Порекло становништва села Смрековица – општина Бреза. Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Положај села, комуикације и воде.
Куће овога насеља су по странама око потока Буковика десне притоке Ставње, и по коси Обрјежи, која дели Смрековицу од Сутишчице. Сеоски је атар последњих година знатно смањен услед ширења угљеног рудника „Брезе“.
Смрековица оскудева у доброј води. Изнад села су врела Сјелине и Слатина. Има и бунарева, али већ о Ђуђевдану пресуше.
Земље и шуме.
Њиве су већином испод кућа и зову се: Барице, Ђушевине, Загајнице, Кукавица, Селишћа, Погони, Кошћани и Сјелац. Испаша је по Шчедиму и Тршћеглави изнад села, а шума, и то „средња шума“, по Тршћеглави, Слатини, Капи и Кошжанима, такође изнад села. Све је „царевина“. Шуму Ораховик испод села одузео је и уништио угљенокоп.
Тип села.
Село је разбијеног типа. Муслиманске куће образују мање чопоре. Турског времена кроз село је ишла „џада“ за Вареш; калдрма је делимично сачувана. На Обрежи је неко старо православно гробље, у које се више нико не копа; раније су се ту сахрањивали Милићи, који су изумрли. На Кали је некада била караула.
Њива Кукавица прозвана је по свом негдашњем власнику аги Кукавици.
Порекло становништва.
Изумрли су православни Милићи и муслимани Бајрићи. Данас у селу живе измешани православни и муслимани.
Муслимани:
-Софтићи (3) се сматрају „старјеницима“. Њихов „старјеник“ био је тежак баша за целу околину. _
-Чолани (3) се такође сматрају старинцима. Одавде су селили „у Сутишчицу и Високо.
-Шабановићи (2) су од Шабановића у Сутишчици, који су старином из Мостара.
Православни:
-Косановићи (1) су старином Огњеновићи из Бањана. Пошто су многи мушкарци из те породице изгинули, док су били у Бањанима, и то од крвне освете, онда баба ових Косановића а мати пок. Хаџи Саве Косановића, дабробосанског митрополита, крене с децом у Босну. Боравили су у Лужници и у Каменицама, пре него су дошли у Смрековицу. Славе Никољдан.
-Суботићи (1) су старином из Херцеговине. Опширније у опису Брезе.
-Ристићи (1) су старином од Билеће у Херцеговини. Опширније у опису Брезе.
-Ђукићи (2) су дошли из Црне Ријеке; има их још у Заложју и Лужници; старином су из Херцеговине.
-Павловићи (1) су дошли из Буковика. Старином су из Црне Горе. Опширније у опису Поткраја.
-Замфировићи-Лулеџије (1) су се најпре звали Обрадовићи, па Лулеџије и најзад Замфировићи. Старином су из Херцеговине. Има их и на Вјесолићима. Замфировићима и Лулеџијама зову се и по деду Замфиру, који је иушио на велику лулу с дугим чибуком. Славе св. Николу.
-Тодоровићи (3) су заједничког порекла с Тодоровићима на Заложју.
Сваки муслимански род има своје засебно гробље, а сви се православни копају у гробљу на Голом Брду у Заложју.
Индустрија.
На месту Под-Криж, у атару Смрековице, отворен је 1907. године рудник мрког угљена, и од тада се временом око њега створило веће рударско насеље. Пре тога, кад је била изграђена жељезничка пруга Подлугови—Вареш, овде је била станица c називом „Сутишчица“, па се тако звало за неко време и ово место. Од 1907 станица је померена нешто ниже, ближе руднику, и назвата Брезом, а тако се данас зове и цело то насеље.
Раније је на месту овога насеља била шикара, а поред пута за Вареш биле су само куће свештеника Марјановића, Телалагића и хан c кућом Ђукића. У Телалагића кући био је Никола Билал; сада је у овој кући кафана. Где се сада врши сепарација угљена било је старо муслиманско гробље. Друго такво гробље је изнад жељезничке станице.
Међу чиновницима и радницима у овом насељу, поред људи из овог краја, има их много из суседних места, нарочито из Крешева и Вареша, па из Далмације, Хрватске и Словеначке.
ИЗВОР: Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)