Порекло становништва села Вратница – Високо. Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Положај насеља, комуникације и воде.
Вратница је велико насеље и дели се на села Горњу и Доњу Вратницу, Исаковиће и Облаке. Северну границу насеља чини брдо Велика Глава. Одавде полази западна граница на Лазину у Улуковцу, па на Дубац и преко Таторије и Усјели на поток из Вратнице. Јужна је граница кратка: потоком од моста до ушћа и онда донекле низ Босну. Брда Голубињак, Борови, Зајезде, Вратолом и Барјак (западно од Дервиша) чине источну границу. Према томе, готово цело насеље је у једној малој и рашчлањеној котлини по чијим су странама села. Горња Вратница је у страни испод Велике Главе, и спушта се у потоке према истоку и западу. У осоју између Горње и Доње Вратнице су Облаци. Доња Вратница је по странама око Дола којим тече поток Бор. Исаковићи су у присоју испод Улуковца а насупрот Облацима. На месту где поток оставља котлину и између брда Таторије и Голубињака излази у поље. Крај Босне је место Подгај (под Гајем на Голубињаку), новији део насеља.
Кроз Вратницу тече више потока. Бор долази од врела Бора у источном делу насеља и тече кроз Доњу Вратницу. Цурак тече између Облака и Вратница, и Шехића Поток између Вратнице и Исаковића. Сви се сливају у једно и образују Посрани Поток.
Велики је број извора. У Горњој Вратници је под селом Врело. У Доловима су Комин и Врело. У Доњој Вратници су Бор, Граб, Баре под Сокољом, Грожњићевица и Слано Врело. У Облацима је врело Бунар чија вода отиче и састаје се с водом од корита Цурка, те даље тече као поток Цурак. У Исаковићима је врело Бунар. Вода са Сланог Врела не пије се, али „говеда побудалише трчећи за њом.“ За волу из врела Грожњићевице верују да лечи од грознице.
Земље и шуме.
Њиве су већином испод кућа, по блажим странама и деловима. Зову се: Комин, Лазине, Домаше, Крчевине, Подлазина, Под Гајем, Долови, Топракалија, Дуге Њиве, Бара, Подбријест, Закутњица, Испод Тука, Поткућа, Закуће, Паљег. Брдо, Цурак, Путина, Бањерчић, Лука, Бегови Складови, Горњи Складови, Доње Поље, Сачин До, Горкин До, Машин До, Луке, Татарове Њиве, Дуга Башча, Забашча, Поткућница, Граб, Горњи и Доњи Загај, Громуље. По доловима има и сенокоса. Испаше су око села по странама: Комин, Чапљак, Велика Глава, Шехића Гај, Рипач, Каурско Гумно, Тук, Чубац, Рупе, Растови, Наћвице, Подлијешће, Залишће. Испаша је
Тип села.
У Горњој су Вратници куће збијене око улице, осим Шехића кућа, које су у потоку под селом. У Облацима су куће такође наблизу. У Доњој су Вратници куће раштркане по странама и међусобно удаљене 100—500 M.; једна је кућа далеко изван села на Крчевини. Збијене су куће и у Исаковићима а и око Зечевића Хана. Збијен тип у Горњој Вратници, Облацима и Исаковићима настао је деобом и утицајем муслиманског друштвеног живота, а Доња је Вратница разбијеног типа, јер је новијег порекла и јер су у њој у већини православни.
Раније је кроз Вратницу водио важан пут за Сутјеску, тако да се, идући из Сарајева, није морало проћи кроз Високо; местимице је и калдрма сачувана. Саму калдрму саградила је нека девојка као свој „хаир“. По предању, кроз ово село је прошао султан Мехмед Е: Фатих, кад је ишао на Бобовац. Султан је, прича се дуго решавао с краљем из 50–бовца, и није могао изићи на крај c њиме. Најпосле краљ почне пуцати на Турке пшеницом из топа. Кад је то видео султан пошао је да се врати. Како се краљ за време опсаденије дуго бријао, пође својој двојици брагића, у Чатиће, да се обрије. Један од њих закоље краља при бријању, и потече одмах да седне на његово место. Кад је о том стигао „абер“ краљици, пала су и оба краљева братића, а краљица је послала људе да врате турску војску, а она ће предати кључеве од Бобовца. Први одреди турске војске били су на Ставњи а задњи у Вратници. На глас „стани,“ прва је војска стала, и тако се река прозвала Ставњом. Има и друкчијих нагађања о постанку имена овога насеља. Једни веле да је село прозвано по томе што је турска војска, идући на Бобовац, наишла на брдо и мислила да нема пута, па се вратила. Други опет веле да је овде била караула с вратницом, која се дизала и спуштала. Несумњиво је пак, да је село добило име по рељефу, а ни горње предање није без извесног основа, али нема важности за објашњење постанка сеоског имена.
Зна се како су постали и неки други називи. Њива Топрак–алија прозвана је по Алији Топраку. На Бањерчићу је „таборовао“ неки бан с војском. Рипач је прозван по негдашњем каменом мајдану (рипа — камен). На Боровима је било борова. Прича се да је на Вратолому неки паша „с коња врат сломио.“
По Вратници има много расутих муслиманских гробова за које веле да су још из доба освајања султана Ел–Фатиха. На Великој Глави су два гроба; прича се да су то гробови двојице који су се у селу потукли, један другом главу одсекли и донели на брдо, где су онда покопани. Казивали су ми, да су у Вратници била и два „грчка“ гроба. Све те стами, да су у Вратници била и два „грчка“ гроба. Све те старине и предања јасно сведоче да је ово насеље врло старо.
Сазнао сам за неке родове који су изумрли или иселили. „Истријебили су се“ муслимани Хасаковићи; Сачија је одселио у Турску, а не зна се, шта је било с Херцеглијама. Православни Николићи су отишли у Високо; на њнховом месту у Исаковићима били су после њих Спасојевићи, који су сада у Копачима. Изумрли су Јешићи и Сукалице, а иселили Копривице, који су сада у Мракову, Букарци, сада на Бањеру, Раковићи, сада под разним презименима у селима преко Босне, и Сајмани, који су пре окупације отишли у Озраковиће, али више нема рода с тим именом. Данас у селу живе измешани муслимани и православни; првих је више.
Порекло становништва.
Муслимани: Старинцима се сматрају ови муслимански родови:
–Фејзићи (6), Јусићи (2), Бајрићи (2), Хаџићи (3) и Шехићи (4). Шехићи су држали целе Копаче (село). Копачи (радници) њихова деда убили су једном на њиви неког пашалију, што је речима напао жену која им је носила ручак. Да би се откупио, дед је морао дати власти цело село Копаче, и власт га је продала.
–Чабаравдићи (12) су старином од Рогатице, а доселили су по прилици пре 250 год. (?). Taj њихов прадед пролазио је пре тога овуда као војник и ово му се место допало. Уз „људски хасталук“ (куга) прешао је овамо, оженио се и настанио се. Чабаравдића има и у Високом, а веле да њихова рода и сада има код Рогатице.
–Татари (5) су доселили али не знају одакле.
–Гарићи (3) такође не знају одакле су, а одавиа су у селу.
–Бркићи (5). Дед им је доселио из Сарајева.
–Зечевићи (5) су доселили из Високог око 1878. О пореклу опширније у опису Високог.
–Кулићи (1) су старином с Будожеља.
–Кадрићи (2) су старином Пашићи са Сливна. Доселили су пре 60—70 година.
–Зечевићи (2) су старином из Сарајева. Отац им је ходао по најму, и овде се населио још за време турске владе.
–Хаџић. Хаџи Хафиз (1) доселио је пред рат из Бугојна.
Православни:
–Тривунићи (3) су доселили из Оџака где их још има. Затекли су у Доњој Вратници само Татаре.
–Вујићи (4) су старином Врањеши из Босанске Крајине. Веле да су доселили пре 200 година. Раније су боравили још у Кралупима, Поткрају и Чекрчићима. Много су се делили, и од овога су рода данас Вујићи, Ногићи, Цвијановићи и Гаврићи, који живе растурени по многим височким селима.Раније су славили Никољдан, а сада сви славе Ђурћевдан. Та је промена, причају, због тога, што им је једанпут o слави, док су још били у Крајини, куја угризла неку Туркињу, и Турци их зато затворили. Следећег Ђурђевдана отворила су се врата тамничка сама од себе, и они су изишли, те од тада служе Ђурђевдан.
–Бошковић (1) је доселио из Оџака 1903. год. Старином је из Херцеговине. Опширније у опису Оџака.
–Бортума (1) је доселио пре 40—50 год. из Соврла а старином је из Бањана. Опширније у опису Високог.
–Балорда (1) је доселио пре неколико година из Оџака; старином је из Херцеговине. Опширније у опису Оџака.
Муслиманско је гробље у Долу, а православно на Голубињаку.
ИЗВОР: Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)