Poreklo stanovništva sela Biskupići, opština Visoko. Prema knjizi Milenka S. Filipovića „Visočka nahija“. Pripremio saradnik Porekla Milodan.
Položaj naselja i vode.
Selo je po Topuzovoj Kosi ispod brda Miškirata, izmeću Asina i Srhinjskog Potoka i do Bijelih Voda na cesti. Većina kuća je na terasi, visokoj oko 80 m iznad Bosne.
Vodu donose sa vrela Biskupove Vode ispod kuća. Vrlo su jaka vrela Bijele Vode pod selom. (V. Topuzovo Polje).
Zemlje i šume.
Njive su većinom ispod sela, sve do ceste. Iznad kuća, su livade, a ispod kuća Ravne, Drijenovi, Šikulje, Zlatarina, Luka, Tuština Njiva. Sitna šuma i ujedno ispaša je po Miškiratu iznad sela. Prave šume ima po Topuzovoj Kosi. Sve je opštinsko. Kosnica imaju malo.
Tip sela.
Glavni deo sela čini čopor Biskupići na pomenutoj terasi. Kuće su razređene. Tu su: 1 kuća Gavrića, 1 Stolića, 1 Dabića, 1 Savića, 2 Todorovića, 1 Drugovića i 1 Krajišnika. U Hasinu Potoku je 1 kuća Popića. Iznad sela su, na Krčevini pod Miškiratom, kuće Gavrića i Krsmanovića. Od Biskupića odeljena Suhim Potokom je 1 kuća Savića. Selo je razbijenog tipa.
U njivi Šikuljama ima staro muslimansko groblje. Za Zlatarinu se priča da se tu vadilo zlato. Priča se da su Biskupići bili svojina nekakvog biskupa, koji je držao Sutjesku i okolinu. Katolici u okolini pripovedaju da je u Biskupićima bila biskupska stolica za vreme Bana Kulina. Dalje se pripoveda da je sav ovaj kraj bio naseljen katolicima. Docnije, pošto se nisu slagali s Turcima, oni su iselili u Sutjesku. Na Šikuljama (do Turbina u Topuzovu Polju) ima ostataka od zidina.
Ranije su u selu boravili muslimani Bećari, Hodžići, Šabići, Drugovići. Neki su izumrli, a neki iselili u Visoko. Drugovići drže još u selu čifluk i borave ovde preko leta. Inače u selu stalno borave samo pravoslavni, sve doseljenici.
Poreklo stanovništva.
Gavrići (3) su starinom Grčići iz Banjana, odakle je doselio praded. Ranije su boravili i u Kržićima i Mestovcima. Slave Jovanjdan.
– Savići–Bolte (2) su rod sa Radićima u Potoku i Todorovićima na Dobrom; starinom su iz Krajine. Zovu se Boltama (bolta znači zeleni bardak), jer su držali krčmu. Slave Nikoljdan, a prislužuju Jovanjdan.
-Dabići (1) su doselili pre 1878. Istog su porekla kao i Dabići u Kuli-Banjeru; starinom su iz Hercegovine. V. opis Kule—Banjera i Čifluka.
-Todorovići (2) su starinom Perovići iz Banjana. Doselio im je ded pre okupacije na Veliku Njivu. U Biskupiće su prešli pre 28 god. Jedni su ostali na Velikoj Njivi i zovu se Perovićima. Slave zimski Jovanjdan, a prislužuju Jovanjdan po Maloj Gospojini.
– Stolići (1) su starinom Gaćeše iz Krajine. Doselili su pre okupacije. Odavde su jedni otišli u Visoko. Slave Nikoljdan. U Krajini ima Gaćeša u više sela, i svi su starinom iz Like.
-Krsman(ović) (1). Bio je dete kad ga je dovela mati iz Kiseljaka, pošto se udala za Stj. Popića, pre okupacije. Kad je odrastao naselio se na krčevini. Starinom je Vuković iz Krajine. Slavi Sv. Grigorija.
-Krajišnik-Starčević (1) je starinom Popadić iz Vakufa (?) u „Krajini“. Najpre su se bili zaselili na Dubravama. Slave Jovanjdan.
-Popići (1). V. opis Muhašinovića.
Svi se kopaju u groblju na Grabiću iznad Muhašinovića.
IZVOR: Prema knjizi Milenka S. Filipovića „Visočka nahija“. Pripremio saradnik Porekla Milodan.
Komentari (0)