Poreklo stanovništva mesta Visoko – opština Visoko. Prema knjizi Milenka S. Filipovića „Visočka nahija“ (istraživanje iz perioda 1922-1927. godine). Pripremio saradnik Porekla Milodan.
Položaj naselja i vode.
Visoko je u sredini istorijske Bosne. Ono je u srednjem veku bilo najveće i najznatnije naselje u njoj, a oko njega je bilo mnogo manjih gradova i rudarskih mesta. U neposrednoj u mu blizini bili Sutiska, Bobovac, Moštre i Dubrovnik, a nešto dalje Kreševo, Fojnica i Olovo. Nijedno od tih mesta nije moglo dostići Visoko, sve dok nisu došli Turci u Bosnu, samo zbog toga što je Visoko imalo povoljan središnji položaj i odlične saobraćajne prilike.
U Visokom se sliva u Bosnu prva njena veća pritoka s leve strane, Fojnica, koja je kod Kiseljaka primila Lepenicu. Dolinom Fojnice vodio je u srednjem veku put, koji je bio najkraća veza između Dubrovnika i Ugarske. Iz Visokog se produžavao preko Olova i Srebrnice u dolinu Drine. Od Podvisokog — tako se današnje Visoko nazivalo u srednjem veku – polazio je put, koji je dolinom reke Bosne vezivao Srednju Bosnu c panonskim basenom.
Prirodno je, da je tako važan saobraćajni čvor trebalo i zaštititi. Sama priroda pružala je za to povoljnu priliku. U svom donjem toku, pošto je primila Lepenicu, Fojnica se probija kroz dosta dugu klisuru. Na levoj strani reke dižu se visoki i strmi bregovi, a poslednji, drugi po veličini, Grad, izdigao se kao pirada iznad mesta gde Fojnica ostavlja tesnac i ulazi u Varoško ili Visočko Polje, čiji se najgornji deo zove Klina, da se posle nekoliko stotina metara ulije u Bosnu. Tom brdu što gospodari prolazima kroz doline Bosne i Fojnice, koje su obe kod Visokog znatno stešnjene, može se lakše prići jedino sa zapadne strane. Stoga je vrlo verovatno da je na tom bregu najpre podignuto utvrđenje, nesumnjivo i mnogo pre nego što su pominjati putevi postali onako značajni, a uskoro se pod utvrđenjem obrazovalo podgrađe, kao što to beše običaj u srednjem veku.
Za postanak i razvitak Visokog bila je od značaja još jedna okolnost. Visoko leži baš u sredini oko 30 km dugačkog, a znatno užeg basena, koji je okružen mnogim planinama, a smatra se jednim od najžitorodnijih krajeva u Bosni.
U Visokom se i danas vrši vrlo živa razmena proizvoda između stanovnika polja i planine.
Saobraćajne, topografske i privredne prilike uslovile su postanak grada Visokog i njegovog podgrađa Podvisokog, jednog od najzanimljivijih naselja srednjevekovne Bosne. Samo utvrđenje davno je napušteno, jer je Visoko sredinom 15 veka izgubilo svoj strateški značaj i politički prestiž u zemlji, zbog izmenjenih političkih prilika na Balkanskom Poluostrvu. Njegovo podgrađe, Podvisoki, održalo se do danas, a za to ima najviše da zahvali, osim položaju (zbog koga je i docnije vazda bilo makar i manjim upravnim središtem), i privrednim prilikama svoje okoline.
Današnje Visoko leži u podnožju brda Križa i Grada, manjim delom po njihovim stranama a većim u polju, na levoj obali Fojnnce i Bosne. Od pre četrdeset godina, od kako je izgrađena železnička pruga Brod—Sarajevo, Visoko je prešlo i na desnu obalu Bosne, i počele su da se množe kuće oko železničke stanice i novog katoličkog manastira, u nekadašnjem ataru sela Kule i Banjera. Tu se naseljavaju pojedinci iz starog dela grada i novi doseljenici.
Postanak i prošlost.
1. Postanak
Zbog ugodnog središnog položaja i povoljnih topografskih prilika što ih ima Visoko, mora se pretpostaviti da je na mestu današnjeg Visokog postojalo neko naselje s utvrđenjem i pre nego što se Visoko javljau pisanim spomenicama. Osim toga, u okolini Visokog otkriveno je više nalazišta iz prenstoriskog i rimskog doba, kao i iz ranog srednjeg veka, a u obližnjem selu Muhašnovićima nađen je 1898. god. čuveni Kulinov natpis, prvi te vrste u Bosni. Inače, cela okolina Visokog izgleda kaozasejana mnogobrojnim ostacima iz srednjega veka.
Kao što sam već ranije napomenuo, najverovatnije je da je najpre podignut grad, a onda se ispod njega razvilo podgrađe. Da je ovde bio taj slučaj, kao najbolji dokaz mogu nam poslužiti srednjevekovna imena Visoki i Podvisoki, naselje pod gradom Visokim.
2. Visoko u srednjem veku
Visoko se javlja srazmerno dockan u pisanim izvorima. Pre njega se pominju neka druga mesta u okolini (župa Podredska s Bijelim Poljem, selo Moštre). Podgrađe grada Visokog, koje se javlja pod imenima Sub Uisochi, Sotto Uisochi, Podvixochi i sl., pominju dubrovački izvori između 1348. i 1430. god. već kao centar celokupne bosanske trgovine, dok je obližnji grad Bobovac važio u to vreme kao glavna prestonica bosanskih banova i kraljeva, ali su neki od njih boravili i u Visokom, povremeno ili stalno. Budući u sredini istoriske Bosne, Visoki je usredsredio u sebi svu bosansku trgovinu i privukao i stranetrgovce. Tako je u Visokom postojala u to doba i jaka dubrovačka kolonija. S tim u vezi bila je ovde i jedna od najglasovitijih carina toga doba.
Podvisoki, kao trgovačko mesto, bio je u početku jedino mesto te vrste u Bosni i toliko na glasu, da je kako veli Jireček, kod Dubrovčana adresa „trgovcima u Bosni“ značila isto što i „trgovcima u Podvisokom“ (docnije „trgovcima u Fojnici“). Značaj Podvisokog bio je veliki već i stoga što je ležao na pomenutim trgovačkim putevima: potom sve do iza okupacija kretala se trgovina između Visokog i Mostara po starom putu iz srednjega veka. Osim toga, Podvisoki je bio jedan od katoličkih verskih centara u Bosni. Već u XIV veku u njemu je postojao franjevački manastir sv. Nikole, a 1450. sagrađen je u blizini još jedan manastir. Podvisoki je bio na vrhuncu svoga sjaja u početku XV veka, za vlade kraljeva Ostoje i Tvrtka II, kada je postao i središtem bosanskog političkog života. U njemu su stoga često boravili bosanski vladari, naročito poslednji, i imali svoj „slavni dvor“.
Poslednjih decenija bosanske državne samostalnosti bio u stalnom opadanju. Zbog sve većeg nadiranja Turaka, bosanski su kraljevi tražili sigurniju prestonicu, i boravili obično u zaklonjenom Kreševu, pa i u Jajcu. Pošto više nije bilo sigurno ni za kraljeve, Visoko je još manje sigurno za trgovce, i ono prestaje biti središtem bosanske trgovine, a njegov je značaj prešao na Hvojnicu ili Fojnicu. Dok su u Bosnu činjene provale samo sa severa i severozapada, Visoko je bilo dosta udaljeno, i nije bilo neposredne opasnosti. A kada su naišli Turci, oni su napredovali od istoka, i tako su neposredno ugrozili samo središte bosanske kraljevine. Visoko su napustili najpre kralj i kraljevski dvor, a postepeno i ostali. Visoko je palo stvarno već na trideset godina pre nego što je Bosna izgubila svoju državnu samostalnost.
3. Visoko pod Turcima.
Opadanje Visokog produžilo se pod Turcima kao posledica opadanja trgovine i podizanja novog središta za celu Bosnu — Sarajeva, koje je brzo dostiglo i prestiglo Visoko. Verovatno je, da je odmah u početku turske uprave napušten i grad Visoki, koji se više nigde ne pominje, a ostalo je samo naselje pod gradom, koje se prozvalo Visoki ili Visoko, skraćeno od Podvisoki. Pod Turcima je Visoki bio obično nahijsko mesto u sarajevskom kadiluku. U toku XV—XVIII veka u Visokom su izvršene velike promene i ono je dobilo u celini muslimanski izgled, jer u njemu u drugoj polovini nije bilo nikako ili vrlo malo hrišćana.
Tip.
Nema dovoljno podataka o tome, kako je Visoko izgledalo u ranijim vremenima, i stoga je nemoguće rekonstruisati potpunu sliku starog Visokog. Nešto su upamtili stariji ljudi, a nešto uspomena ima u predanjima i toponomastici. Visokoje često puta stradalo od požara, te je i na taj način pretrpelo mnoge izmene. Tabanska džamija gorela je na primer, i obnavljana tri ili četiri puta. Visoko je najviše stradalo prilikom velikog požara 25 novembra 1911, kada je izgorelo više od polovine varoši.
Kao i mnoge druge bosanske varoši, i Visoko je, u osnovi, drumsko naselje orijentalsko–balkanskog tipa. Sredinu naroši čini Čaršija sa Sebiljem (česma podignuta kao zadužbina) na raskršću puteva, koji su uslovili postanak Visokog. Od Sebilja, idući niz Fojnicu, prolazi se kroz Tabanu i dolazi na Jaliju. Sada je Jalija najlepši deo varoši, jer su tu sva nadleštva, i tu je, ispod ušća Fojnice, most preko Bosne. U Čaršiji, Tabani i na Jaliji su samo dućani i radionice, a u novije vreme i tu se grade kuće za stanovanje; inače se stanuje po sporednim ulicama — „mahalama i sokacima“.
Do velikog požara 1911 godine, sve su ulice bile vrlo uske, krivudave i rđavo kaldrmisane. Takve su i sada ulice po periferiji: po Perucu, Kraljevcu i Rosuljama, gde nije dohvatio požar. Posle požara, tadašnja zemaljska vlada pomogla je, te se Visoko obnovilo po planu. Ulice su proširene, a kuće su s obe strane dovedene u pravac.
Varoš se deli na pet „džemata“; ti džemati nose imena uica koja su nekada u njima živela i istakla se (Alahudin Hadži Ibrahim, Hadži Hasan, Hadži Muruvet, Šerefudin). Svaki džemat ima više mahala, sokaka i čikma (ćor-sokak), koji nose imena po rodovima (Oruća Sokak, Karamekića Sokak), ili po geografskim predmetima i osobinama (Rosulje, Jalija, Perutac, Donja Mahala i dr.), ili su uspomene na ranije stanje (Tekija, Hamam, Tamiz); samo nazivi Kraljevac, Varoš, Klisa i ljetovik opominju na veću starinu.
Raniji izgled Visokog.
Pošto su u Rosuljama naseljeni većinom pravoslavni, koji su se počeli doseljavati u Visoko krajem 18. veka, a u mahalama ispod šedrvanske džamije i između Rosulja i Jalije gotovo sami siromasi i Cigani — to su onda najmlađi delovi grada, kao i Jalija, čije samo ime kaže da je to bilo pusto zemljište ispod varoši. Prema tome, stariji je deo Visokog onaj u stranama Križa i Grada, oko potoka ljetovika što teče između njih i u podnožju tih brda oko druma. Zabeležio sam i predanje po kome je, nekada, bila „planina“ na mestu gde je sada Begova Džamija u Čaršiji, i da jeu toj „planini“ bilo hajduka. Na tadašnjoj periferiji, ispod varoši a pored Fojnice, bila je tabana, jer su se ovakvi zanati uvek radili izvan varoši. Ispod Tabane je Jalija. Razvijajući se i šireći na sve strane, Visoko je davno moralo zahvatiti i tabake (i oni su sada već u njegovoj sredini), pa je prešlo i na desnu obalu Fojnice i Bosne. Na desnoj obali Fojnice je podignuto nekoliko kuća na Prijekom, ali je mnogo važnije širenje preko Bosne. Pravac ovom širenju dala je železnička stanica, oko koje se razvija novi deo varoši. Tu se spuštaju pojedinci iz varoši i novi doseljenici.
Most u Visokom preko Bosne pominje se vrlo rano; pominje ga 1040 g. Pavle od Rovinja. Putnici iz 19. veka pominju ga češće. Po kazivanju Visočana, „kule“ toga mosta bile su od kamena, a pod od drveta. Austrijanci su oborili most za vreme okupacije. Posle je podignut drveni most, a 1924. god. sagrađen je nov, ali nešto niže od mesta gde je bio stari. Do starog mosta bila je u tursko vreme tamnica, a gde je sada sresko načelstvo bili su „hambari“, u koje se snosilo žito iz cele visočke nahije, sabrano na ime desetine. Prostor između mesta gde je bila ćuprija i sadašnje ćuprije zove se Musala. Tu bi klanjali hadžije pri polasku i povratku s Ćabe, i tu je činjena dova za njih. Kad bi bilo lepo vreme, tu bi se klanjalo i o Bajramu. Malo dalje odatle, kraj puta za Podvisoko je Badžina Voda, gde su se hadžije opraštale i bile dočekivane, dok se putovalo konjima, a bliža je rodbina išla i dalje.
Na Kraljevcu je bila sahat–kula, i to se mesto i sada zove Kulište. Deo Kraljevca, na kom je sada osnovna škola, bio je sasvim go. Pri građenju škole videlo se da je tu bilo neko groblje: u zemlji su nađene mnoge kosti, a na površini nije bilo nikakvih znakova.
Jedna uličica između Kraljevca i Sebilja zove se Hamam; u toj je ulici bio hamam (kupatilo), a sada je u toj ulici medresa. Mesto pod medresom (i kafana na tom mestu) zovu se Tahmiz. To je uspomena na doba, kada je kafa bila neka vrsta monopola, i na tom su mestu svi Visočani pržili i tucali kafu, uz plaćanje takse.
Deo ulice od Sebilja do Tabanske Džamije zove se Tekija (manastir). Po jednom predanju na Tekiji je, pre Turaka, bila kuća bosanskog vojvode Jablanovića, koji je vodio Visočane u Kosovski Boj i zadocnio na „razboj“; na Zagorju je sreo ranjenike c Kosova, pa se vratio. Po predanju, tabana je ranije bila ispod Visokog, u Ozrakovićima, a pod Ljubnićima su bili vakufski mlini. Dok je varoš stradala od požara, tabana je stradala od poplava, naročito 1869, kada je voda odnela i tabanu i džamiju. U selu Vjesolićima zabeležio sam ovo predanje od jednog starca, čija je porodica poreklom iz Budima. Kad su Turci izgubili, mnogi su se Budimlije naselili u samom Visokom; oni su tu doneli tabački zanat, podigli tabanu i sagradili tabačku džamiju. Svi su izumrli, i pokopani kraj te džamije.
Šedrvansku džamiju podigao je Alahudin, po kome se ceo taj kraj i danas zove. Po predanju, Alahudin je bio neki rođak Husref-begu, koji je u 16. veku mnogo učinio za napredak Sarajeva. Džamija je bila velika, i pred njom „šadrvan”, po kom je prozvana. Džamija je izgorela 1697., kada je Savojski popalio Visoko. Obnovljena je, pa je i po drugi put izgorela 1911, i opet je obnovljena.
Ispod mesta gde je sadašnja pravoslavna crkva bila je, po predanju, kamena ćuprija preko Fojnice; preko ove ćuprije išlo se u Varoš, kako se ranije nazivalo Prijeko. Na mestu Klisi iznad crkve vele da je nekada bila pravoslavna crkva.
Visočkim tetimama (prev. predgrađu) bila su u tursko vreme sela: Ozrakovići i Vratnica s Odžakom uz Šerefudin, Arnautovići uz Alahudin, Srhinje, Biskupići, Muhašinovići i Topuzovo Polje uz Hadži Muruvet, Zbilje uz Hadži-Ibrahim i Taukčići uz Hadži Hasan. Po saznanju F. Murgića, uz Hadži Ibrahim bio je i Grad, uz Šerefudin još Čekrčići, Balibegovići, Banjer i Kula-Banjer, a uz Alahudin još i Mulići i Gornje Moštre.
Dok danas svi stanovnici u varoši žive izmešano, ranije nije bilo tako. Do okupacije u Visokom je bilo stalno naseljenih muslimana i pravoslavnih. Pravoslavni su bili s kućama samo na Perucu, iznad crkve, i u Rosuljama, a samo su im dućani bili u čaršiji. Petkom i o velikim muslimanskim praznicima nisu uopšte smeli silaziti u čaršiju, telal ih je u oči tog dana opominjao na to. Antagonizam između jednih i drugih trajao je sve do skora, i do pred veliki rat bili su vrlo česti sukobi između pravoslavnih i muslimana. Postoji delimično i danas, izuzevši najmlađe generacije, ali više nije od uticaja ni na oblik ni na privredni život varoši.
Stanovništvo.
U opštem delu bilo je govora o ranijem stanovništvu Visokog, u vezi s izlaganjem o promenama u stanovništvu u celom kraju. S toga, da se ne bih ponavljao, istaći ću na ovom mestu samo to, da je Visoko u drugoj polovini 18. veka bilo potpuno muslimanska varoš, jer je katolika bilo do tada sasvim nestalo, a možda i pravoslavnih. Danas u Visokom ima dosta pripadnika drugih vera i stranih narodnosti, ali ipak muslimani i sada čine veliku većinu.
Dok je po popisu stanovništva od 1910 god. Visoko imalo 865 kuća sa 4.102 stanovnika, 31. januara 1921. godine bilo je u Visokom 828 kuća sa 4.064 stanovnika. Od toga broja bilo je 2.853 muslimana, 629 pravoslavnih, 415 katolika, 106 Jevreja i 1 bez konfesije. Prema popisu od 1910, Visoko je pokazalo 1921. god. izvesno opadanje u broju kuća i stanovništva. Tome su opadanju glavni razlozi požar od 1911. god. za smanjivanje broja kuća, a ratna stradanja od 1914. do 1918. za opadanje broja stanovnika.
Južni Sloveni.
Muslimani su prvi i po broju i po starini. Dok su svi pravoslavni i katolici doseljenici, među muslimanima ima mnogo starinaca. Muslimani, kojih je 1921. bilo 2.853 duše, čine 70.2 odsto od celokupnog stanovništva u Visokom. U broju stalno nastanjenih rodova u Visokom njih ima 255 rodova sa 533 kuće, što znači 63 odsto odnosno 70 odsto.
Uopšte, vrlo je tamno poreklo ovih muslimana. Prvi muslimani u Visokom i okolini bili su bez svake sumnje turski naseljenici, pod čijim su uticajima i hrišćanski starosedeoci počeli primati islam. Treba i ovde istaći samo to, da u Visokom nema među muslimanima onoliko starinaca koliko se obično misli. Osim toga, mnogi od tih „starinačkih“ rodova su vrlo verovatno davnašnji doseljenici, koji su se pretopili u Visočane, i sad se smatraju starincima.
Starincima („starim Visočanima“) smatraju se ovi muslimanski rodovi:
Abdagići (1). Abdukići (1). Alagići (2). Alikakavazovići (2). Ašlame (2).
— Bajramović (1). Bajramagići (1). Bećari ili Bećarevići (9), ranije Pištoljevići. Iz Visokog su selili u Ozrakoviće. Berbići (1), Bešići (2). Bešlagići (2). Bojčići (3). Bukurovići (1); „dedo“ im je bio ranjen u Bukureštu; te su po tome prozvani Bukurovićima-Burhani (1). Buze ili Buzići (1); u sidžilu visočkog kadije 1798/99 pominje se Husejin Buza. Vraže (1). Vile (3); U sidžilu 1798/99 pominje se Mustafa Vilić. Grede (1). –Gorčići (1). — Debelac (1), Delahmešovići (2) i Tekešinovići (3), Delije (1), Drugovići (1).
– Đonlagići (2), Đunlići (1). U sidžilu se pominje 1798/99 neki Salih Džonlo ili Đonlo.
— Zaharagići (1), Zahirovići (1). Rod su sa Zaharovićima u Ostružnici. Zečevići (6) i Salihbegovići (4) čine jedan rod. Razna su predanja o poreklu ovoga roda, ali se sva slažu u tom, da je to ne baš davno pomuslimanjen rod. Po predanju u okolini Sutjeske, Zečevići su starinom Nikolići i istog porekla s Konšama; pričaju, da su se ti rodovi ranije „rođakali“ među sobom. Drugi, opet, vele da su preci Zečevića bili pravoslavni. Zukići (3), Zubići (4); ded im je proveo neko vreme u Radovlji, odakle je bio oženjen, pa se vratio pre 25 godina. Zovu se i Imamovići.
— Ismići (3).
— Jare ili Jaretovići (2). Jasike (1). Joldići (1).
— Kadići (4). Kadragići (2). Kahvići (2). God. 1688. pominje se neki Jahija Kafić. Kamarići (3); ima ih odseljenih na Vlaičiće. Karabdići ili Karavdići (4) s Ferzanima (1) i Hrustanovićima (1). Kazije (8) i Karamehići (4); ranije su se zvali Sofići. Kilalići (1). Kline (1). Kolandžije (1): u sidžilu 1798/99 pominje se Kolandžin Hasan. Koljenovići (2). Kove ili Kovići (2). Kujundžići (1).
— Lime ili Limići (11) i Kurah (1). U sidžilu 1798/99 god. pominje se Salih–baša Limo.
— Mahmudbajtarevići (1). Mašure (1). Mačugani (2). Mimići (3) s Handalovićima (1). Mostići (4); ranije su se zvali Đenagići. Mulagići (2); zovu se i Alibegovići. Mušinovići (1). Medan (1); staro mu je prezime Karahmetović. Dedo im radio o medu, te se zato zovu Medanima.
— Njegovići (1).
— Osmići ili Luganjići (3); oko okupacije jedan je otišao y Kralupe na zemlju što mu je tamo dopala posle deobe. Pašići (4). Dele se na Pašiće, Mulahamidoviće i Mulaarifoviće; Mulahamidovića ima i u Arnautovićima. Staro im je prezime Pašići. Sali ef. Mulaarifović bio je u Turskoj pa se vratio, a brat mu je ostao u Brusi. Perende (2). Piljug (1). Pinje ili Pinjagići (3). Pojrići (2). Prežići (1). U sidžilu 1798/99 pominje se Prežo-ogli Hasan. Ranije su se zvali i Sofići.
— Rehak (1). Rustemovići (1).
— Sakići (1). Sahići (1). Sinanagići (3). Sirće (4). Sorgući (3).
— Tahirovići (2). Topuzović (1). Ćehajići-Sulejmenovići (4). Ćošće (1).
– Uzuni (2).
– Ferhatovići (1).
– Hamudići (2). Hasečići (1). Harlići (1). Hadži Ahmetagići (1). Hadži Bajtarevići (1). Hadži Mehanovići (8). Huremi (5). Hodžići (7).
— Čilići (2).
— Džudže (3).
– Šabići (2). Jedni su od njih stalno živeli u Visokom, a drugi su imali imanje u Biskupićima; ovi su boravili naizmenično u selu i gradu do pre 30 godina, kada su sasvim preselili u Visoko.
— Šahinovići (10); među njima su tri porodice Berbića, koji se sada zovu Šahinovićima po majci, koja im je bila od Šahinovića. Šiiljaci (1); ima ih odseljenih u Dobuju i Carigradu. Švrakići (2).
Doseljeni su:
— Abdovići (2) su došli iz Foče pre 10 godina.
— Abdičević (1) je doselio iz Vareša pre 40 godina. Agić (1) je doselio iz Mostara; živeo je neko vreme u Carigradu.
— Agovići (1). Otac im je došao 1914. iz Sjenice u Sarajevo, a 1918. iz Sarajeva u Visoko. Bio je rodom iz Gacka.
— Ajdinović (1) je došao u Visoko iz Arnautovića. Opširnije u opisu Arnautovića.
— Alajčauševići (1) su starinom iz Sarajeva.
– Alibegić (1) je doselio iz Sarajeva.
– Alibegović (1) je od Bimbašića u Mostaru. Istog je porekla i Dervišbegović (1).
— Aždahići (1). Otac im je doselio pre okupacije iz Konjica u Hercegovini. Ranije su se drukčije zvali, ali ne znaju kako.
— Arslanović (1) je starinom Arbanas. Ded mu došao u Visoko kao turski vojnik.
— Ahići (6), Hadži–Omerovići (9) i Nožinagići (2) čine jedan rod, čiji je rodonačalnik doselio iz Konje u Maloj Aziji u jedno selo kod Visokog, i docnije prešao u Visoko. Zvali su se Hadži Kadragići. Po dedu, koji je bio adžija, jedna se grana prozvala Ahićima, a druge Hadži-Omerovićima i Nožinagićima.
– Ahmetaši (2) su došli sa sela, iz Gorana i Čekrčića, i čine jedan rod s Ahmetašima u Čifluku.
– Aščalić (1) je došao pre četiri godine iz Topuzova Polja, a starinom je s Tušnjića, gde još ima Aščalića.
— Alihodžići (1) su došli iz Dautovaca, gde ih još ima.
— Arnaut (1) se zove Zarifović. Starinom je iz Arbanije, i doselio pre 12 god. iz Podstinja. Opširnije u opisu Srhinja.
— Smailović ili Babanović (1) je doselio sa Zbilja; ti su Smailovići inače nepoznatog porekla.
– Babović (1) je doselio iz Hercegovine za vreme hercegovačkog ustanka.
— Balbozan (1) je doselio iz Hercegovine, pre 20 godina.
— Balte (1) su starinom iz Crne Rijeke. Ima ih i u Ozrakovićima. Neki su odselili u Tursku.
– Barut (1) je došao kao „muhadžir“ iz istočne Bosne, za vreme poslednjeg rata. Umro je u Visokom, a deca su mu ovde stalno ostala.
— Beganović (1) je doselio kao radnik iz Vareša, pre 20 godina.
— Begović, (1) je doselio iz Mulića; opširnije u opisu tog sela.
– Bektaši (1). Otac im je bio Arbanas iz okoline Prizrena, a majka Visočanka.
— Bećiragići ili Bećirovići (1) su starinom iz Ljubuškog. Došli su 1917 god. Bilalovići (2) su doselili pre okupacije iz Trebinja u Hercegovini.
— Bijedići (3) su došli pre okupacije iz Jasena kod Trebinja.
— Brkići–Mumdžije (1) Starinom su iz Srbije, odakle su davno došli u Sarajevo, a otac im je pre 40 godina prešao iz Sarajeva u Visoko.
–Burići (9) su verovatno starinom iz Arapske. Neki Alija pominje se 1781–99 u sidžilu visočkog kadije.
– Burgijaši (1) su starinom iz Fojnice. Zovu se i Šećerovićima, a ima ih i u Ozrakovićima.
— Burko (1) je došao pre 6 godina sa Zbilja. Stari su im se zvali Efendići i bili su ranije u Stuparićima. Posle smrti dedove i očeve, raselili su se u Visoko i Godušu.
– Vranci ili Vrančevići (4) su starinom s Paleža.
– Gačani (2) cy starinom iz Gackog. Doselili su pre 60 godina.
— Galijatović (1) je doselio pre 20 godina iz Gračanice (srez visočki).
– Dedić (1) je doselio iz Poredja u Goluši, gde su Dednći starinci.
– Dobujak (1) je starinom Merdanović iz Korčića u Rami. Kad mu je umro „deda“, a baba se preudala, otac „razguli“, ‘i dođe sa Skopljancima u Vareš. Tu se pogodio da čuva sto krava za sto bešluka. Do jeseni je čuvao goveda, onda se „pribio“ uz nekog kovača, od kog su Ajdini (u Arnautovićima) dizali gvožđe. „Sijedi Hajdin“ zovne ga sebi, te je kod Ajdina bio „neke godine“. Jednom ode uz Bajram u Dobuj, gde zateče „sijelo“: pevalo se i sviralo, a vrata su bila zatvorena. On izvali nogom vrata, pa se izmakne uz plot. Jedan izleti iz kuće s nožem, i udari na njega, te mu preseče „kolač”, gunjevicu, gunj i ječermu do košulje. Merdan dočeka s druge strane, odseče ruku napadaču i pobegne. Posle su ga dirali u Arnautovićima: „Kad ćeš u Dobuj“, i tako mu je ostalo ime Dobujak. Sin mu je prešao u Visoko pre 30 godina.
– Durajlići (1) su starinom iz Arbanije (po jednom saopštenju iz Konje u Maloj Aziji.)
– Durakovići (1) su starinom od Trebinja odakle im je ded došao najpre u Sarajevo pa u Visoko. Ima ih još u Gračanici (Posavina), Mostaru, Gacku i Foči.
— Đakovac (1) je doselio iz Sarajeva pre 30 godina, a u Sarajevo su došli davno iz Đankovice.
— Đire (1). Ded im je doselio iz Fojnice. Ćira ima u Ramadanovcima.
— Efendije (3) i Lale(tovići) (4) su starinom Efendići iz Turske. Ded im se lepo nosio, pa je zato bio prozvan „Lale“
— Žiško (1) je došao pre 6 godina iz Zenice.
– Zerdo (1) je doselio iz Kralupa.
— Ihtijarevići ili Kalajdžije (2) su starinom iz Sarajeva, odakle su došli pre više od 100 godina. Možda su istog porekla i Nedžibovići, sada u Potkraju.
– Islamovići (Z). Otac im je doselio sa Šćitova kod Fojnice pre okupacije.
— Iširlije ili Ješirlije (2). „Dedo im je doselio pre 100 godina iz Sarajeva.
— Jašarspahić (1) je doselio iz Dobuja pre 10 godina. Starinom je iz Konje; opširnije u opisu Dobuja.
– Jašarević (1) je od Jašarevića u Ginu.
— Jusići (1). Otac im je došao sa Vrela u Čekrčićima.
— Juhić (1) je rodom iz Busovače. Bio je neko vreme u Srhinju.
– Kazaferović (1) je doselio iz Vareša.
— Kalote (3) su starinom iz Kalote-Galate (Carigrad). Davno su doselili: u sidžilu 1798/99 pominje se Bećir Kalata.
— Karalije (1) su došli iz Moštra.
— Karasalihovići (1) su ranije boravili u Obrama i Mulićima.
— Kardaši (2). Otac im je došao pre 60 godina iz Osojnice k0d Kreševa, a „sgarjenik“ im je bio iz Azije, odakle je došao pre 200 godina. Ne znajući govoriti srpsko-hrvatski, stalno je ponavljao „kardaš“ (pobratim), i tako su mu prozvani potomci po toj njegovoj uzrečici.
— Kerkezi ili Čerkezi (2) su starinom Čerkezi, s Kavkaza.
— Kese (4) su starinom iz Fasa.
— Konjičani (2). Ded im je doselio iz Konjica u Hercegovini, pre okupacije.
— Krša (1) je došao pre 40 godina od Fojnice.
— Kudinovići (1) su starinom Isakovići iz Gacka u Hercegovini. Doselio im je otac pre okupacije.
– Kumbara (1) je doselio s Bukova, a starinom je iz Užica.
— Kunić (1) je doselio iz Ozrakovića pre 30 godina. Starinom je iz Stoca, gde je do skora bilo Kunića. Doselio im je ded početkom 19 veka. Istog su porekla i Ćake (4).
— Lahić (1) je starinom iz Duhara.
— Lojić (1) je doselio iz Misoče pre 40 godina, a otac mu je bio iz Gacka.
— Lukhodže (2) su rod s Lukhodžama (Begovićima) u Misoči, te, prema tome, starinom iz Sarajeva.
–Mešići (2) u starinom iz Topuzova Polja.
— Muderizovići ili Mujezini (2); poodavno su doselili iz Gračanice u Posavini.
– Mujezinovići (5) su doselili pre 60 godina iz Ljubinja u Hercegovini.
– Mujkići (3) su starinom iz Zenice.
— Muzaferije (2). Doselio im je ded iz Sarajeva; i starinom su iz Carigrada, odakle im je sultan proterao „starjenika“, koji je bio munedžib (astrolog). Od njih je i Tetka (1).
— Myptići (2) su došli sa Svinjareva u Fojničkom srezu.
— Mataradžije (8) su starinom iz Ljubuškog.
– Merdan (1) je doselio pre rata; starina mu je bila u Smrdanu (Liješeva).
— Mulić (1) je došao iz Buzića u Porječanima.
– Novokmet su doselili pre 60–70 godina iz Fojnice. Zvali su se i Spahići.
— Nuhbegović (1) je doselio iz Konjica pre 20 godina.
— Numanagić (1) je došao pre 20 godina iz Fojnice. On je muftija u Travniku, i porodica mu ovde živi.
– Odobaša (1) je starinom iz Pločara kod Fojnice.
— Omanović (1) je doselio iz Moštra.
— Omeragić (1) je doselio 1927. godine iz Vareša, i rodom je iz Jeleča kod Foče.
– Orući (5) su došli pre 70 godina iz Duhara.
– Pamuković (1) je doselio iz Arnautovića pre 20 godina.
— Patak (1), iskvareno od Potokić, starinom je iz Konjica.
– Penjići ili Srhinjaci (2) došli su davno u Visoko iz Srhinja, a starinom su iz Fojničkog sreza.
— Prelići (1) su došli pre 35 godina iz Sarajeva.
— Pušćul (1) je doselio pre 25 godina iz Radovlje, a starinom je iz Rotilja.
— Ramić (1) je doselio iz Seoče pre 40 godina.
— Rajke (3) su rod s Rajkama u Liješevi, koji su starinom iz Male Azije.
— Ramće (1) je došao iz Gornjeg Moštra.
— Rašidovići (2) su starinom iz Arabistana. Predak im je došao s vojskom sultana El Fatiha.
– Saletović (1) je Vareša.
– Sedlarevići (1). Praded im je bio Arapin iz Medine, pa su se ranije zvali i Arapovići.
– Semić (1) je došao iz Tauklića; opširnije u opisu ovoga sela.
— Serdarević (1). Doselio je 1924. god. iz Ljubinja u Hercegovini.
— Sinanovići (2) su starinom iz Moštra.
– Skopljaci (4) imaju nadimak „Išak“. Došao im je otac kao dete iz Gornjeg Vakufa u Skoplju.
— Slijepčević (1) je doselio pre 35 godina iz Hercegovine.
— Smajić (1) je od Smajića u Grajanima; došao je pre 15 godina.
– Softići (3) su došli iz Radovlje.
– Spahić (1) je starinom iz Fojnice.
– Stambol (1) je starinom iz Carigrada.
– Subašić (1) je došao iz Travnika.
— Suše (1) su došli iz Liješeve, gde ih još ima.
— Tafro (1), trgovac, došao je pre 5 godina iz Sarajeva, a rodom je iz Foče.
— Telići (1) su starinom iz Makedonije (?).
— Trako (1) je došao iz Gračanice. Opširnije u opisu Gračanice.
— Trebo (1) je starinom iz Fojnice.
— Trgo (1) je starinom s Džindića.
– Trklje (2) su davnašnji doseljenici iz Male Azije.
— Toromani (2) su starinom iz Sarajeva. Ima ih i u Potkraju.
— Ćehajići (1). Otac im je došao iz Sarajeva.
— Ćosić (1) je doselio 1914 god. iz Brežana.
— Ćurti (1) su starinom iz Kurta (Kurdistana) u Aziji. Vele, da im je „starjenik“ došao s Fatihom.
— Užičani (2) su doselili 1911. iz Sarajeva, a starinom su iz Užica.
— Uzunovići (1) su došli iz sela, iz Gračanice.
— Fejzići (1) su došli iz Holića u Kralupima.
– Frljak (1) je doselio iz Moštra pre 25 godina, a starinom je iz Breze.
— Frtune i Vražalići (11) su starinom iz Vraži u Arbaniji.
– Hajre (2) su došli iz Grajani.
— Hakalići (1) su starinom iz opštine Dobuja.
– Hasandić (1) je došao iz Gračanice iz Tramošnika.
– Handžići 1 (8). Starinom su iz Arbanije. Vele da su, u isto vreme kad i oni, došli Hrnjići u Taukčiće.
— Handžić II (1) je došao pre 15 godina iz Mokronoga, gde ih još ima.
—Hajdarovići (1). Otac im je doselio iz Dabra u Hercegovini pre okupacije.
— Hakirevići (2) su došli iz Sarajeva pre 80 godina.
— Halilbegovići (4) su starinom Teskeredžići iz Hercegovine, a u Visoko su došli iz Kralupa.
— Halilovići (3) su došli iz Luke pre 30 godina. Ima ih i u Misoči.
— Hasagić (1) je došao iz Dobuja pre 25 godina.
– Hafizović–Tepelukčić (1) je rodom iz Sarajeva, odakle ga je dovela mati pre 35 godina.
– Hadži Abdići (2) su doselili pre 29 godina iz Gornjeg Vakufa.
– Hadži Ahmetović (1) je doselio iz Fojnice pre 40 godina.
— Hadži Ibrahimovići (4), Hadži Mehmedagići (4), Hadži Mujidagići (1), Hadži Numanagići (1), Kusurovići (1) i Sarači (3) su starinom iz Fesa, i zvali su se Fesići.
— Hadži Mejlić (1) je doselio pre 30 godina iz Fojnice.
— Hebab (1) je došao za vreme rata iz Stoca.
—Hadži Hasanović (1) je doselio iz Taukčića pre 30 godina. U Taukčićima su starinci.
— Henda (1) je došao iz Sarajeva pre 30 godina.
— Hodovići (1). Otac im je došao iz Arbanije.
– Čabaravdići (12) su starinom od Rogatice. Opširnije u opisu Vratnice.
—Čeho (1) je doselio iz Luke pre 20 godina, a starinom je iz Foče.
—Čelebić (1) je doselio pre 25 godina iz Konjica.
— Čenda (1) je doselio kao pekar pre 13 godina iz Bugojna.
— Čolan (1) je od Čolana u Smrekovici.
— Šehići (3) i Gaćanče (1). Njihov je praded došao iz jednog sela kod Vareša. Prezime mu je bilo Čizmić. Imao je tekiju u Visokom kod harema, i bio joj šeh, pa mu se zato i potomci zovu Šehićima.
— Šabanovići (2) su poreklom Arbanasi. Otac im je došao za vreme Turaka kao zaptija.
— Šaran (1) je doselio iz Gacka pre okupacije.
— Šećerovići (2) su starinom iz Breze, a došli su sa Zbilja pre 35 godina.
– Šahovići (4) su doselili pre okupacije iz Hercegovine. Ima ih i u Goduši.
–Šišić (1) je došao iz Kaknja. Džaferović (1) je doselio iz Hercegovine pre 50 godina.
—Džafić I (1) je doselio iz Kralupa, a starinom je iz Zagorja.
— Džafić II (1) je doselio posle rata iz Podlugova, a rodom je iz Dubrava kod Tuzle.
Nepoznatog su porekla:
– Durmiši (2); ima ih i u Poljanima kod Sutjeske.
— Mandre (3).
— Medići (1).
— Mehići (1), Topčagići (1) su davnašnji doseljenici iz nepoznatog mesta.
– Trampe (1) su takođe davnašnji doseljenici.
— Hamidovići (1).
— Hadži Mehmedagići zvani Prce (2); ima ih u Monjarima i Mošćanici (srez zenički).
– Cicvare (1) su davnašnji doseljenici iz nepoznatog mesta.
– Čalamerovići (1).
— Čohići (1).
Pravoslavni.
Pravoslavnih je bilo u Visokom 1921. godine 659 duša, što čini 16 odsto. Stalno nastanjenih bilo je 81 rod sa 128 alj kuća, 20 odsto od svih nastanjenih rodova, odnosno 16,8 procenata od kuća.
Između srednjevekovnog (i onog iz prvih vekova turske uprave) i današnjeg pravoslavnog stanovništva u Visokom nema kontinuiteta. Svi su današnji pravoslavni rodovi poreklom sa strane. Iako među njima ima nekoliko rodova nepoznatog porekla, ipak nema starinaca. O starincima se ovde i u okolini vodi osobita računa, i zovu ih „Bošnjacima“, a takvih nema u Visokom. Najverovatnije je da su se pravoslavni počeli u Visokom ponovo naseljavati krajem XVIII veka. Zna se da su prvi pravoslavni doseljenici bili “udundžije” visočkih aga i begova. U isto vreme počeli su se pravoslavni naseljavati u većem broju i u okolini Visokog, a to je doba posle velikih kuga, koje su znatno proredile stanovništvo Visokog i okoline. Priča se da bi pojedini krajevi Visokog posle kuga toliko opusteli, da bi se po ulicama trava kosila. U vrlo često pominjatom sidžilu visočkog kadije iz 1798/99 god. pominju se od pravoslavnih Srba u Visokom: Petar Ćebedžija, još dva Petra, neki vrlo pošteni Kosta, Ilija samardžija, Petar samardžija, Vojin ćurčija, Malo tufegdžnja (čiji su potomci današnji Malići), Mojsil, Nikola, Simo ekmekčija, Petar ekmekčija, Gavrilo Šarac, Boško, Jovan ćebedžija. I u docnijim godinama, početkom XIX veka, pominju se neki, ali takođe bez prezimena, pa ti podaci nemaju vrednosti. Od starih ljudi saznao sam da su pre 100 godina pravoslavni sedeli na Perucu i u Rosuljama, a samo nekoliko njihovih kuća bilo je na Jaliji. Većinom su bili ćebedžije i ekmekčije. Kao najstariji pravoslavni rodovi u Visokom smatraju se: Aslivari, Arnautovići, Malići i Mojsilovići. Izumrli su sasvim ili u muškoj lozi: Lakete, starinom Miljkovići iz Gostovića, pa rod ćebedžije Pavla Bestije, Ćuste, Purajice, Tešani, Vukovljaci, Puce, Kešelji i Radići.
Kad se namnožio broj pravoslavnih u Visokom, osnovana je i crkva. Broj pravoslavnih u Visokom, u prvoj polovini XIX veka, nesumnjivo je bio znatan. Oko 1840. javlja se u Visokom prvi srpski učitelj, Jovo Aslivar, Visočanin. Učio je decu kod svoje kuće. Već 1874. škola je imala svoju zgradu. Ne zna se kad je osnovana parohija. Današnji paroh g. Risto Bošković je treći paroh te parohije. On je u Visokom već 30 godina, pre njega bio je 30 godina pok. Pahomije Nikolajević, a pre ovoga neki pop čije ime nisam mogao saznati (pop Đoko?). Međutim, u sadašnjem pravoslavnom groblju nalazili su lim od popovskih kamilavki grčkoga tipa. Zatim, oko 50 metara iznad današnje pravoslavne crkve, koja je u podnožju Grada, ima sasvim mala zaravan. Po predanju, na tom je mestu bila pravoslavna crkva s grobljem. Mesto se zove Klisa ili Crkvište. Ne zna se kad je ta crkva srušena. Po predanju, na tom su mestu bile pravoslavne kuće, i tu se svet skupljao na kolo i veselje. Pre 25 godina pravljen je na ovom mestu ćerpič, i tom su prilikom iskopane mnoge kosti. Današnje pravoslavno stanovništvo nema nikakve veze s tim starinama.
– Adamovići (1) su doselili iz Zimče.
— Arnautovići (1) su starinom Jovanovići iz Kosovske Mitrovice, odakle im je pobegao ded ili praded, i naselio se u Visokom. Slave Nikoljdan.
– Aslivari (2) su odavno u Visokom. Mića Aslivar (72 godine) zna da mu je praded već bio u Visokom. Misli da je doselio iz nekog jugoistočnog kraja. Slave Nikoljdan.
Atanasovići (1) su starinom Cincari, a u Visoko su došli iz Sarajeva. Slave Aranđelovdan.
— Blažević (1). Otac im je došao iz Sarajeva pre okupacije. Slave Jovanjdan.
– Božić (1) penzioner, rodom je od Slunja u primorsko–krajiškoj oblasti. Slavi Stjepanjdan.
— Boškovići (2) su rodom iz Sarajeva. Slave Nikoljdan.
— Bunićević (1) je doselio iz Livna. Otac mu je bio Grk, koji je, kao turski zarobljenik, dospeo u Travnik pa u Livno. Slavi Nikoljan.
— Bujak (1) je starinom iz Duvna. Opširnije u opisu Čifluka.
— Vasiljević (1) je doselio iz Goražda pre 25 godina. Slavi Srđevdan.
— Vasić (1). Otac mu je došao iz Lepenice. Slavi Jovanjdan.
— Vojnović (1), penzioner, rodom je iz Metka u Lici. Slavi Đurćevdan.
— VukovićI (1) je od Vukovića u Dautovcima.
— Vuković II (1) je od Vukovića u Podvisokom.
— Vukojevići (1) su došli pre okupacije iz Hercegovine. Slave Nikoljdan.
– Vučanović (1) je došao sa Banjera, a starinom je Vranješ iz Krajine. Slavi Đurđevdan.
— Vučenovići (1) su starinom iz Dervente.
— Goga-Gogić (1) (1). Pravo mu je prezime Popić. On je od Popića u Balibegovićima.
— Galić (1) je doselio iz Četuljića kod Bugojna. Slavi Đurćevdan.
— Golubovići (3) su starinom Durutovići iz Nikšića. Dedovi ili pradedovi pobegli su im iz Nikšića, i naselili se najpre u Luci, pa na Banjeru, gde su se podelili i razišli. Slave Aranđelovdan.
— Gošići (3) su ded im je ubio agu ili subašu, i pobegao preko turske granice, a prababa Goša, bežeći od turskog zuluma, došla je•sa četvoro dece u Visoki. Slave Jovanjdan.
— Dabić (1) je od Dabića kojih ima u Kuli i Čifluku. Starinom je iz Hercegovine.
– Dragutinovići (1) su došli iz Podgore, a rod su s Dragutinovićima u Mrakovu i Podlugovima; starinom su iz Hercegovine.
— Đokići (1) su došli u Visoko iz Mrakova, i rod su s Đokićima u Mrakovu i Sovrlima.
– Đorđević (1) je starinom iz Grčke, a doselio je iz Travnika. Slavi Đurđevdan.
– Đurići (2) su doselili pre okupacije iz Prijepolja. Slave Đurćevdan.
— Žalice (2). O poreklu Žalica dobio sam opširna obaveštenja od g. Dragoljuba Žalice, pristava pomoćnih ureda u sreskom sudu u Sarajevu. Ti su podaci vrlo zanimljivi. Njegov deda Mitar Marković živeo je u selu Potkraju, i umro je dosta mlad, ostavivši za sobom ženu Joku sa troje dece. Najstarija beše kći Ana, koja je umrla u dubokoj starosti u Sovrlima, zatim sin Petar, otac g. Dragoljubov, i kći Soka. Mitrova udovica Joka preudala se za nekog Žalicu u selo Planinicu, ili tu negde kod Planinice, i prevela u njegovu kuću svoju decu od prvoga muža. Sa Žalicom je imala jednog sina, čije ime g. Dragoljub nije mogao saznati. I ovaj joj je muž brzo umro, jer je bio star, a pre toga se nije ženio. Ostavši ponova udovicom, Joka se vratila sa četvoro dece u Vrbovik svome deveru Marku. Još dok je bila u planini, tamošnji su seljani njezinu decu od prvog muža prozvali Žalicama. Brzo po povratku u Vrbovik umrla je i ona, pa i onaj njezin drugi sin, pravi Žalica. Marko je izdržavao neko vreme siročad svoga brata. Posle je Pero, još kao dečak, otišao u Visoko. U Visokom je učio ćebedžijski zanat u Jove Stankovića kodžabaše, a pomalo išao i u školu; učitelj mu je bio neki pop Đoko. Ana se udala za Deliparu, i umrla u Sovrlima. Soka se udala u Biskupiće za Kostu Kojića i umrla pre 20 godina. Pero je docnije, pre ženidbe, bio đak kod Pahomija Nikolajevića, paroha visočkog, a posle kod popa Prokopija Damjanovića, paroha klijaškog; umro je 1909 godine. Slučaj je hteo, te su u Visokom kuća Perina i kuća Pere oca Dionisije Žalice bile jedna uz drugu, kao i danas. Oni su pominjali da su “rod sa neke ženske strane”. Smatrali su se i do smrti živeli kao rođaci, pa se i njihovi potomci i danas međusobno smatraju i ponašaju kao bliži rođaci. Ovaj drugi Pero Žalica doselio jeu Visoko s Planinice, i on je pravi Žalica. Ta razlika se vidi i u slavama. Markovići–Žalice slave Sv. Nikolu, a pravi Žalice Sv. Arhanđela Mihaila. Prvi ne znaju odakle su starinom, osim to da su odavna bili u Vrboviku, a drugi su starinom iz Hercegovine. (U Čekrčićima žive Ristanovići koji su starinom Žalice).
– Živkovića (1) su došli pre okupacije iz Foče. Slave Nikoljdan.
— Ilići (4). Njihov praded Ilija Pura živeo je negde u Posavini, pa i sada imaju ovi Ilići roda u Bijeljini. Ilija je bio kramar za prenos robe od Broda do Sjenice. Pura mu je bio nadimak, jer kad bi ga na putu kiridžije pitali: „”Đedo, šta ćemo ručku (ili večeri),“ odgovorio bi: „Puru, sine, puru“ (kačamak). Jedanput je ubio Turčina tovarnom sohom, i zato je pobegao. „Pomico se“ oko Striževa i Planinice, a sin mu je došao u Visoko i ovde se naselio. Njegovi se potomci ovu i Peranovići, jer im je majka bila od Perana. Slave Nikoljdan.
— Ilići–Milanovi (2) su nepoznatog porekla.Slave Đurđevdan.
– Iličići (1) su nepoznatog porekla. Od njih ima samo još jedan muškarac koji živi u Podlugovima. Slavi Jovanjdan.
– Jajići (2). Praded im je iz Crne Gore doselio u Livno, ded iz Livna u Vareš, a otac iz Vareša u Visoko. Slave Jovanjdan.
— Jugurdžije (1) su doselili pre okupacije iz Sarajeva. Slave Sv. Luku. Za njih je pok. S. Trifković zabeležio da su starinom iz Bjelopavlića.
— Kadijević (1) je doselio iz Livna.
— Kingilovići (1) su doselili pre 30 godina iz Čekrčića. Opširnije u opisu ovoga sela.
— Kokoruši (3) su starinom iz Ključa u Bosanskoj Krajini. U Visoko im je doselio ded. Ima ih i u Kopačima.
— Kordulija (1) je došao 1915 iz Hercegovine. Starinom je Milić iz Crne Gore. Ded im je došao s lješeva Stupa uturski „kordun“, i po tome se zovu Kordulije. Slave sv. Jovana.
— Kpstić (1) je starinom s Čemerna u planini“. Slavi Nikoljdan.
— Kršići (1). Starinom su Balšići iz Hercegovine. Doselio im je ded u Sarajevo, i radio u nekog Krše; zato mu se potomci zovu Kršićima. Iz Sarajeva su došli jedni u Visoko pre 30 godina. Slave Nikoljdan.
– Kuvači (1) su došli iz Topuzovog Polja, a starinom su iz Duvna.
— Lazarevići (2) su doselili iz Vareši pre 50 godina. Starinom su od Pantovića u Zupcima, a daljom starinom sa Cera u Crnoj Gori. Praded Gligo došao je iz Zubaca u Mostar, a iz Mostara u Sarajevo. Njegov je sin došao u Vareš. Slave Đurćevdan.
— Maksić (1) je doselio 1927 iz Dervente, a rodom je iz sela Božinaca u derventskom srezu. Slave Đurđevdan.
– Malići (8) su starinom od Kolašina, odakle im je predak pobegao zbog krvi ispred Turaka. Davno su doselili u Visoko. Prozvali su se Malićima po dedu Mali tufegdžiji, koji se pominje u sidžilu 1798/99 godine. Slave Stjepanjdan.
– Marinković (1). Otac muje bio Karavlah. Slavi sv. Petku.
– Martić (1) je doselio iz Kupresa pre 15 godina, a rodom je iz Donjeg Vakufa. Slavi Đurđevdan.
– Miletići (2). Ded im je doselio iz „Arbaiije“ u Visoko, da izbegne krvnu osvetu. Slave Sv. Nikolu.
— Milići (5). Starinom su Budeći od Risna. Praded im je tamo nekog ubio, i utekao u Bosnu. Milići su bili ranije na Gradu. U groblju je grob Nikole Budečevića iz 1869. godine. Slave Sv. Jovana.
— Mitrovići (2) su starinom Arizanovići iz Sereza, odakle im je ded doselio u Banju Luku, a otac iz Banje Luke u Visoko. Slave Jovanjdan.
– Mojsilovići (2) su starinom iz Hercegovine. Njihov predak Mojsilo pominje se u sidžilu 1798/99 godine. Slave sv. Stjepana.
— Nikolići (3). Doselio im je ded od Gacka u Hercegovini. Imali su nadimak Karajagriz. Slave Ignjatijevdan.
— Panići (1) su došli sa sela, i rod su Panićima u Zimči. Slave Jovanjdan.
– Perović (1). Zove se i Mitrović. Starinom je od ili iz Trebinja, odakle mu je doselio ded pre 80 godina.
— Plavšići (3) su starinom Bratići iz Hercegovine. Doselio im je praded pre više od 100 godina. Bili su najpre na Planinici. Zbog kuge su prešli na Grad i docnije sišli u Visoko. Slave Jovanjdan.
– Poljar (1). Železničar u penziji.
— Popići (3) su starinom iz Popova. Opširnije u opisu Balibegovića.
– Pušara (1). Otac mu je doselio pre 50 godina od Hadžića, a starinom je z Hercegovine. Slavi Jovanjdan.
— Radivojevići (2) su starinom od Čajniča; doselio im je ded. Slave Mioljdan.
– Radojevići (1) su starinom „Karavlasi“. Služe Petkovicu.
– Samardžić (1) je doselio iz Gorana. Opširnije u opisu ovoga naselja.
— Savići (5) su starinom od Nevesinja u Hercegovini, a u Visoko im je došao ded iz Sarajeva 1847. god. Slave Jovanjdan.
— Skopljak (1) je doselio iz Dolipolja, a starinom je iz Krajine.
— Stajići (1). Ded im je došao iz Hercegovine kao sveštenik. Slave Lazarevu Subotu.
— Stankovići (1) su starinom Miljkovići iz Gostovića. Slave Usjekovanije.
— Stanišići (1). Ranije su se zvali Čankićima. Stanišićima se zovu po Staniši Hanbiralu, koji je bio sluga u nekog Stanka. Kad je otišao u svet, njegovom se ženom oženio Staniša, pre 70–80 godina, i s njom imao sina Kostu Stanišića. Stanišići slave Nikoljdan. Stankovi su potomci u Sarajevu, i slave Ignjatijevdan.
— Stjepanovići (2) su starinom iz Hrasna kod Stoca. Doselio im je otac pre okupacije u Sarajevo, a iz Sarajeva u Visoko. Zvali su se ranije Smiljanići i Škipine. Slave Nikoljdan.
– Stolići (2) su starinom Gaćeše iz Krajine, a doselili su pre 30 godina iz Biskupića.
—Terzić (1) je starinom Gizdić iz Krajine. Slavi Đurđevdan.
— Trivunović (1). Nepoznatog je porekla. Slavi Jovanjdan.
— Ćetković (1) je doselio iz Kralupa pre 50 godina. Opširnije u opisu kralupskih sela.
– Ćortome–Ćortomići (1) su starinom Jovići iz Banjana. Zbog krvi su im stari izbegli u Crnu Goru, a iz Crne Gore u Jajce, i pre 80 godina u Čekrčiće. Sad ih ima u Visokom, Vratnici, Sovrlima i Beogradu. Ćortomići su Prozvani po tom što im je otac, odnosno ded pok. Toma uzeo udovicu, te ga zato zvali Ćor–Toma. Slave Nikoljdan.
– Ćurić (1) je od Ćurića na Gradu, a nastanio se u Visokom posle rata.
– Udići (1). U starini su se zvali Tešanovići, pa Đurđevići, a od istog roda ima i grana Savići. Njihov je predak bio iz „Arbanije“. Kako su Turci gonili Srbe, tako su se i oni pomicali i došli u Kolašin. Kad su Turci napali na Crnu Goru, uzmu njihova pradeda, Tešana, da ih vodi, da pokore još nekih „sedam kuća“. Vodio je dvojicu kavaza. Kavazima „prituži“ i on ih odvede na potok. Kad su se raspasali, Tešan dohvati veliki nož jednoga od njih, pa ga poseče, a drugoga ubije iz kubure. Njihove male puške turi za pas, i ode bimbašama pa javi da će odmah stići i .kavazi. Nije smeo otići kući, nego se sakrije u šumu. Noću dođe kući, i natovari u krošnje na konje mater i decu, te krene u Bosnu. Noću je putovao, a danju se odmarao. Zaustavio se u Visokom, i noćio kod nekog Srbina. Materi je zabranio da kazuje ime, ko su, odakle su i krsnu slavu. Mesto Sv. Nikole uzmu ovde Sv. Jovana. Tu je Tešan našao i posao. Jedne zime raspoređivana je vojska na prezimu i Srbima. Među onima što su određeni da prezime kod Tešana, bile su i njegove nekadašnje tri komšije. On ih je odmah poznao, i zato nije hteo ući u kuću, kad ih je video. Iste su noći pobegli u Tešanj, jer je jedan od „Toske“ prepoznao prababu. Na proleće su se vratili. Sledeće zime je opet došla „Toska“ a njemu data na stan petorica. Ove zime Tešan je bežao u Kladanj. Iza Tešana su ostala dva sina: Risto i Sava, koji su se nazvali Udićima po očevu nadimku. Savini se sinovi prozovu Savićima. Slave Sv. Jovana.
— Udovičići (3) cy došli iz Ozrakovića, gde ih još ima.
– Ferzan (1) je došao sa Zbilja, a starinom je iz Krajine.
— Čvorići (1) su starinom Simići iz Čajniča. Davno su doselili. Slave Nikoljdan.
– Šarenci (2) su jedan rod, i ako je jedan od njih nedavno doselio iz Ljubinja u Hercegovini, a drugi mnogo pre iz Čekrčića, ali je i on starinom iz Hercegovine.
– Šerbići (3). Nepoznatog su porekla. Slave Jovanjdan.
— Šijaci (1) su skoro došli sa sela.
— Šotra (1) je doselio 1925 god., a rodom je iz Donje Poplati kod Stoca. Slavi Nikoljdan.
– Špirić (1) je doselio 1922 iz Donjeg Vakufa. Slavi Nikoljdan.
Katolici.
Kao što je već izneto, u 18. veku nestalo je katoličkog stanovništva u Visokom. Posle okupacije (1878), katolici — Hrvati i Slovenci — počeli su ponova dolaziti u Visoko. Tako danas ima u Visokom 21 stalno nastanjeni katolički rod, što čini samo 5,2 odsto od broja svih stalno nastanjenih rodova.
– Babić (1), železničar u penziji, rodom je iz Gospića u Lici.
— Gruškovnjak (1), Slovenac iz Ptuja, naselio se 1908 kao preduzimač.
– Dujmušići (1), udovica jednog činovnika s, decom. Otac je bio iz Jajca.
— Dusperi (1) su od Duspera iz Sutjeske.
— Zekić (1), advokat, rodom je iz Vareša.
– Kert (1), Slovenac iz Kamnika, naselio se pre 20 godina kao železnički radnik.
— Kugler (1). Otac mu je bio iz Zagreba. Umro u Visokom kao činovnik.
— Majetići (1) su poreklom iz Deonica u Hrvatskoj.
– Matijevići (2) su najstariji katolički doseljenici u Visokom. Doselio je otac 1879. iz Gračaca u Lici. Ali, njegov je ded bio rodom sa Slapnice kod Sutjeske, odakle je pre nekih 140 godina izbegao u Liku. Opširnije u opisu Slapnice.
– Mikolji (1), advokat, Slovenac.
– Mihaljček (1), penzioner, rodom je iz Hrvatskog Zagorja.
— Mišić (1) je doselio pre 25 godina iz Kreševa.
– Osana (1). Otac im je doselio iz Općine kod Trsta, odmah posle okupacije. Slovenci su.
— Pavičići (1), penzioner, rodom iz Gračaca u Lici.
– Tomazeti (1) je rodom Slovenac iz opštine Lombaj, sada u Italiji. Ranije su se pisali Domazetics ili Domazetics, a to upućuje na dalje poreklo iz srpskih krajeva.
– Tomičići (1). Otac im je umro ovde kao žandarm, a bio je rodom iz sela Ričica kod Gračaca u Lici.
– Turbić (1) je rodom iz Vareša, a u Visoko je došao pre dve godine iz Vrbovika.
— Filipović (1), penzioner, rodom je iz Jajca.
— Frljanić (1).
— Ferenec (1), limar, došao u Visoko 1920. Pohrvaćeni Poljak.
— Štajner (1) je rodom iz Iloka, a poreklom Nemac.
Tuđe narodnosti.
Od tuđih narodnosti ima u Visokom 44 stalno nastanjenih rodova, odnosno 11 odsto. Među njima ima Cigana, Arbanasa, Jevreja, Čeha, Rumuna i Nemaca.
Ciganski su radovi:
Adilovići (3). Doselili su od Zenice. Alamanovići (2). Starinom su iz Dobrinja a u Visoko su došli za vreme poslednjeg rata. Bašići (1). Burgijaši (1). Vehabovići (1). Dedići (4). Zelihići (2). Ded im je došao iz Mostara. Karići (1) su došli iz Seoče, a starinom su iz Dobrica. Kalić (1). Maletovići (3). Mekić (1) je došao iz Mostara pre 7 godina. Mujanovići (1). Mušići (1). Rizvanovići (1), Sejdići (11). Tahirovići (1). Tetkići (1). Ćelići (1). Došli su iz Seoče, a starinom su iz Dobrinja. Hasanovići (1). Helja (1). Šestanovići (1).
Jevreji su:
Danoni (6). Kabiljo (3). Kajon (1). Levi (1). Maestro (2). Njihov se otac prvi od Jevreja nastanio s porodicom u Visokom; došao iz Sarajeva. Montiljo (1) je došao pre 30 godina iz Mostara. Papo (3). Pardo (1). Romaon (1).
Arbanasi su:
Ajdinović (1) iz Borje. Ahmetovići (2) iz Orgosta. Bećirovići (1) iz Borje. Edhemovići (1) iz Borje. Jašar (1) iz Prizrena. Kadrić (1) iz Komarišta u arbanskoj Gori. Nazifović (1) iz Košarišta. Nuridinovići (2) iz Borje. Redžepovići (1) iz Borje.
Česi su:
Bohaček, apotekar. Vavra, penzioner. Janda, penzioner.
Nemci su:
Sicman, rodom iz Česke i Kajzer, rodom iz Šida, penzioneri.
Rumun je Ungurean, dimnjičar, rodom iz Bukovine.
IZVOR: Prema knjizi Milenka S. Filipovića „Visočka nahija“ (građa iz perioda 1922-1927). Pripremio saradnik Porekla Milodan.
Komentari (0)