Poreklo prezimena, selo Vratnica (Visoko)

Poreklo stanovništva sela Vratnica – Visoko. Prema knjizi Milenka S. Filipovića „Visočka nahija“. Pripremio saradnik Porekla Milodan.

Položaj naselja, komunikacije i vode.

Vratnica je veliko naselje i deli se na sela Gornju i Donju Vratnicu, Isakoviće i Oblake. Severnu granicu naselja čini brdo Velika Glava. Odavde polazi zapadna granica na Lazinu u Ulukovcu, pa na Dubac i preko Tatorije i Usjeli na potok iz Vratnice. Južna je granica kratka: potokom od mosta do ušća i onda donekle niz Bosnu. Brda Golubinjak, Borovi, Zajezde, Vratolom i Barjak (zapadno od Derviša) čine istočnu granicu. Prema tome, gotovo celo naselje je u jednoj maloj i raščlanjenoj kotlini po čijim su stranama sela. Gornja Vratnica je u strani ispod Velike Glave, i spušta se u potoke prema istoku i zapadu. U osoju između Gornje i Donje Vratnice su Oblaci. Donja Vratnica je po stranama oko Dola kojim teče potok Bor. Isakovići su u prisoju ispod Ulukovca a nasuprot Oblacima. Na mestu gde potok ostavlja kotlinu i između brda Tatorije i Golubinjaka izlazi u polje. Kraj Bosne je mesto Podgaj (pod Gajem na Golubinjaku), noviji deo naselja.

Kroz Vratnicu teče više potoka. Bor dolazi od vrela Bora u istočnom delu naselja i teče kroz Donju Vratnicu. Curak teče između Oblaka i Vratnica, i Šehića Potok između Vratnice i Isakovića. Svi se slivaju u jedno i obrazuju Posrani Potok.

Veliki je broj izvora. U Gornjoj Vratnici je pod selom Vrelo. U Dolovima su Komin i Vrelo. U Donjoj Vratnici su Bor, Grab, Bare pod Sokoljom, Grožnjićevica i Slano Vrelo. U Oblacima je vrelo Bunar čija voda otiče i sastaje se s vodom od korita Curka, te dalje teče kao potok Curak. U Isakovićima je vrelo Bunar. Voda sa Slanog Vrela ne pije se, ali „goveda pobudališe trčeći za njom.“ Za volu iz vrela Grožnjićevice veruju da leči od groznice.

Zemlje i šume.

Njive su većinom ispod kuća, po blažim stranama i delovima. Zovu se: Komin, Lazine, Domaše, Krčevine, Podlazina, Pod Gajem, Dolovi, Toprakalija, Duge Njive, Bara, Podbrijest, Zakutnjica, Ispod Tuka, Potkuća, Zakuće, Paljeg. Brdo, Curak, Putina, Banjerčić, Luka, Begovi Skladovi, Gornji Skladovi, Donje Polje, Sačin Do, Gorkin Do, Mašin Do, Luke, Tatarove Njive, Duga Bašča, Zabašča, Potkućnica, Grab, Gornji i Donji Zagaj, Gromulje. Po dolovima ima i senokosa. Ispaše su oko sela po stranama: Komin, Čapljak, Velika Glava, Šehića Gaj, Ripač, Kaursko Gumno, Tuk, Čubac, Rupe, Rastovi, Naćvice, Podliješće, Zališće. Ispaša je

Tip sela.

U Gornjoj su Vratnici kuće zbijene oko ulice, osim Šehića kuća, koje su u potoku pod selom. U Oblacima su kuće takođe nablizu. U Donjoj su Vratnici kuće raštrkane po stranama i međusobno udaljene 100—500 M.; jedna je kuća daleko izvan sela na Krčevini. Zbijene su kuće i u Isakovićima a i oko Zečevića Hana. Zbijen tip u Gornjoj Vratnici, Oblacima i Isakovićima nastao je deobom i uticajem muslimanskog društvenog života, a Donja je Vratnica razbijenog tipa, jer je novijeg porekla i jer su u njoj u većini pravoslavni.

Ranije je kroz Vratnicu vodio važan put za Sutjesku, tako da se, idući iz Sarajeva, nije moralo proći kroz Visoko; mestimice je i kaldrma sačuvana. Samu kaldrmu sagradila je neka devojka kao svoj „hair“. Po predanju, kroz ovo selo je prošao sultan Mehmed E: Fatih, kad je išao na Bobovac. Sultan je, priča se dugo rešavao s kraljem iz 50–bovca, i nije mogao izići na kraj c njime. Najposle kralj počne pucati na Turke pšenicom iz topa. Kad je to video sultan pošao je da se vrati. Kako se kralj za vreme opsadenije dugo brijao, pođe svojoj dvojici bragića, u Čatiće, da se obrije. Jedan od njih zakolje kralja pri brijanju, i poteče odmah da sedne na njegovo mesto. Kad je o tom stigao „aber“ kraljici, pala su i oba kraljeva bratića, a kraljica je poslala ljude da vrate tursku vojsku, a ona će predati ključeve od Bobovca. Prvi odredi turske vojske bili su na Stavnji a zadnji u Vratnici. Na glas „stani,“ prva je vojska stala, i tako se reka prozvala Stavnjom. Ima i drukčijih nagađanja o postanku imena ovoga naselja. Jedni vele da je selo prozvano po tome što je turska vojska, idući na Bobovac, naišla na brdo i mislila da nema puta, pa se vratila. Drugi opet vele da je ovde bila karaula s vratnicom, koja se dizala i spuštala. Nesumnjivo je pak, da je selo dobilo ime po reljefu, a ni gornje predanje nije bez izvesnog osnova, ali nema važnosti za objašnjenje postanka seoskog imena.

Zna se kako su postali i neki drugi nazivi. Njiva Toprak–alija prozvana je po Aliji Topraku. Na Banjerčiću je „taborovao“ neki ban s vojskom. Ripač je prozvan po negdašnjem kamenom majdanu (ripa — kamen). Na Borovima je bilo borova. Priča se da je na Vratolomu neki paša „s konja vrat slomio.“

Po Vratnici ima mnogo rasutih muslimanskih grobova za koje vele da su još iz doba osvajanja sultana El–Fatiha. Na Velikoj Glavi su dva groba; priča se da su to grobovi dvojice koji su se u selu potukli, jedan drugom glavu odsekli i doneli na brdo, gde su onda pokopani. Kazivali su mi, da su u Vratnici bila i dva „grčka“ groba. Sve te stami, da su u Vratnici bila i dva „grčka“ groba. Sve te starine i predanja jasno svedoče da je ovo naselje vrlo staro.

Saznao sam za neke rodove koji su izumrli ili iselili. „Istrijebili su se“ muslimani Hasakovići; Sačija je odselio u Tursku, a ne zna se, šta je bilo s Herceglijama. Pravoslavni Nikolići su otišli u Visoko; na njnhovom mestu u Isakovićima bili su posle njih Spasojevići, koji su sada u Kopačima. Izumrli su Ješići i Sukalice, a iselili Koprivice, koji su sada u Mrakovu, Bukarci, sada na Banjeru, Rakovići, sada pod raznim prezimenima u selima preko Bosne, i Sajmani, koji su pre okupacije otišli u Ozrakoviće, ali više nema roda s tim imenom. Danas u selu žive izmešani muslimani i pravoslavni; prvih je više.

Poreklo stanovništva.

Muslimani: Starincima se smatraju ovi muslimanski rodovi:

–Fejzići (6), Jusići (2), Bajrići (2), Hadžići (3) i Šehići (4). Šehići su držali cele Kopače (selo). Kopači (radnici) njihova deda ubili su jednom na njivi nekog pašaliju, što je rečima napao ženu koja im je nosila ručak. Da bi se otkupio, ded je morao dati vlasti celo selo Kopače, i vlast ga je prodala.

–Čabaravdići (12) su starinom od Rogatice, a doselili su po prilici pre 250 god. (?). Taj njihov praded prolazio je pre toga ovuda kao vojnik i ovo mu se mesto dopalo. Uz „ljudski hastaluk“ (kuga) prešao je ovamo, oženio se i nastanio se. Čabaravdića ima i u Visokom, a vele da njihova roda i sada ima kod Rogatice.

–Tatari (5) su doselili ali ne znaju odakle.

–Garići (3) takođe ne znaju odakle su, a odavia su u selu.

–Brkići (5). Ded im je doselio iz Sarajeva.

–Zečevići (5) su doselili iz Visokog oko 1878. O poreklu opširnije u opisu Visokog.

–Kulići (1) su starinom s Budoželja.

–Kadrići (2) su starinom Pašići sa Slivna. Doselili su pre 60—70 godina.

–Zečevići (2) su starinom iz Sarajeva. Otac im je hodao po najmu, i ovde se naselio još za vreme turske vlade.

–Hadžić. Hadži Hafiz (1) doselio je pred rat iz Bugojna.

Pravoslavni:

–Trivunići (3) su doselili iz Odžaka gde ih još ima. Zatekli su u Donjoj Vratnici samo Tatare.

–Vujići (4) su starinom Vranješi iz Bosanske Krajine. Vele da su doselili pre 200 godina. Ranije su boravili još u Kralupima, Potkraju i Čekrčićima. Mnogo su se delili, i od ovoga su roda danas Vujići, Nogići, Cvijanovići i Gavrići, koji žive rastureni po mnogim visočkim selima.Ranije su slavili Nikoljdan, a sada svi slave Đurćevdan. Ta je promena, pričaju, zbog toga, što im je jedanput o slavi, dok su još bili u Krajini, kuja ugrizla neku Turkinju, i Turci ih zato zatvorili. Sledećeg Đurđevdana otvorila su se vrata tamnička sama od sebe, i oni su izišli, te od tada služe Đurđevdan.

–Bošković (1) je doselio iz Odžaka 1903. god. Starinom je iz Hercegovine. Opširnije u opisu Odžaka.

–Bortuma (1) je doselio pre 40—50 god. iz Sovrla a starinom je iz Banjana. Opširnije u opisu Visokog.

–Balorda (1) je doselio pre nekoliko godina iz Odžaka; starinom je iz Hercegovine. Opširnije u opisu Odžaka.

Muslimansko je groblje u Dolu, a pravoslavno na Golubinjaku.

IZVOR: Prema knjizi Milenka S. Filipovića „Visočka nahija“. Pripremio saradnik Porekla Milodan.