Poreklo stanovništva sela Smrekovica – opština Breza. Prema knjizi Milenka S. Filipovića „Visočka nahija“. Pripremio saradnik Porekla Milodan.
Položaj sela, komuikacije i vode.
Kuće ovoga naselja su po stranama oko potoka Bukovika desne pritoke Stavnje, i po kosi Obrježi, koja deli Smrekovicu od Sutiščice. Seoski je atar poslednjih godina znatno smanjen usled širenja ugljenog rudnika „Breze“.
Smrekovica oskudeva u dobroj vodi. Iznad sela su vrela Sjeline i Slatina. Ima i bunareva, ali već o Đuđevdanu presuše.
Zemlje i šume.
Njive su većinom ispod kuća i zovu se: Barice, Đuševine, Zagajnice, Kukavica, Selišća, Pogoni, Košćani i Sjelac. Ispaša je po Ščedimu i Tršćeglavi iznad sela, a šuma, i to „srednja šuma“, po Tršćeglavi, Slatini, Kapi i Košžanima, takođe iznad sela. Sve je „carevina“. Šumu Orahovik ispod sela oduzeo je i uništio ugljenokop.
Tip sela.
Selo je razbijenog tipa. Muslimanske kuće obrazuju manje čopore. Turskog vremena kroz selo je išla „džada“ za Vareš; kaldrma je delimično sačuvana. Na Obreži je neko staro pravoslavno groblje, u koje se više niko ne kopa; ranije su se tu sahranjivali Milići, koji su izumrli. Na Kali je nekada bila karaula.
Njiva Kukavica prozvana je po svom negdašnjem vlasniku agi Kukavici.
Poreklo stanovništva.
Izumrli su pravoslavni Milići i muslimani Bajrići. Danas u selu žive izmešani pravoslavni i muslimani.
Muslimani:
-Softići (3) se smatraju „starjenicima“. Njihov „starjenik“ bio je težak baša za celu okolinu. _
-Čolani (3) se takođe smatraju starincima. Odavde su selili „u Sutiščicu i Visoko.
-Šabanovići (2) su od Šabanovića u Sutiščici, koji su starinom iz Mostara.
Pravoslavni:
-Kosanovići (1) su starinom Ognjenovići iz Banjana. Pošto su mnogi muškarci iz te porodice izginuli, dok su bili u Banjanima, i to od krvne osvete, onda baba ovih Kosanovića a mati pok. Hadži Save Kosanovića, dabrobosanskog mitropolita, krene s decom u Bosnu. Boravili su u Lužnici i u Kamenicama, pre nego su došli u Smrekovicu. Slave Nikoljdan.
-Subotići (1) su starinom iz Hercegovine. Opširnije u opisu Breze.
-Ristići (1) su starinom od Bileće u Hercegovini. Opširnije u opisu Breze.
-Đukići (2) su došli iz Crne Rijeke; ima ih još u Založju i Lužnici; starinom su iz Hercegovine.
-Pavlovići (1) su došli iz Bukovika. Starinom su iz Crne Gore. Opširnije u opisu Potkraja.
-Zamfirovići-Luledžije (1) su se najpre zvali Obradovići, pa Luledžije i najzad Zamfirovići. Starinom su iz Hercegovine. Ima ih i na Vjesolićima. Zamfirovićima i Luledžijama zovu se i po dedu Zamfiru, koji je iušio na veliku lulu s dugim čibukom. Slave sv. Nikolu.
-Todorovići (3) su zajedničkog porekla s Todorovićima na Založju.
Svaki muslimanski rod ima svoje zasebno groblje, a svi se pravoslavni kopaju u groblju na Golom Brdu u Založju.
Industrija.
Na mestu Pod-Križ, u ataru Smrekovice, otvoren je 1907. godine rudnik mrkog ugljena, i od tada se vremenom oko njega stvorilo veće rudarsko naselje. Pre toga, kad je bila izgrađena željeznička pruga Podlugovi—Vareš, ovde je bila stanica c nazivom „Sutiščica“, pa se tako zvalo za neko vreme i ovo mesto. Od 1907 stanica je pomerena nešto niže, bliže rudniku, i nazvata Brezom, a tako se danas zove i celo to naselje.
Ranije je na mestu ovoga naselja bila šikara, a pored puta za Vareš bile su samo kuće sveštenika Marjanovića, Telalagića i han c kućom Đukića. U Telalagića kući bio je Nikola Bilal; sada je u ovoj kući kafana. Gde se sada vrši separacija ugljena bilo je staro muslimansko groblje. Drugo takvo groblje je iznad željezničke stanice.
Među činovnicima i radnicima u ovom naselju, pored ljudi iz ovog kraja, ima ih mnogo iz susednih mesta, naročito iz Kreševa i Vareša, pa iz Dalmacije, Hrvatske i Slovenačke.
IZVOR: Prema knjizi Milenka S. Filipovića „Visočka nahija“. Pripremio saradnik Porekla Milodan.
Komentari (0)