Poreklo stanovništva naselja Dobuj (Doboj), opština Kakanj. Prema knjizi Milenka S. Filipovića „Visočka nahija“. Pripremio saradnik Porekla Milodan.
Položaj naselja i vode.
Selo je u sredini Dobujskog Polja, na levoj obali Bosne, a u jednom njenom meandru. Kroz selo protiče potok iz Koprivnice. Desna obala Bosne je strma; to su usjeli ispod brda Mila.
Vodu donose c potoka, Bosne i česama, a ima i pravih bunareva, dubokih 7—8 m.
Zemlje i šume.
Ziratna je zemlja oko sela, po plodnom Dobujskom Polju, što ga pomenuti potok deli na Gornje i Donje Polje. U Gornjem su Polju njive: Vina, Poprijeke, Luke, Nadluke, Vašljivice, Podbare, Studenci, Fe’rini Brodovi, Zagrajnice, Podjabuke, Podmočionice, Podgrebnjače, Vrbice, Špriljevi i Krčevine, a u Donjem su Polju: Selišća, Natkuće, Virovi, Ba’tijarevci, Velike Njive, Zgošćice, Zadublje, Mravljače, Duge Njive, Bilave, Mujezinovače, Glogovici, Slijemnice, Uzgornjače, Natputnjače, Pothrasnice i Graja.
Ispaša je iznad polja po brdima: Hrasnice (koje će naskoro biti sasvim iskrčene), Mlaka, Borak, Trijepče i Hlađenik. Tu je istovremeno ispaša i za Bićer i Koprivnicu. Ranije su bile ispaše i na ovim mestima: Banjevac, Vrana, Mali i Veliki Do, Smreke i Đinovac, pa je to sve iskrčeno. Stariji ljudi pamte, kad su oko sela bile velike šume, po kojima su se krili hajduci.
Tip sela.
Selo je zbijeno, i podela na Gornju i Donju Mahalu i Potput sasvim je sporednog značaja. Iznad ulice su Gornja i Donja Mahala, rastavljene džamijom. Pred džamijom je veliki trzan, i tu se od glavne ulice odvaja jedan put u desno. Ispod glavnog i tog sporednog puta je Potput. Selo mnogo liči na varošicu, i u njemu žive gotovo samo muslimani.
Nepravilan je zvanični naziv ovog sela: Doboj. Narodni je naziv Dobuj. Stariji ljude govore: idem u Dobuje. Nagađaju da je ovo ime postalo od turske reči „deboj“, i da ta reč znači slagalište. Na njivi Vašljivici bile su nekada šljive, a na Slijemnicama ili Slijevnicama se sliva voda sa okolnih strana.
Na gornjem okviru polja, kod škole je Kaursko Greblje. Poznaju se još tri stećka; ostali su upotrebljeni pri gradnji škole. Jedan od ova tri stećka, kao neznan grob uopšte smatra se lekovitim. Ako čiji konj ne može mokriti, obvedu ga tri puta oko tog stećka. Ako to ne pomogne, onda oko škole. U Grajama su mezari trojice Sarajlija, koji su poginuli u borbi s Austrijancima, 1878. U Donjem Polju je njiva Gospini Grebovi, ali se na površini ne vide nikakvi grobovi.
Naselje je, prema tome, staro, ali mu je stanovništvo izmenjeno. Po predanju Jašarspahića, u Dobuju su bili Vukanovići (rod ili selo?); kad su Turci zauzeli ovaj kraj, oni su bili sa stokom na stanu u planini, i nisu se više ni vraćali, nego su ostali tamo i osnovali selo Vukanoviće.
Starinci u Vukanovićima opet pričaju, da su njihovi preci pobegli jedne noći iz Dobuja, jer su ih hteli „poturčiti“; selo je ostalo pusto, pa su se u njemu naselili Turci. Po predanju u Dobuju, posle prvog naseljenja Turaka, stanovništvo se brzo toliko namnožilo, da je bila „velika tjeskoba“, i da su cele Hrasnice bile uziraćene. Kad je udarila mubarećija, napuštene su njive na Hrasnicama, a i Slivnice su obrasle u glog. U to vreme bilo je mnogo Cigana u Hasagića Dolu, i bili su vrlo silni.
U hronici franjevačkog manastira u Sutjesci priča se, kako je „mačaar-alia dobuvanin“ smakao Komara Sarajliju. Radi toga i radi drugih ubistava, Sarajlije su ubili 1752. Alija i njegova brata. I pre 100 godina su izumrli muslimani Helje. Odselile su u Tursku neke porodice od Dogdibegovića, Miga, Ganibegovića, Begića i Zahirspahića, koji su bili iz Donje Zgošće.
Poreklo stanovništtva.
Muslimani:
-Jašarspahići. Ogranci su ovog velikog roda su:
-Jašarspahići, u užem smislu, (27),
-Begića (6),
-Merdani (2),
-Dogdibegovići (2),
-Ganibegovići (2),
-Imamovići (6),
-Hadžići (15),
-Mige (2) i
-Begovci (3); svega 65 kuća, osim onih što su iselili u obližnja sela. Poslednji su poznatiji pod imenom Ceribašići, neki od Jašarspahića (ogranka) zovu se Rođići, a neki od Ganibegovića Durmići ili Hodžabegovići. Njihov se predak naselio ovde za vreme sultana Fatiha, pošto su iz sela izišli Vukanovići. Zvao se Kučuk Jusuf Konjalija. Celo Dobujsko Polje bilo je timar Jašarspahića. Ima priča o jednoj razmirici između davnih predaka ovoga roda. Bila su ih dva brata, pa se podelili. Posle deobe, jedan je živeo u Gornjoj, a drugi u Donjoj Mahali, pa su se svađali zbog Potoka. Najposle su se sporazumeli da svaki od njih, na smenu, po sedam dana odvodi vodu iz potoka na svoje njive.
-Kulovići (15), takođe begovi, starinom su negde od Vareša. Njihov peti ili šesti predak bio je katolik, prešao na islam i preselio se u Dobuj.
-Goge (5) su starinom iz Madžarske. Bili su ranije na Poniovu. Verovatno je od ovoga roda bio pomenuti Alija Madžar.
-Kozlo (1) je doselio pre 50 godina s Popa.
-Mujagići (2) su davno doselili s Tršća. Bili su brojni i bogati.
-Neimarlija (1) je doselio sa Živalja na ženovinu.
-Derviševići (2) su došli za vreme rata kao muhadžiri iz Foče, i ovde stalno ostali.
-Špiljak (1), hodža, došao je iz Visokog.
-Balta (1) je doselio iz Visokog 1924. godine.
Katolici:
-Hrgote (2) su starinom iz Dalmacije. Bili su kod Busovače i na Ratnju. Došli su u Dobuj pre okupacije na mestu gde su bili Helje.
-Čeprljo (1) je rodom iz Slovenačke. Radio je kao radnik u Zgošći, i 1925. naselio se u ovom selu kao kovač.
Jevrejin:
-Danon (1), trgovac, doselio je iz Sarajeva pre 20 godina.
Ruski Jevrejin:
-Cendrović (1), krojač dospeo je ovamo za vreme rata, kao ratni zarobljenik.
Muslimansko je groblje u polju kraj puta; u njemu je grob Kučuk Jusufa. Katolici se kopaju u Čatićima.
IZVOR: Prema knjizi Milenka S. Filipovića „Visočka nahija“. Pripremio saradnik Porekla Milodan.
Komentari (0)