Порекло становништва села Сутјешћица (по књизи Сутишчица) – општина Бреза. Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Положај села, комуникације и воде.
Северно од овога насеље је брдо Шчедим, а изнад овога брдо Капа. Поток Кошћан је за Шчедимом и дели од Вардишћа. У брдо Шчедим усечена је једна тераса; доњом ивицом те терасе иде сеоски пут, и око тог пута су куће, а испод кућа су суве вододерине, којима само за време киша теку потоци. Има неколико кућа и у пољу, поред друма долином Ставње и у самој клисури. По управној подели уз Сутишчицу иду и земљишта Ср(х) и Бата на левој обали Ставње, под селом Буковиком. Део сеоског атара између косе Крижа и Ставње притисле су зграде угљенокопа „Брезе“.
На средини Сутишчице, крај Јашаревића кућа, је бунар у ком увек има 30де. У пољу је вода на Лучицама.
Земље и шуме.
Њиве су већином испод села. Зову се: Игришћа, Дуге Њиве, Баре, Селишћа, Хрид, Цјелац, Стране, Блата, Погони, Калоперчица, Растока, Склади, Слане Воде, Влаче Њиве, Подвинице, Луки Вијер, Каково Брце. Испаша и шума је у Кошћану, северно од села. Раније је било више испаша, па су y новије време искрчене.
Тип села.
Сутишчица у ужем смислу је око поменутог пута који иде на Криж. Куће образују мање чопоре, растављене вртлима и шљивицима. Ту су 6 кућа Татар, 3 Шахића, 4 Шабановића 2, Мливића, 5 Јашаревића, 1 Мушића, 1 Чолана и 1 Павловића. Сем Павловића, сви су остали муслимани. Изнад села на Хриду је 1 кућа Шахића.
Под селом су у пољу и крај друма за Вареш: 1 кућа муслимана Марашевића и 1 католика Грабовца у Луком Вијеру, затим на Коловозу по једна кућа православних Панића и Маунога, а изнад њих на мери по једна кућа православних Недића и Ристића. Према томе, насеље је разбијеног типа.
Старине и име селу.
Кроз село је водила стара калдрма у Смрековицу; има и сада остатака од ње. Поред жељезничке пруге стоји један стећак са спиралним орнаментима на зачелннм странама.
Поред њега су две тесане плоче (око 15 м. дуге а око 050 широке), које још само мало вире из земље. Било је стећака и преко Ставње.
Насеље је добило назив по свом географском положају. О осталим именима и ранијем становништву нисам могао сазнати ништа. Данашње је становништво мешовито, али већину чине муслимани.
Порекло становништва.
Муслимани:
Старим „паљевима“ се сматрају:
-Младићи (2), Шахићи (5) и Јашаревићи (З). — Татари (5) чине један род с Татарима у Вратници.
-Мушићи (1) су такође Татари, а прави су Мушићи изумрли.
-Шабановићи (4). Прадед им је доселио пре 150—–200 год. од Мостара. Тамо су се звали Хаџи-Шабановићи. Прадед је био „мајстор“.
-Чолак (а) је сишао из Смрековице. Опширније у опису Смрековице.
-Марашевићи (1) су старином из Никшића. Дец им је из Никшића одселио у Чајниче, а отац из Чајнича у Сарајево. Синови пређу у Махалу и Сутишчицу.
Православни:
-Павловићи (1) су прешли из Смрековице где их још има.
-Панићи (1) су старином из Крајине. Били су раније у Каменицама и Смрековици. Славе Јовањдап.
-Маунога (1) је доселио као радник из Сарајева пред светски рат. Заједничког је порекла с Мауногаиа у Сарајевском Пољу: старином је од Гацка.
-Ристићи (1) су старином Подреповићи, а зову их и Јовићевићимам, иако c Јовићевићима нису род. Баба им је довела оца из Тупнога Дола код Вареша. Служе Ђурђевдан.
-Недићи (1). Опширније у опису Подгоре.
–Католик Грабовац (1) дошао је као столар за време рата из Вареша, и ради у Брезн.
Гробље.
Православни се копају на Голом Брду у Заложју. Муслимани имају своје старинско гробље под Крнжем, сем Чолана и Шабановића, који се сахрањују у Смрековици.
ИЗВОР: Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)