испаша и за Бићер и Копривницу. Раније су биле испаше и на овим местима: Бањевац, Врана, Мали и Велики До, Смреке и Ђиновац, па је то све искрчено. Старији људи памте, кад су око села биле велике шуме, по којима су се крили хајдуци.
Тип села.
Село је збијено, и подела на Горњу и Доњу Махалу и Потпут сасвим је споредног значаја. Изнад улице су Горња и Доња Махала, растављене џамијом. Пред џамијом је велики трзан, и ту се од главне улице одваја један пут у десно. Испод главног и тог споредног пута је Потпут. Село много личи на варошицу, и у њему живе готово само муслимани.
Неправилан је званични назив овог села: Добој. Народни је назив Добуј. Старији људе говоре: идем у Добује. Нагађају да је ово име постало од турске речи „дебој“, и да та реч значи слагалиште. На њиви Вашљивици биле су некада шљиве, а на Слијемницама или Слијевницама се слива вода са околних страна.
На горњем оквиру поља, код школе је Каурско Гребље. Познају се још три стећка; остали су употребљени при градњи школе. Један од ова три стећка, као незнан гроб уопште сматра се лековитим. Ако чији коњ не може мокрити, обведу га три пута око тог стећка. Ако то не помогне, онда око школе. У Грајама су мезари тројице Сарајлија, који су погинули у борби с Аустријанцима, 1878. У Доњем Пољу је њива Госпини Гребови, али се на површини не виде никакви гробови.
Насеље је, према томе, старо, али му је становништво измењено. По предању Јашарспахића, у Добују су били Вукановићи (род или село?); кад су Турци заузели овај крај, они су били са стоком на стану у планини, и нису се више ни враћали, него су остали тамо и основали село Вукановиће.
Старинци у Вукановићима опет причају, да су њихови преци побегли једне ноћи из Добуја, јер су их хтели „потурчити“; село је остало пусто, па су се у њему населили Турци. По предању у Добују, после првог насељења Турака, становништво се брзо толико намножило, да је била „велика тјескоба“, и да су целе Храснице биле узираћене. Кад је ударила мубарећија, напуштене су њиве на Храсницама, а и Сливнице су обрасле у глог. У то време било је много Цигана у Хасагића Долу, и били су врло силни.
У хроници фрањевачког манастира у Сутјесци прича се, како је „мачаар-алиа добуванин“ смакао Комара Сарајлију. Ради тога и ради других убистава, Сарајлије су убили 1752. Алија и његова брата. И пре 100 година су изумрли муслимани Хеље. Одселиле су у Турску неке породице од Догдибеговића, Мига, Ганибеговића, Бегића и Захирспахића, који су били из Доње Згошће.
Порекло становништтва.
Муслимани:
-Јашарспахићи. Огранци су овог великог рода су:
-Јашарспахићи, у ужем смислу, (27),
-Бегића (6),
-Мердани (2),
-Догдибеговићи (2),
-Ганибеговићи (2),
-Имамовићи (6),
-Хаџићи (15),
-Миге (2) и
-Беговци (3); свега 65 кућа, осим оних што су иселили у оближња села. Последњи су познатији под именом Церибашићи, неки од Јашарспахића (огранка) зову се Рођићи, а неки од Ганибеговића Дурмићи или Хоџабеговићи. Њихов се предак населио овде за време султана Фатиха, пошто су из села изишли Вукановићи. Звао се Кучук Јусуф Коњалија. Цело Добујско Поље било је тимар Јашарспахића. Има прича о једној размирици између давних предака овога рода. Била су их два брата, па се поделили. После деобе, један је живео у Горњој, а други у Доњој Махали, па су се свађали због Потока. Најпосле су се споразумели да сваки од њих, на смену, по седам дана одводи воду из потока на своје њиве.
-Куловићи (15), такође бегови, старином су негде од Вареша. Њихов пети или шести предак био је католик, прешао на ислам и преселио се у Добуј.
-Гоге (5) су старином из Маџарске. Били су раније на Пониову. Вероватно је од овога рода био поменути Алија Маџар.
-Козло (1) je доселио пре 50 година с Попа.
-Мујагићи (2) су давно доселили с Тршћа. Били су бројни и богати.
-Неимарлија (1) је доселио са Живаља на женовину.
-Дервишевићи (2) су дошли за време рата као мухаџири из Фоче, и овде стално остали.
-Шпиљак (1), хоџа, дошао је из Високог.
-Балта (1) је доселио из Високог 1924. године.
Католици:
-Хрготе (2) су старином из Далмације. Били су код Бусоваче и на Ратњу. Дошли су у Добуј пре окупације на месту где су били Хеље.
-Чепрљо (1) је родом из Словеначке. Радио је као радник у Згошћи, и 1925. населио се у овом селу као ковач.
Јеврејин:
-Данон (1), трговац, доселио је из Сарајева пре 20 година.
Руски Јеврејин:
-Цендровић (1), кројач доспео је овамо за време рата, као ратни заробљеник.
Муслиманско је гробље у пољу крај пута; у њему је гроб Кучук Јусуфа. Католици се копају у Чатићима.
ИЗВОР: Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)